Osnovna razlika DAB sistema ili njegove savremenije verzije DAB+ u odnosu na FM je što je digitalnom tehnologijom moguće više radijskih programa kodirati i multipleksirati na jedan VHF kanal. To znači da jedan predajnik u DAB+ sistemu emituje deset i više radio stanica, a u FM tehnologiji jedan predajnik emituje jednu stanicu.
Frekvencijski spektar je već zasićen brojnim radio stanicama u FM emitovanju koje imaju dozvole za lokalno, regionalno ili nacionalno emitovanje. DAB platformom se otvara novi prostor za radio stanice, a slušaoci dobijaju kvalitetan zvuk, bez smetnji u prijemu sa mogućnostima brojnih servis.
DAB+ sistem pripada zelenoj tehnologiji. Ovom platformom se štedi energija prostom zamenom deset i više predajnika u FM tehnologiji za jedan u DAB+ tehnologiji. Znatno manja potrošnja elektične energije svrstava DAB+ sistem u „zeleno emitovanje“. Spektralna efikasnost je takođe značajno bolja kod DAB+ sistema nego kod FM zbog znatnog smanjenja nejonizirajućeg elekromagnetnog zračenja po emisionoj lokaciji.
DAB u svetu
Norveška je jedina zemlja u svetu koja je sasvim prešla na emitovanje radijskih programa u DAB tehnologiji i isključila FM predajnike. Sve ostale zemlje imaju oba sistema: analogni FM i digitalni DAB. Ova dva sistema su komplementarna, ne isključuju jedan drugog te nije uslov da bi novi sistem rastao stari mora da bude isključen. Upravo zato većina zemalja koristi DAB i FM paralelno. Neke radio stanica prošire zonu pokrivanja, na primer u FM mreži imaju regionalno pokrivanje a u DAB-u nacionalno, dok druge stanice koriste DAB mrežu za sasvim nove sadržaj koji će predstaviti slušaocima.
Najmanje interesovanja za DAB mrežu je u onim državama koje su u DAB preslikale sadržaj stanica iz FM mreže jer je slušaocima bitniji sadržaj nego digitalni ili analogni način prenosa.
Neke države imaju zvanične DAB+ multiplekse, njih 30 širom Evrope i sveta, dok još u 28 zemalja među kojima je i Srbija DAB+ postoji kao pilot projekat. https://www.worlddab.org/countries
Procenti pokrivenosti stanovništva DAB+ signalom u zemljama EU su visoki i kreću se od 42 % u Francuskoj koja je na dnu tabele u EU do Italije od 86%, Nemačke 98%, Velike Britanije 97% ili Danske koja je na vrhu liste sa 99,9 % (podaci WorldDAB)
Kako je u našem regionu?
Hrvatska ima jedan multipleks i pokrivenost stanovništva od 90%, a Slovenija ima 2 multpleksa i pokrivenost 85%. Crna Gora je pokrenula pilot projekat koji pokriva samo stanovnike Podgorice i Danilovgrada (podaci WorldDAB).
DAB+ u Srbiji
Sa emisione stanice Avala počelo je emitovanje programa Radio Beograda u DAB+ tehnologiji 23. novembra 2018. godine sa programima Radio Beograda (Radio Beograd 1, Radio Beograd 2 i 3, Radio Beograd 202).
Predajnička FM mreža Radio Beograda bila je teško oštećena u NATO bombardovanju. Izvesni pomak je investicija Vlade Republike Srbije prethodnih nekoliko godina što je dovelo do obnove emisionih lokacija i antenskih stubova kao i do investiranja u savremenu DAB+ tehnologiju. Ovaj projekat vodi Javno preduzeće Emisiona tehnika i veze.
Pilot DAB+ mreža se emituje sa šest emisionih stanica: Avala, Crveni Čot, Subotica, Ovčar, Tupižnica i Jasterbac. Sa ovih lokacija je DAB+ signalom pokriveno 78% stanovništva Srbije.
Sa karte se može videti da se u velikim gradovima može slušati digitalni DAB+ radio: Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sremska Mitrovica, Šabac, Požarevac, Smederevo, Zaječar, Paraćin, Ćuprija, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Niš, Leskovac i drugi manji gradovi i mesta.
JP Emisiona tehnika i veze planira da proširi emitovanje DAB+ signala sa četiri nove lokacije:
- Emisiona stanica Crni vrh Jagodina što bi omogućilo pokrivanje Jagodine i Kragujevca sa okolnim mestima
- Emisiona stanica Crni vrh Pirot čime bi se rešilo pokrivanje grada Pirota i autoputa na kraku prema granici sa Bugarskom
- Emisona stanica Besna kobila koja bi omogućila digitalni radio u Vranju i okolnim mestima i krak auto puta prema granici sa Makedonijom
- Emisona stanica Kopaonik koja bi dovela digitalni radio do Novog Pazara i Raške sa okolnim mestima i pokrila zapadni krak budućeg auto puta ka Crnoj Gori.
Osim pokrivenosti digitalnim signalom teritorije gradova i sela u našoj zemlji važna je pokrivenost auto puteva kroz Srbiju kvalitetnim, čistim digitalnim signalom jer se radio najviše sluša u kolima.
DAB+ mrežu u Srbiji, što je dugoročni plan JP Emisiona tehnika i veze, možemo smatrati završenom kada se uspostavi konačna mreža za emitovanje digitalnog radija u DAB+ formatu sa 30 emisionih stanica. Time bi dostigli 98 % pokrivenosti stanovništva, 93% teritorije, 100 % auto-puteva i 98% glavnih magistralnih puteva. Po završetku ovog cilja digitalna DAB+ mreža bi bila stavljena u komercijalnu eksloataciju.
Kako slušati radijske programe koji se emituju u DAB+ sistemu
Za prijem DAB+ signala neophodan je DAB+ radio prijemnik. Na DAB+ radijskom prijemniku mogu se slušati i DAB+ i FM stanice. Ovaj radio ima selektor na kome se bira da li uključujete DAB+ ili FM prijem signala.
Radijski prijemnici se već nalaze u prodaji u bolje snabdevenim radnjama tehničke opreme.
DAB+ radio u kolima
Noviji modeli automobila imaju DAB+ prijemnike na kojima se može slušati i digitalni i klasični FM radio. Izbor se takođe vrši preko selektora gde vozač bira koji će signal slušati.
Ponuda u pilot DAB+ mreži
Trenutno se u Srbiji mogu slušati 12 radijskih kanala u pilot mreži. To su: Radio Beograd 1, Radio Beograd 2/3, Radio Beograd 202, RTS Pletenica, RTS Džuboks, RTS Rokenroler, RTS Vrteška, Hit FM, Plej radio, Radio S1, Radio S2 i Karolina.
Ekskluziva DAB+ mreže ili ono što ne možete slušati na FM talasima su muzički žanrovski kanali Radio Beograda: RTS Pletenica (narodna muzika), RTS Džuboks (evergrin), RTS Rokenroler (rok i pop muzika), RTS Vrteška (program za decu). Kanali su bazirani na bogatom Zvučnom arhivu Radio Beograda koji se digitalizuje uz pomoć Vlade Republike Srbije. Naš arhiv je najbogatiji u ovom delu Evrope pa Radio Beograd koji ove godine obeležava 99 godina svog postojanja na ovaj način otvara arhiv svim našim građanima. Kanali se mogu pratiti i na OTT platformi RTS Planeta na računaru ili preko aplikacije za mobilne telefone.
Zorana Bojičić
Izvršni direktor Sektora tehnike i produkcije Radio Beograda
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.