Dragiša Kovačević: KO ODLUČUJE O SUDBINI DOMAĆIH MEDIJA

Nacrt teksta Medijske strategije nalazi se u kabinetu premijerke,gospodje Brnabić i na Vladi je da proceni da li je on u interesu Srbije, domaćih medija i gradjana kojima su ti televizijski sadržaji namenjeni ili će taj dokument doneti nove neprilike srpskim televizijama što će uticati na gašenje velikog broja,pre svega lokalnih,elektronskih medija.

Od toga zavisi njihova budućnost.Njih je svakim danom sve manje,a ako se nastavi praksa da REM krši zakone i dozovoljava da novac namenjen za oglašavnje, umesto legalnim televizijama sa dozvolama REM-a, i dalje bude odlazio na račune prekograničnih kanala do kraja godine broj privatnih televizija moći će da se izbroji na prste jedne ruke.

Ovako koncipirana medijska strategija potpuno je potcenila i omalovažila rad svih televizijsklh poslenika u Srbiji -novinara,snimatelja,reditelja,montažera,jer su oni obična “radna snaga” koja radi i proizvodi tv programe za operatore-distributere koji ga besplatno preuzimaju od domaćih televizija i onda ih skupo prodaju gradjanima,ali kao svoju “robu” iako u nju nisu uložili ni jedan dinar.

Dozvola koju emiterima izdaje REM nema nikakvu vrednost jer ona ne garantuje da će operator tu televiziju postaviti u svoju ponudu.

On odlučuje,a ne REM, o redosledu kanala i o uslovima pod kojima će operator u svoj distributivni sistem uvrstiti domaći kanal.

Da apsurd bude još veći operatori stranim kanalima, koji su u njihovim mrežama,plaćaju nadoknadu po svakom korisniku.Na primer ako neki operator ima milion korisnika, on strancima plaća po svakom pretplatniku od jednog centa do jednog eura,a nekima i više.

Vlasnici lokalnih televizija sa zebnjom isčekuju odluku Vlade jer ukoliko se nastavi sa kršenjem zakona i ako država ne počne da vrednuje rad ljudi koji mukotrpno proizviode programe, koje im u domove gradjana distibuiraju operatori, crno im se piše.

Razni mešetari i lobisti strategiju su pravili po svojoj meri.Neverovatno je šta su u radnoj grupi radili oni koje je delegirala država.Ni na koji način nisu brinuli o interesu domaćih televizija,a,zapravo, su aminovali legalizovanje sive ekonomije jer ni sa čim nisu obavezali regulatora da poštuje zakone.

Do sada je medijsku sliku u Srbiji krojio jedan operator(SBB) koji “pokriva” više od 55% kablovskog tršišta, a nalazio se u vlasništvu moćne i uticajne američke kompanije(KKR).

Sada je na potezu država; pokazaće da li ima snage da se suprostavi moći tzv.”krupnog kapitala” koji godinama diktira medijsku sliku u Srbiji ili će medijska strategija, iz koje će nastati medijski zakoni,biti u interesu Srbije i njenih gradjana.