Foto: Cenzolovka
Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije usvojio je juče Izveštaj o radu RTS-a za 2021. godinu većinom glasova prisutnih članova, nakon rasprave koja je trajala sedam sati. Od 14 prisutnih članova Odbora, za usvajanje izveštaja glasalo je devet, protiv je bilo četiri člana, dok je jedan bio uzdržan.
Sednicu je obeležio i verbalni duel generalnog direktora Radio televizije Srbije Dragana Bujoševića i predsednika Upravnog odbora RTS-a Branislava Klanščeka, a predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Siniša Kovačević rekao je da neće glasati za izveštaj RTS o radu u 2021, jer je činjenica da su dva vodeća čoveka u izraženom sukobu dovoljno zabrinjavajuća i pokazuje da neke stvari u toj kući ne funkcionišu.
I dok je Dragan Bujošević na sednici kazao da ta televizija emituje programe koje rade nezavisne produkcije, zato što bi koštalo mnogo više kada bi ih Javni medijski servis sam radio, Branislav Klanšček kaže za Nova.rs da to generalni direktor nije obrazložio s konkretnim podacima:
– Bujošević je ponovio na Odboru za kulturu da su spoljne produkcije jeftinije od RTS-ovih. Nikada do sada, pa ni juče to nije ni sa čim potkrepio. I sve ono o čemu sam već pričao u javnosti ponovio sam, govorio o problemima koje imamo, sukobu interesa, varijabilama zaposlenih u RTS-u koji rade za spoljne produkcije. Gospodin Bujošević je pravdao to, govoreći da su varijabile potrebne jer su ljudi malo plaćeni. Demantovao sam to, rekavši da nije problem da neko bude nagrađen, ali ako je neko 12 meseci u godini nagrađen sa po 100 hiljada ili 132 hiljade dinara onda to nije nagrada, već redovan prihod. Milion evra odlazi godišnje ukupno na varijabile, dakle na nagrade na platu. Ni tih milion evra ne bi bilo toliko problematično da ih ne dobijaju jedna ista lica svakog meseca, umesto da se jednog meseca nagradi snimatelj, drugog urednik, trećeg novinar. A ovde uglavnom jedni isti ljudi i to osobe iz menadžmenta, direktori, glavni i odgovorni urednici dobijaju 12 meseci varijabile. To je onda redovan prihod – ocenjuje predsednik UO RTS-a.
Uprkos tvrdnji direktora Javnog servisa na sednici Odbora da su plate, pa i varijabile u RTS-u poslovna tajna i da ne bi trebalo da budu iznošene javno, Klanšček je odsečan:
– Kakva crna poslovna tajna! Ništa ne može da bude poslovna tajna što se tiče rada RTS-a. U jednom trenutku je gospodin Bujošević rekao da spoljne ili nezavisne produkcije, koje rade s RTS-om, žele da ti podaci ostanu tajni i da insistiraju na tome. Ali, u Statutu Javnog servisa piše da je rad RTS-a javan. I tačka!
Siniša Kovačević, koji je i poslanik Narodne stranke, na sednici Odbora rekao je da neće glasati za usvajanje izveštaja o radu ove kuće, ukazujući, između ostalog, i na nedostatak dečijeg i obrazovnog programa.
– Nađite novog Bajforda da nam napravi novi „Neven“ i novi „Poletarac“. Zar mislite da mi koji smo odrastali na emisijama „Neven“, „Poletarac“, „Na slovo na slovo“, i koje su podizali Duško Radović, Ljubivoje Ršumović, Vera Belogrlić, Donka Špiček… ne bi sada svojoj deci i unucima trebalo da ponudimo neki novi „Neven“ – upitao je Kovačević.
Generalni direktor je, s druge strane, istakao kako je obaveza je RTS-a da emituje deset odsto programa koji rade nezavisne produkcije, što u 2021. godini nije ispunjeno zbog nedovoljno kvalitetne ponude, nakon čega je doneta odluka da „konkurs za prijavljivanje nezavisnih produkcija traje cele godine“.
– Iz sopstvene produkcije treba da imamo najmanje 25 odsto programa, a imamo neuporedivo više. Procenti emisija koje mi radimo u našoj produkciji iznose u 2019. godini u Obrazovno – naučnom programu 93 odsto, u informativnom programu je bilo 93 odsto sopstvene produkcije. Kulturno-umetnički program je proizveo 73 odsto programa, a Zabavni 72 odsto – naveo je Bujošević.
No, uprkos upozorenjima na nepotrebno angažovanje spoljnih produkcija, umesto da se angažuju stalno zaposleni u RTS-u to se nastavlja, kako za naš sajt ukazuje Klanšček, i kao najnoviji primer navodi Pesmu Evrovizije. Naime, jutros je, kako nam kaže, dobio kalkulaciju troškova prema kojoj je za Izbor za Pesmu Evrovizije izdvojeno 250.000 evra, od čega je najveća stavka, skoro polovina izdvojena za „vizuelni identitet“:
– I za vizuelni identitet Pesme Evrovizije opet je zadužena spoljna produkcija, koju plaćamo 120.000 evra, što je skandalozno. Upravni odbor je na sednici 29. decembra prošle godine usvojio Finansijski plan prema kojem je za Pesmu Evrovizije izdvojeno 140.000 evra. Razumem da ne možete sve da potrefite u dinar i da „omašite“ za 10 ili 20 odsto, ali ovo je skoro duplo više. A onda od tog budžeta od 250.000 vama skoro polovina odlazi na nešto što se zove „vizuelni identitet“. RTS ima svoju službu koja se zove kreativni tim, na čijem je čelu Boris Miljković. Razumem da iznajmite delove scenografije, primera radi LED ekrane, iako i to imamo, ali ne može pola novca da ode na „vizuelni identitet“. Vidite da nastavljaju, posle svega, po svome. Dođu u Skupštinu Srbije, na sednicu Odbora za kulturu i pričaju jednu stvar, a sutradan nastavljaju po svome – kaže predsednik UO RTS-a.
Jedino što posle svega preostaje, kako napominje Klanšček, jeste da se puste državni organi da urade do kraja svoj posao:
– Ali, nije dovoljno da državni organi uđu samo u RTS. Nema rezultata istrage dok se ne uđe u sve te privatne, fantomske izvršne produkcije i dok se ne vide svi tokovi novca. To bi trebalo da bude suština istrage. Pokupiće papire u RTS-u, videti da je negde otišlo puno para, ali tek kad vidimo gde je taj novac posle tih fantomskih firmi, koje imaju po jednog, dvoje zaposlenih, otišao dalje, istraga će biti kompletna.
A na Odboru za kulturu, predsedavajući ovog tela Siniša Kovačević, inače dramski pisac i reditelj, podsetio je i da su ranije „u redakcijama televizije sedeli Pavle Ugrinov, Slobodan Selenić, Aleksandar Popović, Muharem Pervić, Filip David, Radomir Putnik i Milovan Vitezović, da su ponedeljkom emitovane premijere drama, za koje su pisali Danilo Kiš, Borislav Pekić, Brana Crnčević i Miodrag Bulatović“. Osvrnuo se i na odluku rukovodstva RTS da posle više od pet decenija prekine s tradicijom TV teatra.
– RTS je ugaoni kamen srpske kulture i svake godine bi trebalo da snima sve premijere u profesionalnim pozorištima – kazao je Kovačević, poručivši da se „snimanjem predstava ništa ne gubi, već dobija dva do četiri sata odličnog programa“.
Branislav Klanšček priča za naš sajt da je na te Kovačevićeve reči Dragan Bujošević ponovio ono što je sugerisao Ministarstvu kulture – da bi snimanje predstava trebalo da bude posao Pozorišnog muzeja.
– Uključio sam se u tu raspravu i rekao da ono što je bilo do Upravnog odbora, mi smo uradili. Odvojili smo 30.000 evra za 2023. godinu. Rekao sam da ne znam da li je dovoljno, i da možda nije puno, ali je u svakom slučaju za deset hiljada evra više nego prošle godine. No, problem je što će se tih 30.000 evra, prema onome što je rekao gospodin Bujošević, preusmeriti na ko zna šta…
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.