Direktnim ugovaranjem do miliona: Javna preduzeća u Pančevu najviše novca daju medijima koji hvale vlast

Gotovo sav novac za reklamiranje javnih komunalnih preduzeća u Pančevu ide u ruke medijima koji pohvalno pišu o vlastima u ovom gradu, pokazalo je naše istraživanje. Ovakav način podrške medijima olakšan je time što preduzeća sa njima direktno ugovaraju „posao“. Prema zakonu, za javne nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara naručioci nisu obavezni da raspisuju tender.

Od bar 4,3 miliona dinara koje su javna preduzeća izdvojila za reklamu i propagandu, najveći deo, oko 2,5 miliona, dobio je jedan od medijskih projekata vlasti – portal juznibanat.rs, koji je ugašen u martu 2019. godine

Podaci koje smo prikupili od pet pančevačkih javnih i javno-komunalnih preduzeća (JKP Vodovod i kanalizacija, JKP Mladost, JKP Grejanje, JP Gradska stambena agencija i JKP Zelenilo) svedoče da je između 2016. i 2018. godine potrošeno najmanje 4,3 miliona dinara na reklame i propagandu, a da je najveći deo novca, oko 2,5 miliona dinara, dobio jedan od medijskih projekata vlasti – portal juznibanat.rs, koji je ugašen u martu 2019. godine.

Bez obzira na to što se on se još može naći u registru medija, ovaj se sajt „utopio“ u portal epancevo.rs. To dokazuje Fejsbuk stranica sajta Južni Banat, koja je danas postala stranica portala epancevo.rs.

Portalu juznibanat.rs novac je tokom 2018. godine stigao iz gotovo svih javno-komunalnih preduzeća. JKP Mladost dodelilo im je 576.000 dinara (ove godine je ceo iznos otišao epancevu.rs – 594.000 dinara). JKP Grejanje je za Južni Banat izdvojilo 490.000 dinara, a sličan iznos u budžet portala – 495.000 dinara – slio se i iz JKP Zelenilo. JKP Vodovod i kanalizacija je u dva navrata izdvojilo novac za Južni Banat – 2017. godine 200.000 dinara i naredne godine 490.000 dinara.

Gospodari medijskih konkursa i budžeta za reklamiranje

U pitanju je portal koji je tokom 2017. godine, preko firme Brifing Banat, inkasirao gotovo 20 miliona dinara na medijskim konkursima u Južnobanatskom okrugu, o čemu je Cenzolovka pisala. Krajem 2017. godine menjaju izdavača i postaju Novinarska agencija Južni Banat, da bi se 2019. portal ugasio.

Njegovu ulogu preuzeo je novi projekat vlasti – epancevo.rs, koji je prošle godine na konkursima u Južnom Banatu zaradio 8,25 miliona dinara i još 4,15 miliona državne pomoći. Ove godine je na konkursima inkasirao najmanje 7,2 miliona.

Pored dva pomenuta portala, i sajt Start press dobitnik je sredstava za medije u tri preduzeća. Dok sa JKP Vodovod i kanalizacija ima zaključen ugovor na neodređeno vreme o isplati 4.000 dinara mesečno, od JKP Zelenilo dobijaju novac i za reklamu u štampanim medijima, pošto su izdavači i nedeljnika Start 013, poznatog po isključivo pozitivnim pričama o lokalnoj vlasti.

Oglasni prostor u nedeljniku Pančevac koristilo je javno preduzeće GSA (oko 50.000) i JKP Zelenilo (150.000 dinara).

U manjoj meri ova preduzeća koristila su medijske usluge RTV Pančevo, uglavnom za emitovanje novogodišnjih čestitki.

Iznosi za reklame su se u nekim preduzećima povećavali. JKP Mladost u 2016. i 2017. godini nije izdvajalo novac za reklamiranje, dok je u poslednje dve godine na to potrošilo skoro 600.000 dinara, koji odlaze portalima juznibanat.rs i epancevo.rs.

JKP Grejanje je tokom 2017. godine potrošilo skromnih 18.640 dinara za novogodišnju čestitku na RTV Pančevo, da bi naredne godine od ukupno potrošenih 545.090 dinara, čak 490.000 dalo portalu južnibanat.rs.

A za 013info – nema

Da je novac za medije u javnim i javno-komunalnim preduzećima namenjen isključivo javnim glasilima koja samo pozitivno pišu o vlasti, dokazuje i iskustvo jednog od najčitanijih portala u gradu Pančevu – 013info.rs. Od osnivanja 2015. godine do danas nisu dobijali novac iz budžeta JP i JKP, a na takve konkurse nisu nikada ni pozivani.

Kako kaže Aleksandar Tokin, odgovorni urednik portala, prošle godine su se obratili mejlom svim javnim preduzećima sa ponudom za reklamiranje, ali ni iz jednog od osam gradskih preduzeća odgovor nije stigao.

„U javnom je interesu da ono što rade javna preduzeća vidi što veći broj ljudi, ali imam utisak da njihovi rukovodioci nisu raspoloženi da im jedan od kanala komunikacije sa građanima bude i portal 013info. Mi čak više ne možemo da dođemo do osnovnih informacija iz tih preduzeća“, ističe Tokin.

Nedostatak transparentnosti i kontrole

U većini preduzeća narudžbenica ili ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji obavezuje medij da prati aktivnosti preduzeća i objavljuje o njima vesti i servisne informacije.

Prema mišljenju Tanje Maksić, koordinatorke projekta u Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN), ovakva praksa je problematična sa stanovišta uređivačke nezavisnosti, jer može dovesti medije u situaciju da moraju pozitivno da izveštavaju o radu javnih preduzeća kako ne bi izgubili ugovore o oglašavanju.

„Dodatno, priroda ovakvog sadržaja je takva da može dovesti publiku u zabludu, jer sadržaj koji je zapravo reklamni, liči na uređivački oblikovan sadržaj“, ocenjuje naša sagovornica.

Preduzeća sa medijima direktno ugovaraju „posao“. Prema zakonu, za javne nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara naručioci nisu obavezni da raspisuju tender

BIRN se bavio analizom finansiranja medija iz budžeta lokalnih samouprava i javnih preduzeća direktnim ugovaranjem, iz čega je nastala publikacija „Direktno ugovaranje (i dalje) mračna strana oglašavanja javnih entiteta u lokalnim medijima“.

Tanja Maksić objašnjava da se upravo oblast direktnog ugovaranja sa medijima pokazala kao problematična zbog nedostatka transparentnosti i kontrole.

„Ne postoji utvrđena komercijalna cena pružanja medijskih usluga, pa se dešava da cena iste usluge dramatično varira između različitih institucija; medijima se ugovori dodeljuju na osnovu dogovora ‘jedan na jedan’, nema kompetitivnog procesa ni razrađenih kriterijuma, pa se ne zna na osnovu čega neki mediji dobijaju novac, a neki ne. Ne postoje ni javno dostupni izveštaji o tome šta je tačno od medijskog sadržaja na ovaj način proizvedeno, kog je obima i kog kvaliteta, pa nema procena kako ovako ugovorene medijske usluge utiču na nezavisnost medija“, napominje Tanja Maksić.

BIRN je analizirao ugovore, analitičke kartice i druge oblike ugovaranja između javnih preduzeća i medija u 20 gradova i opština, među kojima je i Pančevo.

Istraživanje BIRN-a je pokazalo da je u nekim lokalnim samoupravama vidljiv pokušaj da gotovo sva javna preduzeća finansiraju sve registrovane medije u lokalu, dok u nekima uopšte ne naručuju medijske usluge.

Tipični ugovori za „informisanje, obaveštavanje javnosti o radu preduzeća“, podseća ona, sklapaju se sa lokalnim TV stanicama, dok se ugovori za objavljivanje oglasa koji su obavezni zakonom objavljuju u nacionalnim štampanim medijima, pretežno u provladinim tabloidima.

Poslednji Nacrt medijske strategije, iz oktobra ove godine, konstatuje remetilačku ulogu države na medijskom tržištu, koja se manifestuje, između ostalog, i postojanjem direktnih pogodbi državnih institucija sa medijima, napominje Tanja Maksić. Ona preporučuje usvajanje posebnog zakona kojim bi se regulisala oblast oglašavanja državnih organa i javnih preduzeća.