Do boljeg medijskog okruženja kroz podršku medijima i pritisak na vlasti

U izveštaju se ukazuje na značaj informacija, prava na informacije, slobode izražavanja, borbe protiv dezinformacija i širenja lažnih vesti u uslovima globalne pandemije, kao i na to kako spoljnopolitička pristrasnost u izveštavanju u Srbiji proizlazi iz nedostatka slobode medija u zemlji.

Takvo izveštavanje može negativno da deluje na stavove javnog mnjenja o članstvu u EU a sve to je direktno povezano sa odlikama medijskog pejzaža u Srbiji, navodi se u izveštaju „Pad slobode medija i pristrasno izveštavanje o stranim akterma u Srbiji“.

Ukazuje se da je medijsko vlasništvo i dalje nedovoljno transparentno i da je proces privatizacije medija nedovršen, da su mnogi mediji zavisni od finansiranja države jer su nedovoljno ekonomski održivi.

„Ti faktori omogućavaju srpskoj vladi da neformalno upravlja i utiče na sadržaj i ton onoga što se objavljuje, što vodi (samo)cenzuri i pristrasnom izveštavanju“, ističe se u izveštaju.

Dalje se navodi da su pretnje, pritisci i nasilje prema nezavisnom novinarstvu, fenomen nekažnjivosti i zluopotreba poreske kontrole dodatno nepovoljni za novinarstvo u Srbiji i doprinose manjku medijskih sloboda u zemlji.

S obzirom na sve to, EU je zainteresovana za pitanje slobode medija, kako zbog svoje koristi, tako i zbog razloga koji proističu iz njenih vrednosti.

„Ne može se reći da EU nije aktivna na tom planu i da ne pruža podršku na mnogo načina. Ono što izgleda nedostaje je sveobuhvatna, koherentna i detaljna strategija EU za rešavanje problema slobode medija sa jasnim prioritetima na tehničkom i političkom nivou“, navodi se u izveštaju koji nosi podnaslov „Perpsektiva za unapredjeni pristup EU“

Kako se dodaje, stavljanje slobode medija na centralno mesto i manja fragmentacija pristupa EU prema Srbiji pomogla bi da se pokaže pun potencijal različitih instrumenata EU.

„Iako su mere finansiranja medija radi povećanja njihovog profesionalizma i nezavisnosti obećavajuće, njihova ukupna efiakasnost je usko povezana sa okruženjem za medije uopšte“, navodi se.

Ukazuje se da doprinos stvaranju pogodnijeg okruženja za nezavisne i pluralističke medije zahteva kontinuirane napore na svim nivoima i kombinaciju podrške nezavisnim medijskim organizacijama u Srbiji sa političkim pritiskom na srpsku vladu.

Ocenjuje se i da izmenjena metodologija pristupanja, koju je neformalno pozdravio predsednik Srbije ali vlada još nije formalno potvrdila prelazak na nju, „obećava“ u pogledu unapredjenja slobode medija.

Takodje se ukazuje da pojedinačni napori EU na planu slobode medija mogu da podstaknu promene… i doprinesu stvaranju okruženja u kome se neguju debata, dijalog i rasprave o spoljnopolitičkim pitanjima.

S obzirom da medijski sadržaji snažno deluju na percepciju javnosti, EU, kako se navodi, može da pokaže veće interesovanje za promociju i zaštitu slobodnih, etičkih i profesionalnh medija.

U tom cilju, članice i institucije EU mogu da doprinesu poboljšanju situacije na više načina, uključujući kontinuiranim političkim signalima (prenošenjem političkih poruka srpskim vlastima) na svim nivoima kako bi se održao pritisak na srpske političke elite da se uključe u reforme i primenu usvojenih propisa na svim poljima, posebno u medijskom sektoru.

Pored toga, merila u pristupnim pregovorima koja se odnose na medije mogla bi da budu specifikovana tako da uključe indikatore usmerene na ishode.

Navodi se i da bi izveštaji EU o zemljama u procesu pristupanja mogli da budu detaljniji kada je reč o pitanjima medijskih sloboda u Srbiji ali i da bi EU mogla da poveća budžet za pitanja slobode medija kako bi jasnije pokazala da je ta oblast ključni faktor u procesu pristupanja.

EU bi mogla da dalje poveća i pomoć nezavisnim medijima u razvoju održivih modela poslovanja, piše u izveštaju Klingendil instituta sa sedištem u Hagu.

Ocenjuje se da ja EU dobro pozicionirana da aktivno doprinese svojim ciljevima u oblasti medijskih sloboda u procesu pristupanja EU i članice koje predvode u toj oblasti mogle bi da razmotre povećanje ulaganja u slobodu medija u Srbiji kroz bilateralne programe.

Na kraju, kako bi se obezbedila puna socijalizacija sa EU normama i vrednostima slobode izražavanja i medija, EU bi mogla da uvede post-pristupne mehanizme u oblasti vladavine prava kao uslov za pristup strukturnim fondovima EU, čime bi se vlade podstakle da dugoročno razmišljaju i rade, navodi se u izveštaju.

Autori izveštaja su istraživačica Centra za evropske politike (CEP) u Beogradu Dragana Bajić i istraživač u odeljenju za EU i globalna pitanja Klingendil instituta Vouter Zvirs (Wouter Zweers).