U poslovnoj zgradi u Temerinskoj ulici u Novom Sadu, gde se, pored ostalog, nalazi sedište Kolor pres grupe (Color Press Group), letos je, prema saznanjima Cenzolovke, krenulo preuređivanje prostora. Odatle će, sva je prilika vrlo brzo, krenuti program nove televizije – Vojvođanske televizije (VTV), čiji je slogan –„Nama se veruje“.
Testiranje signala je, inače, uveliko u toku, a kad se ono završi, time bi najviše mogli biti razočarani filmofili.
Ko će biti na dobitku – zasad se ne zna. O tome kakav će biti program, takođe se može samo nagađati. Izvesno je donekle da bi naziv nove televizije (slučajno?) mogao da izaziva zbunjenost kod gledalaca koji Radio-televiziju Vojvodine (RTV) hoće da nazivaju „Vojvođanskom“, a isto to važi i za gledaoce jedne vojvođanske TV mreže.
Osnivati danas nove televizije na prepunom tržištu zvuči… zaista čudno. Za tako nešto nema nikakve ni pravne ni ekonomske logike, osim ako im treba pravno lice sa dozvolom za emitovanje više, da bi mogli da učestvuju na konkursima (Maja Pavlović, TV Kanal 9)
Poznato je, s druge strane, ko je vlasnik VTV, kao i to da joj je REM izdao dozvolu za emitovanje terestrijalnog signala 23. maja ove godine. (Za emitovanje u kablu dozvola je izdata 17. oktobra.)
Istovremeno, na sajtu istog tog REM-a moguće je pogledati impozantan spisak elektronskih medija kojima je oduzeta dozvola za emitovanje, između ostalog i zbog neplaćanja naknada. Na teško, gotovo neizdrživo stanje pre svega za emitere koji nemaju nacionalnu pokrivenost najglasnije je ove i prošle godine ukazivala vlasnica i direktorica novosadskog TV Kanala 9 Maja Pavlović, koja je već tri puta stupala u štrajk glađu.
Pretposlednji štrajk glađu, kao drastičan oblik protesta zbog za nju, ali, kako je navodila, i druge lokalne emitere previsoke dažbine, Maja Pavlović je okončala upravo u mesecu kada je REM dao dozvolu za emitovanje novoj televiziji.
Pokazalo se, međutim, da njeni problemi očito ne dotiču sve lokalne emitere. Naročito ne njene kolege iz, takođe lokalne, Novosadske televizije, čiji je istoimeni osnivač, nakon dobijanja dozvole od REM-a i omogućene šire pokrivenosti Vojvodine signalom (Crveni Čot i Sombor–Subotica, dok je Novosadska emitovala program samo preko Crvenog Čota), počeo da traži pogodan prostor za svoje novo čedo – Vojvođansku televiziju.
Da cela priča bude interesantnija, Novosadska TV nije jedina lokalna televizija koja je procenila da je ovo izgleda idealan trenutak za pokretanje novog projekta. REM je, naime, 24. aprila izdao dozvolu za emitovanje Dunav televiziji čiji je osnivač Radio-televizija Pančevo iako je Savet REM-a prethodno tom mediju izrekao dve mere upozorenja zbog vređanja novinara portala Pančevo Si Ti Nenada Živkovića i predsednice Višeg suda u Pančevu Stanke Simonović.
Program Dunav televizije već se emituje preko predajnika Crveni Čot, iako tog medija, pod tim nazivom, nema u Registru medija (VTV je registrovana 5. septembra). S druge strane, signal Radio-televizije Pančevo, koja je u vlasništvu medijskog magnata Radoice Milosavljevića, emituje se preko predajnika Vršac i pokriva isključivo jug Banata.
Širenje medijske imperije
Pokretanjem Vojvođanske televizije uvećana je mala medijska imperija, koju, nominalno, vodi Novosadska televizija. Zapravo, iza svega stoji provladin portal Srbija danas, koji je 2015. kupio Novosadsku televiziju, do tada obilato finansiranu iz novosadskog budžeta.
Novosadska televizija je, inače, prošle godine – za 600 evra! – kupila većinski udeo u firmi Dnevnik Vojvodina press, koja izdaje, takođe provladin, list Dnevnik.
Za firmu koja je, povrh svega, prošlu godinu završila sa manje od 200.000 dinara dobiti, čemu je značajno doprinelo gotovo 17 miliona dinara subvencija (najveći deo od medijskih konkursa), pitanje biznis logike koja je dovela do pokretanja nove televizije i više je nego razumno.
Šta je u pozadini motiva dve lokalne televizije, od kojih jedna ne bi pozitivno poslovala da nema miliona sa medijskih konkursa, a uz to ima velike troškove za plate zaposlenima, a druga (RTV Pančevo) je prošle godina zabeležila neto gubitak od skromnih 30,5 miliona dinara, da se upuste u avanturu s novim TV projektima?
Od direktorice i glavne i odgovorne urednice Novosadske TV Emilije Marić dobili smo, međutim, veoma malo informacija. Pre nego što je „morala da prekine razgovor zbog sastanka“, potvrdila je da će program VTV „naravno krenuti do kraja godine“ i da će sve u vezi sa tim biti „javno i transparentno“, a stigla je i da nam skrene pažnju na to da buduća lokacija nove televizije, za koju smo tražili potvrdu, „nije javni podatak“ i da će to biti dostupno javnosti „kad bude aktuelno“.
Izvori Cenzolovke sa Novosadske televizije napominju da su o pokretanju nove televizije zaposleni saznali slučajno, i to ne od sopstvenog menadžmenta, te da iskreno sumnjaju da će biti angažovani na sestrinskoj televiziji.
Emilija Marić je, uz funkcije na matičnoj televiziji, od prošlog novembra i predsednica Upravnog odbora Udruženja elektronskih medija ComNet.
To udruženje osnovao je Vladan Stefanović, osnivač firme iz Subotice, u čijem sastavu je nekoliko vojvođanskih lokalnih televizijskih i radio stanica, te listova.
Naziv te firme je – VTV d.o.o.!
Kad smo upitali Stefanovića da li ima ikakve veze ili kakvu ulogu u pokretanju televizije koja se zove kao firma koju je osnovao, dobili smo negativan odgovor. I ne samo to.
„Nemamo nikakvu vezu, niti ulogu. Osim negodovanja i ljutnje zbog zabune koju je ime te televizije izazvalo, ne samo kod vas“, izjavio je Stefanović za Cenzolovku.
Udruženje ComNet, inače, preko Vojvođanske ComNet TV mreže emituje zajednički program na brojnim lokalnim TV stanicama u Vojvodini, pored ostalog – i na Novosadskoj televiziji.
BIĆE TO PINK ZA VOJVODINU
Početak rada jedne televizije, ali najpre to isto što očekuje drugu televiziju najkasnije do kraja ove godine, neminovno je jednog sagovornika Cenzolovke nateralo da u čitavu priču oko motiva za pokretanje novih televizija uključi – predstojeće izbore.
„U pitanju su televizije koje pokreću već dokazani provladini i SNS-u bliski mediji i one bi mogle u predstojećoj kampanji da budu značajno sredstvo za napade na opoziciju“, smatra medijski stručnjak koji je za Cenzolovku, zbog poslovnih interesa, pristao da govori bez otkrivanja identiteta.
Na tim televizijama verovatno će ići program s retorikom protiv opozicije, sličnoj onoj na Pinku. Takve televizije su „potrebne“ u Vojvodini jer retoriku a la Pink – RTV, kakav god da je, sigurno ne bi emitovao, navodi sagovornik Cenzolovke koji iz ovog razloga odbacuje medijske konkurse kao ključni razlog za upuštanje u avanturu s novim televizijama, što ne znači da im javni novac neće uredno pristizati.
„Pošto je upitno da li će te televizije uopšte imati značajnu gledanost – a verovatno neće – jedini smisao u njihovom pokretanju vidim u tome da te televizije svoje priloge kače na Fejsbuk i da ih, targetirajući celu Vojvodinu, promovišu, odnosno bustuju na toj društvenoj mreži, gde bi televizija, kao izvor vesti, obezbeđivala kredibilitet pred korisnicima Fejsbuka“, procena je ovog medijskog stručnjaka.
„Nema ekonomske logike“
Šta je u pozadini motiva dve lokalne televizije, od kojih jedna ne bi pozitivno poslovala da nema miliona sa medijskih konkursa, a uz to ima velike troškove za plate zaposlenima, a druga (RTV Pančevo) je prošle godina zabeležila neto gubitak od skromnih 30,5 miliona dinara, da se upuste u avanturu s novim TV projektima?
Za razliku od Emilije Marić, direktorica RTV Pančevo Tatjana Cuk u telefonskom razgovoru s novinarom Cenzolovke nije želela da daje izjave, već je tražila da pitanja uputimo mejlom. Na njih do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila.
Ove nove sestrinske televizije – zasad tako deluju pošto nema zvaničnih informacija o tome da li će Novosadska TV, odnosno RTV Pančevo nastaviti po starom ili ih, možda, čeka „utapanje“ – pokreću se u uslovima koji lokalnim emiterima opstanak na tržištu čini krajnje neizvesnim, naročito zbog ograničenog (onemogućenog!) pristupa oglašivačima i neregularnih medijskih konkursa, na koje, zbog postojećih uslova, najveći broj medija i računa kao na veoma značajan prihod.
Niko ovakvu situaciju na medijskoj sceni nije jače ogolio od Maje Pavlović sa Kanala 9 kroz tri štrajka glađu.
„Osnovni troškovi lokalne televizije u Novom Sadu su najmanje 15.000 evra mesečno. To je iznos koji nije lako zaraditi danas, ni u Srbiji, a pogotovo na lokalu“, kaže Maja Pavlović u razgovoru za Cenzolovku.
„Osnivati danas nove televizije na prepunom tržištu zvuči… zaista čudno“, ocenjuje vlasnica Kanala 9. „Za tako nešto nema nikakve ni pravne ni ekonomske logike, osim ako im treba pravno lice sa dozvolom za emitovanje više, da bi mogli da učestvuju na konkursima.“
„Naprednjaci zaokružuju medijsku dominaciju“
Učešće na medijskim konkursima, ali pre svega – veoma dobra prođa na tim konkursima (u čijem su „Holu slavnih“ upravo Novosadska televizija, te direktno ili indirektno Dnevnik i RTV Pančevo) samo je deo motiva za pokretanje dve, u suštini vojvođanske televizije jer imaju značajnu pokrivenost te teritorije, smatra Nedim Sejdinović, medijski analitičar.
Kao drugi mogući razlog Sejdinović za Cenzolovku navodi tržišni diktat za ukrupnjavanje medijske scene.
Pokretanjem Vojvođanske TV uvećana je mala medijska imperija koju, nominalno, vodi Novosadska TV. Zapravo, iza svega stoji provladin portal Srbija danas, koji je 2015. kupio Novosadsku TV, do tada obilato finansiranu iz novosadskog budžeta. Novosadska TV je prošle godine – za 600 evra! – kupila provladin list Dnevnik
„Medijski eksperti su, može se reći decenijama, pozivali lokalne televizijske i radio stanice da se, radi lakše održivosti, umreže i tako smanje troškove, povećaju uticaj i uvećaju šanse za finansiranje iz domaćih i stranih fondova. Izgleda da taj recept sada primenjuju mediji koji su, neprikriveno, u rukama vladajuće stranke“, ističe naš sagovornik.
On smatra da će na taj način ti mediji imati bolji pristup komercijalnim, a u svakom slučaju državnim fondovima, tim pre što su i inače živeli od javnog novca.
„Čini se da naprednjaci u potpunosti zaokružuju svoju političku, društvenu i medijsku dominaciju, koja će opstajati čak i ako nekim čudom odu sa vlasti. S druge strane, mediji koji nisu pod njihovom kontrolom ne samo da nemaju pristup državnim fondovima već se konstantno susreću sa nelojalnom konkurencijom“, dodaje sagovornik Cenzolovke.
Da medijsko tržište ne može da izdrži ovoliki broj medija i da su mali emiteri godinama dobronamerno savetovani da se udružuju i spajaju, nešto je na šta ukazuje i Maja Pavlović koja se poziva na istraživanje stručnjaka EU i njihov nalaz da medijsko tržište u Srbiji ne može da izdrži više od pet nacionalnih i 13 regionalnih TV stanica.
„I pored toga što je u Srbiji već ugašen veliki broj medija, i dalje ih, svedoci smo, egzistira daleko više od tih navodno optimalnih 13“, napominje vlasnica Kanala 9.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.