„Ne bih rekao da vlast širi lažne vesti. Ja sam onaj koji smatram da je vest kada dođe od državnog organa i ljudi koji rade u državnom organu da je istinita, jer postoji odgovornost, čim je čovek preuzeo obavezu da bude deo države“, objasnio je Gajović.
„Ko širi lažne vesti? Moguće je da novinar bude zaveden, pa dobije neku vest koju neko hoće da proširi sa nekim predumišljajem i naravno da je to nešto što onda pravi apsolutnu štetu medijima. Kada se dokaže da je neka vest lažna, onda više ne verujemo tom mediju“, istakao je Gajović.
Gajović je ponovio da lažne vesti nanose štetu samim medijima, ali i da su opasne, jer umeju da zavedu javnost koja onda, na osnovu tih lažnih vesti, formira svoje mišljenje.
Prema njegovim rečima, borbu protiv lažnih vesti reguliše deo Zakona o javnom informisanju i medijima, ali svako ko smatra da je zaveden, prevaren ili manipulisan lažnom vešću, može tražiti satisfakciju, u okviru nekog postupka ili demantija.
Gajović priznaje da je i sam, dok se aktivno bavio novinarstvom, bio više puta zaveden lažnim vestima.
„Sećam se dobrog slučaja kada sam vest staru četiri ili pet dana plasirao javnosti, a nisam video da je ona demantovana. To je stvar kako čitati arhivu, da vest ispratimo od početka do kraja“, rekao je Gajović.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.