Država poručuje da nije nadležna za bezbednost novinara

“Svako nosi odgovornost samo za sebe”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović, komentarišući napad na Nikolu Radišića, novinara TV N1 koji je napadnut i vređan na ulici. Ovaj napad usledio je posle niza kritika na program ove nezavisne TV stanice koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić redovno naziva “američkom” a ministar policije Nebojša Stefanović čak i CIA televizijom  .

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa  , Gajović je rekao da Ministarstvo nije nadležno za napade na novinare i poentirao ocenom da “pravi novinari i prave redakcije moraju imati i drugu stranu“, te da očekuje objašnjenje još uvek nepoznatih napadača. “Mene interesuje i njihova verzija, da li su to zaista uradili ili nisu. Naravno da ćemo svaki napad osuditi, ali ja želim da vidim na kraju šta iza tih napada stoji, ko stoji i da li stoji.“

U istom intervjuu povodom pretnji smrću sa društvenih mreža koje je prijavio predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, Gajović je odgovorio kontra pitanjem: “A je l’ ste sigurni da nije on organizovao to pisanje da bi sebe predstavio kao žrtvu?” i zaključio: “Ja mislim da je to čovek koji nema dobre namere”.

Sva relevantna novinarska udruženja su zatražila smenu Gajovića posle ovih izjava a na pitanje hoće li ga smeniti premijerka Ana Brnabić  je izbegla odgovor, već rekla da je “bilo kakva vrsta napada nedopustiva i neće se tolerisati“.

Kritika se ne toleriše

Prema podacima Nezavisnog udruzenje novinara Srbije (NUNS) od početka ove godine do trenutka pisanja ovog teksta petnaestoro novinara je napadnuto ili bio izloženo ozbiljnim pretnjama i pritiscima.

Razlog je uvek – kritika vlasti. Kada je 16. januara u Kosovskoj Mitrovici ubijen jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović, mesecima unazad u prorežimskim medijima satanizovan kao izdajnik, glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić je na svom tviter nalogu napisao da su “počele likvidacije političkih protivnika”. Istog dana predsednik Srbije Vučić je prozvao Janjića i poručio: “Niko od nas nije ubica, kao što bi to neko želeo.“

Iako Janjić nije optužio ni vlast u Srbiji niti imenovao ikoga da je ubica, nakon ove izjave predsednika usledile su direktne pretnje. Na jednoj fejsbuk stranici nuđena je njegova adresa stanovanja a među stotinama komentara našli su se i otvoreni pozivi na linč: “Na Kalemegdan pa metak u čelo“ i „Obesiti ga na trgu“.

Kao da to nije bilo dovoljno – početkom februara premijerka Ana Brnabić je prozvala predsednika NUNS-a Slavišu Lekića i poručila da „nisu evropske vrednosti kada predsednik NUNS-a izabranog predsednika države naziva ubicom“, aludirajući na njegove navodne stavove o ubistvu Ivanovića. Lekić je najavio da će premijerka „zbog te uvrede, laži morati da završi na sudu“ i najavio tužbu protiv nje.

Novinari kao „neprijatelji“ Srbije

Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza danima je bila izložena napadima prorežimske televizije Pink, samo zato što je kao članica Upravnog odbora nevladine organizacije Crta, na pres konferenciji govorila o monitoringu medija povodom predstojećih lokalnih izbora u Beogradu.

I pored toga što su novinari i građani zbog napada na Skrozzu uputili više od 300 žalbi Regulatornom telu za elektronske medije (REM), ova institucija nije ustanovila da je TV Pink prekršila bilo kakve standarde niti su preduzeli mere na koje su zakonom obavezni.

Napad na Skrozzu usledio je nakon što je predsednik Vučić u jednoj izjavi povezao Crtu, koja se bavi nadgledanjem izbornog procesa, sa nekom (neimenovanom) stranom ambasadom i zaključio: „Ceo smisao je u tome da SNS negde izgubi“.

Već je postalo uobičajeno da gledani i tiražni mediji, koji su pod kontrolom i u funkciji vlasti, posle sličnih izjava predsednika ili nekog funkcionera, nastavljaju napade na nezavisne medije i novinare, označavajući ih kao izdajnike koji rade protiv države u službi nekih stranih agentura.

[povezaneprice]

Malo koga su zato začudili plakati koji su tokom noći zalepljeni  na ulazu u prostorije Nezavisnog udruženje novinara Srbije na kojima je ovo udruženje nazvano „Nesrećno udruženje neprijatelja Srbije“. U opštoj atmosferi stalnih pritisaka i optužbi, malo ko veruje i da će Tužilaštvo pronaći ne samo građane koji su lepili ove plakate, već i brojne druge koji anonimno ili otvoreno prete novinarima, preko društvenih mreža ili, kao u slučaju novinara N1, na ulici.

Poruke koje dolaze od najviših predstavnika vlasti direktno podstiču ovakvo ponašanje. Iz Evropske unije stižu upozorenja da je sloboda medija neophodna na putu Srbije ka Briselu, međunarodne novinarske organizacije ukazuju na pritiske na novinare i medije, poput nedavnog saopštenja Reportera bez granica  , ali državni zvaničnici odriču svaku odgovornost.

U upravo objavljenom istraživanju Fondacije Slavko Ćuruvija „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“  navodi se da 74 odsto novinara u Srbiji, “smatra da postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda ili da uslovi za to uopšte i ne postoje”, da se u tom pogledu u poslednjih pet godina situacija pogoršala a skoro dve trećine anketiranih u istraživanju smatra da “medije najviše kontroliše politički establišment”.

Tokom 2017. godine prema evidenciji NUNS-a, u Srbiji je bilo 92 napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije. Pravosuđe nije adresa na kojoj novinari mogu da očekuju pomoć, jer je u najvećoj meri pod direktnim uticajem vladajuće partije predsednika Srbije, Vučića. Sudeći prema tempu, broju i načinima pritisaka na novinare u samo prvih mesec i po dana ove godine, i s druge strane porukama i postupcima vlasti, država izgleda da nema nameru da ih ni ubuduće zaštiti.