Finansijska nezavisnost kao preduslov profesionalne nezavisnosti RTS-RTV

Trend konstantnog povećanja iznosa takse primetan je poslednjih pet godina od kada je ponovo uvedena taksa (150-220-255-299 dinara). Ovo povećanje takse donosi veliku promenu pošto se po prvi put u budžetu ne planiraju budžetska davanja za RTS dok će RTV dobiti 900 miliona dinara.

Znam da Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da odluku o visini takse treba zajednički da donesu Upravni odbori dva javna medijska servisa. U praksi, to čini resorno ministarstvo, pošto se odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske servise produžuju iz godine u godinu (sa izmenom iznosa takse), umesto da su odavno inkorporirane u Zakon o javnim medijskim servisima. Nadam se da će se to promeniti nakon početka primene Akcionog plana za primenu Medijske strategije.

Još uvek smo daleko od takse od 500 dinara koliko kao najveći iznos predviđa Zakon o javnim medijskim servisima, ali smo očito blizu trenutka nakon kojeg bi se kompletno ukinula budžetska davanja prvo za RTS, a zatim i za RTV. Imajući u u vidu kritike uređivačkog koncepta javnih medijskih servisa, mislim da će nova realnost dovesti u pitanje ispravnost teorija po kojima je za nezavisnost javnih medijskih servisa ključno da se ne finansiraju iz budžeta.

Jer, da je zaista tako, ne bi se predstavnici republičkog i pokrajinskog javnog medijskog servisa sretali sa predstavnicima dela nezadovoljne opozicije.

Zanimljivo je da se sve ovo odigrava u vreme dok traje, treći po redu, konkurs za generalnog direktora RTS-a, kao i izbor članova Upravnih odbora RTS i RTV.

Ostaje veliko pitanje da li će i u kolikoj meri oni moći da računaju na novac koji bi se mogao generisati putem izvršitelja kojima su sudovi dali mogućnost da od građana naplate neplaćene račune za TV pretplatu po osnovu Zakona o radiodifuziji.

Ako bude makar delom realizovana, biće to značajna finansijska injekcija, kao i dokaz da svi računi na kraju ipak dođu na naplatu.