„Ne bih rekao da vlast širi lažne vesti. Ja sam onaj koji smatram da je vest kada dođe od državnog organa i ljudi koji rade u državnom organu da je istinita, jer postoji odgovornost, čim je čovek preuzeo obavezu da bude deo države“, objasnio je Gajović.
„Ko širi lažne vesti? Moguće je da novinar bude zaveden, pa dobije neku vest koju neko hoće da proširi sa nekim predumišljajem i naravno da je to nešto što onda pravi apsolutnu štetu medijima. Kada se dokaže da je neka vest lažna, onda više ne verujemo tom mediju“, istakao je Gajović.
Gajović je ponovio da lažne vesti nanose štetu samim medijima, ali i da su opasne, jer umeju da zavedu javnost koja onda, na osnovu tih lažnih vesti, formira svoje mišljenje.
Prema njegovim rečima, borbu protiv lažnih vesti reguliše deo Zakona o javnom informisanju i medijima, ali svako ko smatra da je zaveden, prevaren ili manipulisan lažnom vešću, može tražiti satisfakciju, u okviru nekog postupka ili demantija.
Gajović priznaje da je i sam, dok se aktivno bavio novinarstvom, bio više puta zaveden lažnim vestima.
„Sećam se dobrog slučaja kada sam vest staru četiri ili pet dana plasirao javnosti, a nisam video da je ona demantovana. To je stvar kako čitati arhivu, da vest ispratimo od početka do kraja“, rekao je Gajović.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.