I sa Javnog servisa mogli smo, dakle, da čujemo kako se oslanja na institucije pri biranju izvora informacija. Jedan od problema takvog pristupa je u tome što, kako je Istinomer više puta ocenio, i institucije u Srbiji – lažu. A posebno zanimljivo je što, kako u vestima, tako i na portalu, možda ne mogu da se nađu “škakljive” teme koje žuljaju javnost, ali mesto će skoro uvek dobiti najnovija objava predsednika Vučića na Instagramu, na primer.
O tome koliko vlast vremena zauzima i na koji način, Istinomer je već pisao na osnovu podataka medija monitoringa koji je Crta sprovela krajem prošle i početkom ove godine. (Na RTS 80 odsto vremena izdvojenog za političke aktere posvećeno je bilo vladajućoj koaliciji i to u pozitivnom tonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam je zauzeo trećinu vremena, koje je uglavnom koristio da govori o stranim zvaničnicima. U Dnevniku 2, centralnoj političkoj emisiji, među prvih 18 političkih aktera – nema predstavnika opozicije.)
Okupacija
Pisac i novinar iz Beograda, urednik stranog programa iz kulture RTS Bojan Bosiljčić, nedavno je za Danas napisao:
“Odbijam da pristanem na medijski koncept u kome vladajuća stranka na račun naroda a preko okupiranih javnih preduzeća umnožava svoje televizije, tabloide i radio-stanice, a javnom servisu, Radio-televiziji Srbije, iznosi ponudu koja se ne može odbiti u vidu obavezne budžetske apanaže koja obavezuje zna se na šta, da bi, tako kastriran, javni servis i svi njegovi preostali gledaoci bili osuđeni na agitpropovsko slavljenje vlasti i njenog predsednika, a ne na objektivno i kritičkim razumom oplemenjeno informisanje naroda…”
Pres služba RTS-a nije nam odgovorila na pitanja upućena njihovom, još uvek aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću. Za mišljenje smo se obratili i profesoru Vladimiru Vuletiću, sociologu i predsedniku Upravnog odbora.
Kako kaže, teško je da objektivno uporedi stanje u RTS-u na početku mandata i danas, pošto sada ima dublji uvid nego tada.
“Suštinski se, međutim, ništa nije promenilo”, kaže Vuletić.
Na naše pitanje kojim to sve sadržajima RTS pravda svoju ulogu Javnog servisa i načela po kojima bi trebalo da radi, a propisana su Zakonom o javnim medijskim servisima (istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje; nezavisnost uređivačke politike; nezavisnost od izvora finansiranja; itd.) odgovorio je:
“O RTS je teško govoriti crno-belo. RTS ima sve segmente programa koje zakon propisuje, ali nema prepoznatljivu programsku koncepciju. Drugi i Treći kanal su odlični, ali njih malo ko gleda. Ni kvalitetne emisije na Prvom se ne gledaju mnogo. Na RTS-u nema etiketiranja, harangi i senzacionalizma pa je u tom smislu RTS uzor za sve druge televizije. Problem je, međutim, što RTS ne otvara debate o važnim društvenim pitanjima i ne bavi se “vrućim temama” ostavljajući drugima koji se time bave na senzacionalistički način da usmeravaju javno mnjenje”, navodi Vuletić.
Osim ovoga, naš sagovornik ukazuje na još niz problematičnih pojedinosti.
“Nedovoljno je dečijeg programa, serijski program je bogat ali haotičan i neplanski usmeravan, robuje se trendovima; primetno se spušta estetski nivo pojedinih segmenata zabavnog programa, nedovoljno se ulaže u naučni i obrazovni program, loša je komunikacija s javnošću, nejasna je unutrašnja organizacija, zastareo je vizuelni identitet, loša je starosna struktura zaposlenih, zapostavlja se radio program, nedovoljno se ulaže u nove tehnologije, neretko se nerezonski juri za rejtingom itd...”
Pozicije, a ne entuzijazam i ideje
Po rečima Vladimira Vuletića, RTS ima 2627 zaposlenih. S tako velikim brojem ljudi i složenom strukturom, problem je i što “ima mnogo voluntarizma i malo transparentnosti u trošenju novca i izboru TV sadržaja, a nedostaje jasna vizija i dugoročni plan”.
“RTS je kao veliki tanker koji plovi po inerciji, ponekad izgleda kao da pluta. Par ključnih pozicija zauzimaju ljudi koji su tu 15 i više godina, oni imaju iskustvo ali nemaju entuzijazam. Najvažnija briga je kako se održati na poziciji, a ne kako postaviti RTS da odgovara standardima XXI veka”, poentira Vuletić.
Jedna od novina koja je izazvala kontardiktorne reakcije je novo “otvaranje” ka opoziciji, razgovor s njihovim predstavnicima i, faktički, simulacija predizbornih debata.
Našem sagovorniku nije poznato kako je uopšte i došlo do razgovora s predstavnicima opozicije.
“O tome niko nije obavestio ni mene ni UO.”
Na dilemu da li veća minutaža za opoziciju može da utiče na objektivniji
rad javnog servisa, a i dalje bez izveštavanja o korupcionaškim aferama i aktuelnim problemima, profesor Vuletić kaže da često postoje očekivanja da se RTS uključi u političku borbu.
“Na RTS ne možete čuti i videti sve, ali oni što se čuje je provereno. Naravno, ne zaslužuju sve takozvane “afere” pažnju javnog servisa. Neretko se očekuje da se javni servis uključi u političku borbu time što bi otvarao neproverene priče, to bi izazvalo potpunu politizaciju javnog servisa a to bi dovelo do njegovog unutrašnjeg urušavanja.”
U međuvremenu, medijski džin na infuziji, RTS ipak nastavlja uporno po proverenoj staroj metodologiji da ignoriše svoje „porodične tajne“, ali uz dovoljne snage da i dalje – uz sve privilegije – sam bira šta nam znači ono sve iz slogana – vaše pravo da znate sve.
Kraj.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.