Država kriva za stanje u medijima

Tanjug zvanično ne postoji, iako i dalje radi pod nerazjašnjenim okolnostima, imovinsko-pravni odnosi u druge dve navedene medijske kuće i dalje su neraščišćeni, a nagomilani dugovi Večernjih novosti, za koje još nikom nije jasno ko je odgovoran i ko treba da ih reši, prete da ugase ovaj list.

– Država snosi odgovornost jer nije rasplela vlasničke odnose ni u Politici, ni u Novostima. Kad kažem država, mislim na Aleksandra Vučića – kaže za Danas bivša predsednica UNS-a i glavna i odgovorna urednica Politike, Ljiljana Smajlović, odgovarajući na pitanje ko je kriv zbog katastrofalne finansijske situacije u Večernjim novostima.

– Informacija je moć, a novinare Politike, Novosti i Tanjuga demorališe i obesnažuje neizvesnost u kojoj ih drže. Kad je vlasnik nepoznat, kad se godinama odugovlači sa rešenjima i sve drži u v.d. stanju, redakcijama se uskraćuje svaka autonomija a nezavisna uređivačka politika je samo fikcija. Takvi mediji postaju taoci političke volje na koju ne mogu da utiču, a kamoli da je kontrolišu, iako bi to morala da bude njihova prava uloga u društvu. Pojedinačni novinari se herojski odupiru, ali to su akcidenti koji ne menjaju ukupnu sliku – ističe Smajlović.

Upitana koliko se razlikuje situacija u Večernjim novostima od one u Politici i Tanjugu, s obzirom da je država upravljač, a da je od Tanjuga već „digla ruke“, naša sagovornica kaže da suštinske razlike nema.

– Situaciju u Politici bolje poznajem od one u Tanjugu i Novostima, ali nemam razloga da mislim da se u nečem bitnom razlikuju. Ove redakcije uništavaju loši menadžeri koji u javnosti nemaju nikakvog legitimiteta. Održavaju se na upravljačkim mestima zahvaljujući personalnoj lojalnosti državnoj vlasti, bez obzira na loš tretman zaposlenih i loše ukupne rezultate, za koje nikom, a najmanje novinarima, ne moraju da polažu račune. Društvo je na gubitku jer su to još uvek među najboljim srpskim redakcijama. Ali na ovaj način i državni kapital zapravo propada. Aleksandru Vučiću je preostalo veoma malo vremena da to propadanje zaustavi. Ako mu je to uopšte namera – upozorava Smajlović.

Direktor i glavni urednik kompanije Novosti, Ratko Dmitrović rekao je za Danas da su Novosti pred krahom zbog dugova starih više od pet godina, a da država, kao upravljač, jedina može da reši problem. Inače Novostima preti gašenje, upozorio je.

Bivši generalni direktor i glavni urednik kompanije Novosti Manojlo Vukotić, ne predviđa takav scenario.

– Večernje novosti se neće ugasiti. Uveren sam da država to neće dozvoliti – kaže Vukotić za Danas. On nije želeo da komentariše aktuelnu situaciju u Novostima, negirajući navode da su dugovi, zbog kojih kompaniji preti kolaps, nagomilani u vreme dok je on bio na njenom čelu.

– Već četiri godine nemam veze sa poslovanjem Novosti i zbog toga ne želim da analiziram trenutno stanje. U moje vreme to su bile visokotiražne novine, poslovi su se zaključivali i ugovori potpisivali sa većinskim vlasnikom, Milanom Bekom, krediti jesu uzimani, ali su kamate redovno otplaćivane. Novosti su poslovale bez problema – ističe Vukotić. On je na čelu Novosti bio punih 13 godina, od 2000. do aprila 2013., kada je podneo ostavku. Uveren je da država neće dozvoliti gašenje lista sa tradicijom od 70 godina, ali nije siguran ko će regulisati finansijske dugove – Beko, kao većinski vlasnik, ali bez upravljačkih ovlašćenja, ili država, sa manjim vlasničkim udelom ali sa upravljačkom funkcijom nad kompanijom.

Milan Beko juče nije odgovarao na naše pozive, a bez komentara je bio i Srđan Muškatirović, njegov predstavnik u Nadzornom odboru Novosti.

– Ne dajem izjave za medije. Obratite se Novostima – poručio je Muškatirović, ne želeći da odgovori na pitanje da li će Beko finansijski pomoći kompaniji kojoj preti gašenje, a koja je u njegovom većinskom vlasništvu (62 odsto).

Podsetimo, Večernje novosti su jedna od 24 sporne privatizacije čija vlasnička transformacija nije rasvetljena. Sindikat novinara „Novosti“ tražio je od svih premijera i predsednika nakon 2006. godine, kad su akcije malih akcionara prodate na berzi, da saopšte ko je stvarni vlasnik Kompanije. Iako je Milan Beko novembra 2010. godine javno potvrdio da je on većinski gazda, upravljačka prava su mu odlukom Komisije za hartije od vrednosti oduzeta juna 2011. i od tada Kompanijom upravlja manjinski vlasnik – država Srbija. Nezvanično, Beku su oduzeta prava upravljanja jer nije hteo da otkupi državni udeo u Novostima. Aleksandar Vučić je avgusta 2012. obećao da će slučaj Novosti, ali i Politike koja je u sličnoj situaciji, biti rešen za 15 dana. Formirana je i radna grupa od predstavnika resornih ministarstava, ali dalje od toga se nije odmaklo.

Dugovi

Poslovanje Večernjih novosti ugroženo je zbog nagomilanih dugova, a zaposleni upozoravaju da je zbog dospevanja na naplatu bankarskog kredita od 425.000 evra u avgustu ove godine moguć skori prestanak izlaska ovog dnevnog lista. Kredit je podignut 2012. godine. Kompanija je, kako navode, i dalje pod opterećenjem duga od 11 miliona evra, zatečenog 2013. godine, kao i poreskog duga državi iz 2009, u iznosu od 103 miliona, koji s kamatama, iznosi više od 300 miliona dinara.

Ministarstvo informisanja obećalo pomoć

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović razgovarao je juče sa predstavnicima redakcije Večernjih novosti koji su se javno obratili Vladi sa zahtevom da se reši vlasničko-upravljački status Kompanije i hitno preduzmu mere za finansijsku konsolidaciju. Predstavnici redakcije naglasili su da Večernje novosti likvidno posluju, ali su ugroženi nagomilanim dugovima iz prošlosti i zatražili da Ministarstva da posreduje u traženju rešenja za opstanak ove medijske kuće, što je Brajović prihvatio. Novinari Večernjih novosti traže da se u najkraćem roku razreše odnosi između većinskog vlasnika Milana Beka i države kao upravljača. Zaključeno je da treba što pre raspraviti i dužničko-poverilačke odnose između Večernjih novosti i Štamparije Borba jer država u jednom ima upravljačka a u oba preduzeća i vlasnička prava.