Snimak ekrana sa ovim potpisom je postao viralan, a na društvenim mrežama se pokrenula dilemika kako se pravilno kaže – direktor BIA ili direktor Bije.
Prema rečima stručnjaka, pravilno je i jedno i drugo. Međutim, „direktor BIJE“, kako je naveo RTS, je neko rešenje koje se ne može u potpunosti smatrati ispravnim.
Lektorka i novinarka Danasa Marjana Stevanović objašnjava da ne može da se koristi „BIJE“, jer remetimo lik skraćenice. Mada, dodaje ona, moglo bi „Bije“, ali nije uobičajeno.
„Skraćenice se sastoje od inicijala punog naziva i ne menjaju se po padežima, možemo samo dodati padežni nastavak, npr MUP-a, DS-a… kad to zahteva rečenica, a možemo i bez nastavka jer skraćenice mogu da se čitaju kao puni nazivi, npr. Stiglo pismo iz MUP (čitamo Ministarstva…). Nezgodno je kad se skraćenice završavaju samoglasnikom – SANU, BIA, njima obično ne dodajemo padežni nastavak, mada nekad stavljamo da bi rečenica bila jasnija. Neke skraćenice su se ustalile u jeziku kao takve, pa ih možemo pisati i kao imenice i normalno menjati po padežima, npr. Tanjug, Tanjuga“, objašnjava Stevanović.
— Уликс (@aleksan87767040) October 25, 2022
To potvrđuje i Bojana Jeremić, profesorka srpskog jezika i književnosti iz Beograda.
„U pitanju je verbalizovana skraćenica. Ovim postupkom akronimi gube status skraćenice i dobijaju promenu celovitih reči, koje se menjaju po morfološkim pravilima srpskoga jezika. Tako bi pravilno bilo direktor Bije, Bijin saradnik, akcija Bije, sa početnim samo velikim slovom i bez crtice. Ukoliko bi se zadržala sva velika slova verzalnih skraćenica (akronima), skraćenice na završno A su nepromenljive, pa bi bilo: Zaposlen je u BIA, ili Sarađuje sa CIA“, navodi za Danas Jeremić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.