Gajović: Medijska strategija će kroz javnu raspravu biti unapređena

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović izrazio je uverenje da Medijska strategija neće ostati u obliku u kom je sad u fazi Nacrta, već da će kroz javnu raspravu biti unapređena, a da će ministarstvo svoje mišljenje o tom dokumentu dati kada to od njega bude zatraženo.

Gajović je izjavio da je važnost Medijske strategije predimenizonirana.

Jeste to važan dokument, često sam ga nazivao „medijskim ustavom“, ali je on, takav kakav je, manje obavezujući od zakona koje imamo i čija dopuna i izmena tek sledi, istakao je on.

Uzdržao bih se od kritike teksta Nacrta, rekao je Gajović na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 10 u Narodnoj skupštini, koja je razmatrala Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, svoje mišljenje ćemo izraziti u trenutku kad se, kako je u proceduri predviđeno, od Ministarstva zatraži mišljenje, zbog toga ne bih izgovorio nijednu reč kritike, rekao je Gajović.

Dobro je, kako je rekao, da imamo Nacrt i da imamo oko čega da diskutujemo, a videćemo kakav će biti Akcioni plan.

Gajović je dodao da je strateško pitanje javni interes i da veruje da će se iskristalisati kroz javnu raspravu.

Javni interes, pravo građana na javno informisanje, jeste Sveti Gral, za njim tragamo i nadamo se da ćemo ga naći, zaključio je Gajović.

Crnobrnja: Haotičan sistem bez ozbiljnih regulativa

Član Radne grupe Stanko Crnobrnja ukazao je da u trenutku dok se radi Medijska strategija u Srbiji traje migracija sa analognog na digitalne medije, koja to ne prepoznaje.

Taj novi eko sistem stvoren je haotično bez ozbiljnih regulativa države i sada je ova strategija pokušaj da se nastavi kontinuitet prethodne koja je imala mnogo manjkavosti, rekao je Crnobrnja.

Jedan od elemenata tog kontinuiteta je insistiranje da se država potpuno ukine u vlasništvu medija, a da se istovremeno od države traže značajna sredstva da bi se sufinansirali privatni mediji, naveo je on.

Prema njegovom stavu, trebalo bi ukinuti Regulatornu agenciju za elektronske komunikacije (RATEL) i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i napraviti jedinstveno telo.

Kako je ocenio, strategija ne prepoznaje mnoge „tamne zone“ koje bi trebalo urediti da bi mediji najbolje funkcionisali.

Ukazao je i da se strategija ne bavi preduzećem Emisiona tehnika i veze, koji je strateški sistem, niti multipleksima.