Do raspisivanja izbora biće jasno da li će REM konačno početi da radi u interesu građana Srbije, a ne protiv njih

Nećemo morati dugo da čekamo da bismo videli da li će imenovanje novih pet članova REM-a doneti neophodne promene u radu ovog tela. Već narednih dana biće jasno da li će ovo regulatorno telo konačno početi da radi u interesu građana Srbije, a ne protiv njih.

Ukoliko REM pre raspisivanja izbora izađe u javnost sa Pravilnikom za ponašanje komercijalnih elektronskih medija u vreme predizborne kampanje, znaćemo da su stvari konačno krenule u dobrom pravcu.

Početkom decembra prošle godine Savet REM-a doneo je Nacrt preporuka za komercijalne medije tokom kampanje. Donošenje konačne verzije preporuka najavljeno je za kraj januara, ali se to do danas nije dogodilo.

Preporuke, međutim, nemaju obavezujući karakter za komercijalne medije, dok bi pravilnik i oni morali da poštuju.

Neophodno je da se Savet REM-a što pre pozabavi donošenjem regulative koja će konačno omogućiti zaštitu prava dece u medijskim sadržajima. Štiteći interese vlasnika medija i drugih političkih i ekonomskih grupacija, Savet REM-a, od svog nastanka 2003. do danas, nije želeo da pronađe način da ovo pitanje adekvatno reši

Ako se ostane pri odluci da izbori budu 26. aprila, oni moraju biti raspisani najkasnije 11. marta, a najranije 26. februara. Zakon kaže da „od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana“.

S danom raspisivanja izbora počinje i predizborna kampanja, tokom koje su elektronski mediji po zakonu dužni da omoguće predstavljanje izbornih lista i kandidata „ravnomerno“ i „bez diskriminacije“, kao i da poštuju druga unapred utvrđena pravila.

Ponašanje radio i TV stanica tokom izborne kampanje nadzire REM, telo koje donosi regulativu, kontroliše njenu primenu i izriče mere ukoliko je to potrebno.

Zakonske odredbe koje se tiču informisanja tokom predizborne kampanje su veoma šture, a od podzakonskih akata sada postoji samo REM-ov Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa koji je usvojen početkom ovog meseca.

Komercijalni elektronski mediji su ostali van domašaja ove regulative uprkos brojnim apelima stručne javnosti da se Pravilnikom definišu i obaveze komercijalnih medija, kao što je to ranije bio slučaj.

Podsetimo da je u februaru 2019. godine REM bez objašnjenja povukao iz upotrebe tada važeći Pravilnik koji je regulisao obaveze svih elektronskih medija u predizbornoj kampanji, i javnih i privatnih, i da je početkom februara 2020. doneo već pomenuti Pravilnik koji se odnosi samo na javne medijske servise.

Tako su komercijalni elektronski mediji, uključujući lokalne i regionalne, kao i četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, ostali van domašaja REM-ove detaljnije regulative. Ako se podsetimo da su komercijalni elektronski mediji, posebno TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, u izbornim ciklusima posle 2012. prednjačili u grubom kršenju zakonskih i podzakonskih akata, nije teško zamisliti kako će se ponašati sada kada ih je regulatorno telo izuzelo iz svoje podzakonske regulative.

Izuzevši ih od detaljnije regulative, REM je i sam sebi oduzeo mogućnost adekvatnog nadzora komercijalnih medija koji su takođe dužni da učesnicima izbora u svojim programima obezbede „zastupljenost bez diskriminacije“.

HITNI KORACI

Ako novi saziv želi da napravi jasan iskorak u odnosu na dosadašnji rad REM-a, koji je umesto interesa građana štitio uske interese vlasnika medija i drugih interesnih grupacija, Savet REM-a bi morao hitro da deluje i da ispravi štetne odluke dosadašnjeg nepotpunog saziva.

Prvo bi trebalo da se pozabavi regulativom koja se odnosi na ponašanje medija tokom predizborne kampanje.

1. Doneti pravilnik za komercijalne medije

Ovo pitanje se može rešiti na dva načina. Savet REM-a bi mogao da tek usvojeni Pravilnik za javne medijske servise dopuni odredbama koje će se odnositi i na komercijalne elektronske medije. Iako je rok ekstremno kratak, ovaj zadatak je izvodljiv, s obzirom na to da je takav pravilnik već postojao, ali i da su relevantne organizacije i pojedinci koji se bave ovom tematikom REM-u dostavili svoje pisane predloge tokom dvonedeljne javne rasprave održane krajem 2019. Tada je organizacija CRTA predstavila svoj nacrt pravilnika koji se odnosi i na javne i na komercijalne elektronske medije, pa bi ovaj nacrt organizacije CRTA mogao biti od velike pomoći REM-u.

Ukoliko se pak proceni da je to u ovom trenutku jednostavnije, druga mogućnost je da se, pored Pravilnika za javne medijske servise, donese i poseban pravilnik za komercijalne medije.

Za koju god se od ove dve opcije REM odluči, pravilnik bi morao da bude usvojen pre početka predizborne kampanje kako bi emiteri na vreme bili upoznati sa svojim obavezama.

2. Plan za ponašanje REM-a tokom izbora

Da bi se distancirao od svoje dosadašnje pogubne prakse da ne kontroliše rad medija tokom predizborne kampanje, novi saziv REM-a, u kome pored četiri stara člana ima i pet novih članova, trebalo bi da što pre obavesti javnost na koji će način sprovoditi svoje nadležnosti tokom predstojećih izbora.

Ako se podsetimo da su komercijalni elektronski mediji, posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom, u izbornim ciklusima posle 2012. prednjačili u grubom kršenju zakonskih i podzakonskih akata, nije teško zamisliti kako će se ponašati sada kada ih je REM izuzeo iz svoje podzakonske regulative

Bilo bi dobro da Savet REM-a donese interni plan nadgledanja medija tokom predizborne kampanje i da sa njim upozna javnost kako ne bi bilo nikakve dileme oko toga koja vrsta monitoringa će biti sprovedena, koliko često će o svojim nalazima REM obaveštavati javnost, koje će mere preduzimati u slučaju da mediji ne ispunjavaju svoje obaveze itd.

3. Izricanje mera emiterima

Paralelno sa navedenim urgentnim tačkama koje se tiču predstojećih izbora, neophodno je da Savet REM-a ažurno sprovodi kontrolu programskih sadržaja koje objavljuju mediji i da izriče mere emiterima ukoliko je to potrebno.

Dobar je znak to što su na prvom sastanku Saveta održanom u punom sastavu izrečene mere upozorenja TV Prva i RTV Kragujevac zbog prikazivanja programa u kojima su kršena prava maloletnih osoba.

4. Zaštita prava dece i maloletnika

Takođe, neophodno je da se Savet REM-a što pre pozabavi pitanjem donošenja regulative koja će konačno omogućiti zaštitu prava dece u medijskim sadržajima. Štiteći interese vlasnika medija i drugih političkih i ekonomskih grupacija, Savet REM-a, od svog nastanka 2003. do danas, nije želeo da pronađe način da ovo pitanje adekvatno reši.

Zaštita dece i maloletnika spada u najvažnija pitanja evropske medijske regulative i nalazi se u vrhu prioriteta kada su u pitanju obaveze vlada država članica EU i zemalja koje tom članstvu teže. Rešavanjem ovog važnog pitanja bio bi rešen i problem skarednih rijaliti emisija koje se godinama prikazuju u dnevnom programu kada se ispred TV-a nalaze deca i maloletnici.