Fridom haus stoji iza zaključaka o Srbiji u izveštaju „Zemlje u tranziciji“

“Od 1995. godine izveštajem ‘Zemlje u tranziciji’ vršene su procene stanja demokratije u 29 država Evrope i Evroazije. Identična metodologija i postupci analize koriste se od 2005. Svake godine Fridom haus sarađuje sa lokalnim analitičarima koji rade na izveštaju i predlažu učinak svake zemlje”, navedeno je u izjavi Majka Abramovica Glasu Amerike.

Ukazano je da se potom nacrt izveštaja dostavlja anonimnim recenzentima (kojih je od tri do pet) i oni pružaju povratne informacije o zaključcima nacrta koji im je dostavljen. Takođe, izjašnjavaju se o učinku zemlje koji je predložio autor izveštaja.

“Na kraju, zaključke i učinke o svih 29 država razmatra stručni nadzorni odbor zadužen za izveštaj ‘Zemlje u tranziciji’, proverava se tačnost iznesenih ocena u dokumentu – koji pre konačne objave rediguje Fridom haus. Deo izveštaja koji se odnosi na Srbiju prošao je kroz ovaj rigorozan proces“, naglašeno je u izjavi Majka Abramovica.

Nevladina organizacija Fridom haus objavila je u izveštaju “Zemlje u tranziciji 2020” da su Srbija i Crna Gora napustile kategoriju delimično konsolidovanih demokratija i prešle među države označene kao vlade u tranziciji ili hibridne režime – odnosno da, prvi put od 2003. godine, nisu kategorisane kao demokratske države.

U takvim državama vlast je zasnovana u autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene. Takva vlast, u jednoj državi, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

U izveštaju je navedeno da su na to uticale godine sve većeg zarobljavanja države, zloupotrebe moći i autokratske taktike koje koriste Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori – predsednici dve zemlje.

Tim povodom Vlada Srbije, odnosno premijerka Ana Brnabić, organizaciji Fridom haus poslala je odgovor u kome se osporava tvrdnja da Srbija prednjači u slabljenju demokratije na Balkanu i navodi da je, prema brojkama, Srbija ocenjena bolje od Crne Gore i BiH. Takođe se osporava da Srbija prednjači u padu demokratičnosti i navodi se da je „od 10 zemalja Evrope i Balkana, kod kojih su ocene demokratičnosti opale u poređenju sa prošlogodišnjim izveštajem Fridom hausa, pad Srbije je najmanji“.

Tome je prethodila ocena predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je izveštaj organizacije Fridom haus veoma neozbiljan i pun netačnosti.

„Pročitao sam izveštaj, to je veoma neozbiljno štivo, puno netačnosti. Mislio sam da to piše grupa stručnjaka, a onda sam shvatio da piše jedan čovek, novinar BIRN-a“, rekao je Vučić.

Balkanska istraživačka mreža (BIRN) je nezavisan medij koji se, između ostalog, bavi istraživanjem korupcionaških afera u koje se sumnja da su uključeni i pripadnici aktuelne vlasti. Vladajuća koalicija u Srbiji okupljena je oko Srpske napredne stranke – predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Miloš Damnjanović, autor izveštaja za Srbiju, rekao je u intervjuu Glasu Amerike, da je na nazadovanje Srbije u najvećoj meri uticala neefikasna borba protiv korupcije, ugrožen integritet izbornog procesa, problem zarobljene države, kao i uznemirujući ambijent u kome rade novinari i mediji u Srbiji.

“Svake godine ta ocena stanja demokratije u Srbiji opada po malo i taj pad je osetan po različitim parametrima koje pratimo – integritet izbornog procesa, ili tok izbornog procesa, stanje slobode medija, to ukupno stanje demokratičnosti u državi. Prosto postoji jedno kontinuirano nazadovanje”, rekao je Damnajnović za Glas Amerike.

Izveštaj “Zemlje u tranziciji” Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope. Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995, a kriterijume koje koristi nije menjala od 2005. godine.