Finansijski izveštaji firmi Essentis i GFC predati Ministarstvu kulture su školski primer korupcije i pranja novca

To je bio povod da od Press službe Ministarstva kulture zatražimo odgovor na sledeća pitanja:

•  Da li su narativni i finansijski izveštaji produkcija Essentis i GFC prihvaćeni od strane nadležnih službi MKI?
• Ukoliko jesu, koja služba je vršila kontrolu navedenih izveštaja i ko je odgovorno lice u Ministarstvu kulture kome se možemo obratiti sa dodatnim pitanjima?

Umesto odgovora na ova pitanja iz Press službe Ministarstva su nas obavestili da ista pitanja postavimo po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Izbegavajući da odgovori na pitanja i upućujući nas na višenedeljnu proceduru, Ministarstvo zapravo ignoriše opravdan interes javnosti da dobije informacije o epilogu realizacije projekata firmi Essentis i GFC koje su na prošlogodišnjem Konkursu priložile falsifikovanu dokumentaciju navodeći tuđe reference i nagrade, neistinite podatke o broju zaposlenih, tehničkoj opremljenosti…

To je bila tema više desetina medijskih sadržaja. Zbog toga se Otvorenim pismom javnosti obratio Boško Savković, reditelj čije su nagrade zloupotrebljene, a državni sekretar Aleksandar Gajović je u julu prošle godine održao vanrednu konferenciju za novinare. To je bila tema i u Skupštini Republike Srbije, ali i kad je ministar Vladan Vukosavljević mizogenom izjavom “odgovorio” na pitanje koje mu je postavila koleginica Minja Miletić novinarka i  voditeljka “Novog dana” na N1. Zbog tog slučaja je na RTS-u dobio otkaz Aleksandar Đorđević, izvršni direktor programske  podrške…

Napominjemo da ćutanje Ministarstva samo potvrđuje sumnje da Essentis i GFC imaju zaštitu i podršku za očiglednu proneveru višemilionskog iznosa javnog novca. Ko su njihovi zaštitnici u Ministarstvu kulture i kako je čitava koruptivna akcija izvedena, objavićemo uskoru u istraživačkom dokumentarcu “Novinarski odgovor”, koji upravo završavamo. Do tada nam ne ostaje ništa drugo nego da pitanja postavimo javno, što na ovaj način i činimo.

Kako bismo argumentovali optužbe koje se odnose na ispravnost narativnih i finansijskih izveštaja u nastavku teksta ćemo navesti samo deo očiglednih nepravilnosti koje smo utvrdili.

Narativni izveštaji

Uvidom u narativni izveštaj GFC-a smo mogli da vidimo da je ova produkcija emitovala serijal „Čuvari slobodnog neba – druga sezona“ od 20 desetominutnih emisija umesto 20 polusatnih emisija, čime su realizovali samo jednu trećinu predviđenog trajanja medijskih sadržaja. Posebno ističemo da je serijal emitovan u emisiji „Dozvolite“ (RTS) koja traje 30 minuta tako da nije ni bilo moguće da epizode serijala „Čuvari slobodnog neba – druga sezona“  traju 30 minuta, što je GFC-u moralo biti poznato jer je 2017. godine takođe u emisiji „Dozvolite“ emitovao Prvu sezonu navedenog serijala u kojoj je svaka epizoda trajala približno 10 min. Iz toga zaključujemo da je GFC u svojoj projektnoj aplikaciji svesno naveo trajanje koje ne može da realizuje, a u nameri da uveća troškove produkcije, odnosno iznos sredstava za koji aplicira.

Uvidom u narativni izveštaj Essentis-a smo videli da je igrano-dokumentarni film „Srbija – 100 godina nakon Soluna“, u trajanju od 180 minuta, zapravo postao serijal od 4 emisije. Taj serijal nije emitovan na RTS-u, kao što je navedeno u Projektnoj aplikaciji, već na RTV1, čime je bio dostupan samo na teritoriji Vojvodine. Osim što navedeni autorski tim (iz Projektne aplikacije) nije realizovao ovaj projekat, u izveštaju se lažno navodi da je film sniman na planiranim autentičnim lokacijama (autentične lokacije ključnih bitki Velikog rata: Srbija, Makedonija, Grčka, Albanija…). Takođe u realizovanim medijskim sadržajima nije bilo igranih segmenata, glumaca, kostima, scenografije… Naravno u finansijskom izveštaju su ovi troškovi „opravdani“ fiktivnim fakturama preduzetničkih firmi… Napominjemo i da je u serijalu „Srbija – 100 godina nakon Soluna“ objavljen podatak koji je umanjio broj žrtava logora Jasenovac, zbog čega je reagovala stručna javnost, a oglasio se i ministar Vukosavljević koji je to nazvao grubim kršenjem moralnog kodeksa.

Finasijski izveštaji 

S obzirom na činjenicu da su Essentis i GFC u svojim projektnim aplikacijama navele da ukupno imaju više od 35 stalno zaposlenih i honorarnih saradnika, prilikom analize finansijskih izveštaja smo posebnu pažnju obratili na realizaciju „personalnih troškova“ u kojima su planirana sredstva za honorare angažovanih medijskih radnika.

Kuriozitet je da nismo uspeli da saznamo ime nijednog medijskog profesionalca koji je učestvovao u projektima Essentisa i GFC-a. Iako su ove dve firme emitovale ukupno 24 medijska sadržaja u ukupnom trajanju od 400 minuta, ni na jednom medijskom sadržaju nije potpisan novinar, snimatelj, urednik, niti bilo koji drugi autor ili medijski profesionalac. U pitanju je očigledno kršenje Zakona o autorskom i srodnim pravima, zbog neoznačavanja imena autora na delu i kršenja njihovih moralnih autorskih prava. Čak i da su autori želeli da ostanu anonimni, producenti su bili dužni da to i navedu, kao i da dokažu da su pravo na objavljivanje dela stekli od autora (član 13. Zakona o autorskom i srodnim pravima).

U takvoj situaciji se ne treba čuditi činjenici da su „personalni troškovi“ oba projekta koji se odnose na honorare u ukupnom iznosu od 3.927.000 dinara, zapravo opravdani fakturama pravnih lica, koje u najvećem broju ne odgovaraju vrsti troška koji je naveden u odobrenim budžetskim tačkama. Ovom prilikom skrećemo pažnju da firme koje su na svojim računima čak i navodile honorare angažovanog osoblja, zapravo nisu isplatile nijedan honorar, već su naplaćeni novac prisvajale!

U pitanju je 15-tak firmi čijim se fakturama u oba budžeta pravdaju „Personalni troškovi“, odnosno honorari, a da nijedna od njih nikada nije podnela pojedinačnu poresku prijavu (obrazac PPP PD) za isplatu zarade, naknade ili honorara bilo kom fizičkom licu!

Navedene projekte zapravo čini skup pravnih lica, firmi „peračica“ koje izvlače novac, naplaćujući najčešće izmišljene usluge i dajući lažne fakture. Kao najočiglednije nelogičnosti u budžetskim razdelima „Personalni troškovi“ oba projekta izdvajamo:

1. Produkcija GFC:

• Budžetske tačke „Honorari projektnog tima“ i „Honorari drugog osoblja angažovanog na realizaciji projekta“ se pravdaju istom isplatom koja se vidi u izvodu br 17. U pitanju je isplata agenciji „Pixel to life“ na iznos od 90.000 dinara.
• U budžetskoj tački „Honorari projektnog tima“ je priložen izvod br 14. u kome se vidi uplata „MN studiju“ u iznosu od 200.000 dinara, ali nema fakture ili ugovora.
• Budžetska tačka „Honorari drugog osoblja“ se pravda fakturom preduzetničke agencije „Đura Mornar“ na iznos od 97.000 dinara u kojoj je navedena usluga „troškovi produkcije“, što se ne može smatrati „honorarom drugog osoblja“ kako glasi budžetska tačka.
• Budžetska stavka „Honorari drugog osoblja“ se pravda izvodom br. 9 u kome se vidi isplata firmi „Layout studio“  u iznosu od 360.000 dinara na osnovu fakture u kojoj je naveden „Dizajn vizuelnog identiteta“ što se ne može smatrati „Honorarom drugog osoblja“ kako glasi budžetska tačka. U pitanju je nenamensko trošenje, što dokazuje činjenica da je u „operativnim troškovima“ već navedena ista budžetska tačka „Dizajn vizuelnog identiteta“ koja je takođe plaćena „Layout studiju“ ali ovog puta u iznosu od 480.000 dinara (izvod br 3).
• Budžetska tačka „Honorari drugog osoblja“ se pravda izvodom br. 8 u kome se vidi isplata firmi „Aqurell Maison“ na osnovu fakture za „Usluge kostimografije“ u iznosu od 82.700 dinara, što se ne može smatrati „Honorarom drugog osoblja“ kako glasi budžetska tačka. Napominjemo da je za isplatu honorara potrebno obračunati poreze i doprinose što u ovom slučaju nije učinjeno.

Ukupno sporno pravdanje „Personalnih troškova“ GFC-a je 829.700 dinara, što je polovina ukupno prikazanih personalnih troškova koji iznose 1.691.280 dinara.

2. Produkcija ESSENTIS

• Budžetska tačka „Honorari postprodukcije“ se pravda izvodom br. 8 u kome se vidi isplata „MN studiju“ u iznosu od 350.000 dinara, a na osnovu fakture u kojoj je navedeno „Specijalni efekti“. Očigledno je da „Specijalni efekti“ nisu „Honorari postprodukcije“. U pitanju je nenamensko trošenje što dokazuje činjenica da je ta bužetska tačka već opravdana u „Operativnim troškovima“ (tačka 9) u iznosu od 300.000 dinara koji je uplaćen firmi „Art light“.
• Budžetska tačka „Honorari postprodukcije“ se pravda izvodom br 21 u kome se vidi isplata preduzetničkoj agenciji „Đura mornar“ u iznosu od 250.000 dinara, a na osnovu fakture u kojoj je navedeno „Troškovi produkcije“. Očigledno je da se „Troškovi produkcije“ ne mogu smatrati „Honorarima postprodukcije“ i da je u pitanju nenamensko trošenje javnog novca.
• Budžetska tačka „Honorari produkcije“ je opravdana izvodom br 17 u kome se vidi isplata Radnji za rediteljske aktivnosti „Uran plus“ u iznosu od 417.400 dinara, a na osnovu fakture na kojoj je navedeno „Usluge produkcije“. Napominjemo da se „Usluge produkcije“ ne mogu smatrati „Honorarima produkcije“, za čiju isplatu je potrebno obračunati poreze i doprinose što u ovom slučaju nije učinjeno.
• Budžetska stavka „Sektor scenografije“ se pravda izvodom br 20 u kome se vidi isplata Agenciji za kinematografiju i video produkciju „JSM PRO“ Beograd u iznosu od 85.000 dinara, a na osnovu fakture „Usluge rasvetljivača“. Očigledno je da „Usluge rasvetljivača“ nisu „Sektor scenografije“, kako glasi budžetska tačka. Napominjemo da se u „Operativnim troškovima“ budžeta nalazi i tačka „Rasveta“, koja je opravdana isplatom fakture u iznosu od 200.000 koju je izdala firma „Notent“. Očigledno je prekoračeno pravdanje navedene budžetske tačke.
• Budžetska stavka „Gafer i rasvetljivač“ se pravda izvodom br 11 u kome se vidi isplata firmi „Extrude“ u iznosu od 35.461 dinara, a po fakturi za „Postprodukciju slike“. Očigledno je da „Postprodukcija slike“ nema veze sa poslovima gafera i rasvetljivača i da je u pitanju nenamensko trošenje.

Ukupno sporno pravdanje „Personalnih troškova“ Essentisa je u iznosu od 1.137.461 dinar što je više od polovine ukupno prikazanih „Personalnih troškova“ koji iznose 2.236.461 dinar.

Firme „peračice“

Kao primer firmi „peračica“ od njih 15-tak navešćemo samo prve dve (po iznosima koji su im uplaćeni) kako bismo mogli da ilustrujemo princip „isisavanja“ novca.

1. Miloš Nikolić, PR audio vizuelna proizvodnja „MN studio design“ Beograd

Preko ove preduzetničke firme Essentis i GFC su isplatile za razne „usluge“ ukupno 2,9 miliona, od toga GFC 1,3 miliona, a Essentis 1,6 miliona dinara. Inače firma je registrovana jula 2018. godine, odmah nakon što su GFC-u i Essentis-u odobreni projekti. Tako je novopečeni preduzetnik Miloš Nikolić, za samo nekoliko meseci, obavljajući na desetine različitih usluga (snimanje, produkcija, postprodukcija, specijalni efekti, isplate honorara…) „prihodovao“ 25 hiljada evra i verovatno je najuspešniji medijski profesionalac u Srbiji. Detaljniju analizu njegovog „uspešnog poslovanja“ ćemo objaviti u istraživačkom dokumentarcu „Novinarski odgovor“…

2. Vladimi Đurić, preduzetnik „Produkcija Đura Mornar“ Beograd

U slučaju ove firme stvari su još zanimljivije jer Vladimir Đurić, poznatiji kao Đura Mornar je 100% vlasnik Essentisa, pa se u ovom slučaju pojavljuje i kao naručilac usluga i kao pružalac usluga. Jednostavno rečeno poslovao je sam sa sobom u iznosu od 800.000 dinara, dok je GFC poslovao sa Đurom Mornarom u iznosu od 90.000 dinara, što je ukupno 890.000 dinara.

Priču o poslovanju Đure Mornara još zanimljivijom čini i činjenica da je njegova preduzetnička firma bila u stanju mirovanja od 1.5.2015. godine sve do 26.10.2018. godine. Nakon što je prekinuo trogodišnje mirovanje svoje Agencije, Đura je promenio i delatnost pa je umesto izdavaštvom rešio da se bavi produkcijom, što se vidi iz rešenja na APR-u od 14.11.2018. godine.  Kada se tome dodaju i činjenice da je Đura Mornar tokom 2018. godine, kao medijski stručnjak na predlog Ministartsva kulture bio i član jedne od komisija za dodelu sredstava medijskim projektima, kao i da je nakon toga postao i vlasnik produkcije Essentis, stvari postaju mnogo jasnije…

Osim ove dve firme „peračice“ u finansijskim izveštajima Essentisa i GFC-a se nalaze fakture još 15-ak sličnih firmi, čije su cene „usluga“ očigledno višestruko uvećane (u odnosu na tržišne) ili su fakturisane nepostojeće usluge… Zbog toga i insistiramo da se Ministarstvo kulture i informisanja odredi prema izveštajima Essentisa i GFC-a, jer ako je pravdanje njihovih projekata ocenjeno kao zadovoljavajuće, to će biti konačan i neoboriv dokaz da se zakonske procedure o dodeli sredstava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, izigravaju sistemski i to od strane državnog organa koji je najodgovorniji za implementaciju zakona. U tom slučaju nam ne mogu pomoći ni nove medijske strategije, ni izmene zakona i pravilnika, ni radne grupe, ni javne rasprave…