Denis Kolundžija: RTV – Dan(i) posle

Kada ovaj tekst bude objavljen (ponedeljak, 31. avgust) dosta toga će biti poznato.

Ko od danas (ili sutra) neće morati da dolazi na posao na Radio-televiziju Vojvodine ali i ko se našao među 50 srećnika koji će sa tom kućom dobiti ugovor na neodređeno vreme.

Tamo iza podneva znaće se i koliko je ljudi došlo na protestni skup koji organizuje Sindikat Nezavisnost zbog otpuštanja oko 200 radnika koji su u RTV angažovani preko agencije za zapošljavanje. Znaće se da li su upravo oni bili većina na skupu ispred Studija M (koji je odmah pored direkcije RTV-a), koliko ih je povelo svoje porodice i da li su im se i u kolikom broju iz solidarnosti pridružile kolege koje su posle, za razliku od njih oko 200, mogle da se vrate na posao.

Ugovor Radio-televizije Vojvodine sa agencijom za zapošljavanje (Montop HRS, u kooperaciji sa Labris HRS) preko koje je u RTV-u angažovano 257 novinara i drugih medijskih radnika, istekao je juče. Da nastavi saradnju sa tom ili nekom drugom „lizing agencijom“, RTV nema novca. Za većinu „agencijaša“ to znači da ostaju bez posla. Pitanje je – do kada?

U narednim pak danim znaće se i da li je današnji protest ali i protestni glasovi minulih nedelja – od radnika RTV-a, pogotovo iz manjinskih redakcija, sindikata, pa i, istina stidljivo, rukovodstva pokrajinskog javnog servisa – ikoga uzbudilo u Nemanjinoj 11. Ili će s te adrese, koju u RTV-u trenutno vide kao jedinog spasioca, poručiti ponovo: pošaljite zahtev pa lepo sačekajte rebalans budžeta.

Ali, čak i da danas, sutra ili prekosutra, kadgod, Vlada Srbije, kao čin milosti, iz budžetske rezerve odvadi 200 miliona dinara, za oko 200 „agencijskih“ radnika RTV to bi svejedno značilo da barem naredna dva meseca, dok se ne okonča tenderski postupak, ne bi dolazili na posao u Ignjata Pavlasa ili u zgradu u Sutjeskoj. Realnije je – biće bez posla najdalje do kraja godine, do kada treba da prođe novi rebalans budžeta, i u njemu valjda i „vraćenih“ 200 miliona RTV-u, a posle toga i sve neophodne procedure.

Među preostalih 50 koji su dosad bili angažovani preko agencije, neki su – a možda i svi – preko vikenda pozivani iz agencije i verovatno se broju na ekranu telefona nikada nisu toliko obradovali: javljeno im je da dođu u ponedeljak da raskinu ugovor jer će i formalno postati zaposleni u RTV.

Na neodređeno vreme biće primljeno 27 novinara, od čega njih 18 je iz manjinskih redakcija, dok će ostali novoprimljeni radnici biti raspoređeni na poslovima od vitalnog značaja za funkcionisanje javnog medijskog servisa, posebno u delu koji se odnosi na primenu i korišćenje nove tehnike i tehnologije u novoj zgradi RTV-a, naveli su iz pokrajinskog javnog servisa.

Kako će se ubuduće proizvoditi program ne samo bez ovih 200 radnika, već i onih 56 kojim se RTV od 1. jula morao zahvaliti na saradnji, opet usled besparice? Hoće li RTV za potrebe proizvodnje programa na srpskom morati da angažuje zaposlene iz redakcije i sektora koji zbog epidemije imaju smanjeni obim posla? Hoće li 18 sveže zaposlenih novinara u redakcijama na jezicima nacionalnih manjina – pitajte RTV na koliko jezika emituju program, time se svuda hvale! – biti dovoljno da se ne ugrozi informisanje na manjinskim jezicima?

O tome se ništa, barem ne zvanično, ne zna; naredni dani i nedelje će to pokazati.

Nego, kako je uopšte došlo do toga da RTV mora da prekine saradnju sa svojim – pustite vi kako se to formalno vodi – radnicima?

Kad slušate generalnog direktora RTV-a Miodraga Koprivicu, krivac je Vlada Srbije koja je tokom vanrednog stanja, u aprilu, donela Uredbu o rebalansu budžeta Republike Srbije kojim je RTV-u „skinuto“ 201 milion dinara – otprilike je upravo na toliko procenjen ugovor RTV-a s agencijom za zapošljavanje.

Iz ovoga proizilazi da bi čak i manje „zakidanje“ budžetske tranše za pokrajinski servis opet primoralo RTV da kreše troškove. I opet bi stradali „agencijaši“, doduše, ne u ovolikoj meri.

RTV, notorna je činjenica, preživljava bukvalno od zakonom utemeljenih prihoda: davanja iz budžeta (900 miliona dinara) i od naplate tv pretplate (prošle godine 1,66 milijarde dinara). Od ukupno oko 2,7 milijardi dinara prihoda u prošloj godini, ove dve stavke činili su 96 odsto prihoda.

Od marketinških i drugih usluga – jako slaba vajda: prošle godine prihodovali su jedva  77,6 miliona dinara (tek 49 miliona od tv i radijskih oglasa) što ne čini ni 3 odsto ukupnih prihoda.

U pogledu rashoda, više od polovine prihoda RTV-u, oko 1,5 milijardi dinara, „pojedu“ zarade i drugi troškovi za zaposlene, njih oko 1200 (1188 u decembru prošle godine). Uprkos svim teškoćama, generalni direktor RTV-a danas ponosno ističe kako (stalno) zaposleni „primaju zarade tačno u dan, bez docnje i to će se tako nastaviti“.

Da crno bude crnje, RTV je prošlu godinu završio s gubitkom od 88,5 miliona dinara, čime se ukupan dug ove medijske kuće popeo na zastrašujućih oko 1,6 milijardi dinara!

Zato je famoznih 201 milion, uskraćen rebalansom budžeta, za RTV, nažalost, kao kuća velik. Oni te pare nemaju odakle da uzmu, osim, je li, iz kredita. Ili ako bi (opet) zatražili pozajmicu od Vlade Srbije.

U međuvremenu, najodgovorniji za poslovanje RTV-a, direktor Miodrag Koprivica, čini se da je više fokusiran na završetak opremanja nove zgrade u koju su Novi Sad, Pokrajina i Republika dosad uložili 4,1 milijardu dinara. I useljenje u nju: neki delovi RTV-a trebalo bi da se presele već do kraja godine, tako se planira.

U novi objekat na Mišeluku, izgrađenom na ruševinama nekadašnje zgrade RTVNS, RTV će poneti sve silne dugove ali i očitu bezidejnost u pogledu toga kako da lošu finansijsku situaciju poprave i poboljšaju – sami, oslobođeni naučene bespomoćnosti, dakle bez dalje pomoći države, a zapravo građana koji se baš ne kidaju, pokazuju to rezultati gledanosti, da prate program pokrajinskog javnog servisa.

Ne, nije sve do kvaliteta programa, ima nešto i u jednostranom i pristrasnom izveštavanju pokrajinskog javnog servisa, koji taj predznak toliko voli da negira. Ali, tako to ide kad ti egzistencija zavisi isključivo od raspoloženja izvršne vlasti i političara koji je čine.

RTV verovatno neće nikad dostići 3 milijardi dinara marketinških i komercijalnih prihoda, koliko je RTS inkasirao prošle godine, ali trenutnih 77 miliona zaista deluje sramno, i usput nedovoljno, blago rečeno.

Nedovoljno za pokrivanje makar dela zarada – mnogi će, čak i samom RTV reći – prevelikog broja zaposlenih. O finansiranju sopstvene produkcije filmova i serija, izlišno je praviti računicu.

Drugo, ništa manje važno pitanje je – kako se uopšte došlo do toga da RTV za svoje potrebe iznajmljuje radnike od agencije za zapošljavanje?

Pravdajući se da je RTV obveznik Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (iako u zakonu piše da javni medijski servisi ne spadaju u javni sektor), ta medijska kuća u novembru 2016. nije htela – nije smela, kažu u RTV – da zaposli 115 svojih radnika kojima je u tom trenutku istekao dvogodišnji ugovor o radu na određeno vreme, autorski ili neki drugi oročeni ugovor, već ih je sve prebacila – u agenciju za zapošljavanje.

S brojem onih kojima je vremenom isticao ugovor na određeno vreme, rastao je i broj radnika koji su platu počeli da dobijaju od agencije za zapošljavanje, iako im je stvarno mesto i dalje bilo unutar RTV-a. Sada ih je u takvom statusu, rekosmo, 257.

Ironija je da je ovakvo angažovanje radnika čak skuplje za i ovako finansijski jadan RTV, što su i u samom menadžmentu priznali, ali se tamošnja gospoda svejedno do sada nije usudila da preispita obaveze RTV-a prema zakonu koji je faktički uveo zabranu zapošljavanja.

Pa su tako svakog meseca morali da od nekakve vladine komisije traže odobrenje za prijem novih radnika. Kako su prolazili? Miodrag Koprivica je u martu 2017. izjavio da su za dve godine dobili saglasnost – za samo jednog radnika. Istovremeno, dodao je, RTS je dobio saglasnost za zapošljavanje 370 novinara i medijskih radnika.

To, pretpostavljate, nije jedina razlika između RTS-a i RTV-a: ima ih dosta, dakako. A jedna od njih je da u nacionalnom javnom servisu od oko 2600 radnika, osim ljudi koji rade u obezbeđenju i čistačica, niko drugi nije angažovan preko agencije za zapošljavanje.

U RTV-u to izgleda mora. Iz ovog ili onog razloga, mora. Se.

Autor je novinar. Zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Cenzolovka. Piše za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i portal Američki izbori. Živi u Novom Sadu.