Gajović tvrdi da MKI nije odgovorno za istinitost nečijih nagrada, snimatelj firme „G.F.C.“ demantuje Savkovića, a njegova direktorka ne odgovara na pitanja UNS-a

MKI nije odgovorno za istinitost referenci učesnika konkursa“, rekao je Udruženju novinara Srbije (UNS) državni sekretar u MKI Aleksandar Gajović komentarišući jučerašnje saopštenje direktora agencije „Alternativa“ Boška Savkovića da će tužiti firmu „G.F.C.“ koja je u prijavi na Konkurs MKI za televizije i produkcije  „iskoristila referentne filmove i filmske nagrade“ ove agencije.

Produkcija „G.F.C.“ je u prijavi na konkurs projekta za koji je dobila 3,7 miliona dinara navela da je 2017. godine za film „U ime života (1999)“ dobila nagradu „Zlatni medved“  u Berlinu. S druge strane Savković kao reditelj i autor ovog filma navodi da je jedini producent „U ime života (1999)“ agencija „Alternativa“ i da je „potpuna laž“ da je film dobio ovu nagradu.

Gajović je povodom ovih tvrdnji rekao UNS-u da će MKI pozvati na sastanak odgovorne za projekat firme „G.F.C.“ i pitati ih da li je istina ono što su naveli u projektu, jer su reference sigurno uticale na sud komisije, ali da sada MKI „ne može da im oduzme ono što su im dali“.

On kaže da je u ovom slučaju reč o “etičkom kodeksu onih koji su konkurušući potpisali izjavu da pod moralnom i krivičnom odgovornoću garantuju da su dostavljeni podaci tačni.“

Savković u saopštenju navodi i da je nagradu „Srebrni delfin“ u Kanu, za koju firma „G.F.C.“  u prijavi na konkurs tvrdi da je dobitnik, „lično on“ dobio u Kanu 2013. godine za film „Posle bombi“.

„Uvidom u registraciju firme „G.F.C.“ d.o.o. Beograd može se videti da joj je PIB dodeljen 20. septembra 2013. godine, samo 27 dana pre nego što smo moja kćerka Emilija Savković, koja glumi u filmu, i ja lično, primili nagradu u Kanu. Ostaje misterija kako je moguće za 27 dana producirati, snimiti, izmontirati, i plasirati film – i stići u Kan?“, tvrdi Savković.

Direktorka preduzeća „G.F.C.“ Danka Milošević danas UNS-u nije odgovorila na pitanje da li je ova firma dobila nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu, „Srebrni delfin“ u Kanu i „Zlatna arena“ u Puli, što je osporio Boško Savković u pismu javnosti, najavljujući tužbu zbog neovlašćenog korišćenja njegovih nagrada zarad sticanja koristi.

Snimatelj firme „G.F.C.“: Neistinite tvrdnje Savkovića

Kao jedan od ključnih učesnika projekta firme „G.F.C.“ snimatelj Slobodan Čulić poslao je UNS-u pismo u kojem navodi da su tvrdnje gospodina Savkovića „da je on samo jedan u timu snimatelja koji su učestvovali na pomenutim filmskim ostvarenjima nestinite“.

Boško Savković je u izjavi za Insajder rekao da je Slobodan Čulić bio jedan od ukupno šest snimatelja sa kojima je sarađivao na ovom ostvarenju kao i da film nije osvojio nagradu za kameru.

Čulić navodi da je sa Savkovićem zajedno radio filmove „U ime života (1999)“ i „Posle bombi“, kao i da su oba filma realizovana korišćenjem njegove video oprema koju poseduje u ličnom vlasništvu.

„Optužbe protiv privrednog društva ‘G.F.C.’, u kome sam zaposlen, o falsifikovanju projektne dokumentacije za serijal  ‘Čuvari našeg neba’ , odnosno lažnom predstavljenju postignutih nagrada su potpuna neistina, jer sam ja kao ključni deo projektnog tima jedan od nosilaca navedenih nagradnih ostvarenja“, navodi Čulić.

Gajović dan ranije: Ne obraćam pažnju na neutemeljene tvrdnje frustriranih pojedinaca

Na UNS-ovo pitanje o nagradama firme „G.F.C.“ za koje su mediji tvrdili da je upitno da li ih je dobila, državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović rekao je dan pre nego što je Savković saopštio da su nagrade njegove, da je reč o „neutemeljnim tvrdnjama pojedinaca“.

„Već duže vreme ne obraćam pažnju na neutemeljene tvrdnje frustriranih (i nezadovoljnih) pojedinaca čije rečenice započinju sa ‘skandalozno’, ‘sumnjivo’, ‘kompromitovano’, ‘sporno’, ‘bliski vlastima’, ‘nestručnjaci’, ‘medijska diskriminacija’, ‘zloupotreba aktuelnog režima’“, tvrdio je tada Gajović.

Međutim, dan kasnije UNS-u je Gajović govorio drugačije.

„Dileme nema da gospodin Savkovića ne pripada, niti će ikada pripadati onima koji iznose ’neutemeljene tvrdnje frustriranih pojedinaca’, pošto se to ipak odnosi na sve one koji uvek u sličnim  situacijama postavljaju pitanje:  zašto on, a ne ja?“, kaže Gajović.

Gajović: Nije bilo žalbi na raspodelu novca projektima

Gajović je dan ranije za UNS komentarisao i  projekte agencije „RayDream production“ koja nije dostavila dokaz da će projekat realizovati putem medija i produkcijama „G.F.C.“ i „Essentis“ čiji se podaci u prijavama drastično razlikuju od evidencije Agencije za privredne registre (APR).

„Uprkos opstrukciji pojedinih udruženja, ova okolnost možda najbolje ukazuje da su članovi komisija korektno obavili posao koji im je ministarstvo poverilo“, rekao je UNS-u Gajović i dodao da „ako je neko imao bilo kakvu primedbu ili uočio nekakvu nepravilnost u realizaciji pomenutih konkursa na raspolaganju mu je bila mogućnost da svoje pravo zaštiti u sudskom postupku, o čemu su svakog učesnika pomenutog konkursa obavestili, čime su ispunili zakonsku obavezu.“

On je kaže da ako „učesnik konkurs ne realizuje projekat za koji je dobio sredstva, mora da ih vrati, a da ministarstvo protiv takvog pokreće postupak“.

Šta je sporno u projektima koji su dobili oko 13 miliona na Konkursu MKI

Produkcije „RayDrema produkction“, „Essentis“ i „G.F.C.“ su na Konkursu MKI za televizije i produkcije dobile 12, 8 miliona dinara, što je oko 18 odsto novca raspodeljenog na tom konkursu.

Agencija za usluge reklame i marketinga „RayDream production“ dobila je četiri miliona dinara za projekat iako nema dokaza da će ga realizovati putem medija, o čemu je UNS ranije pisao.

Uz prijavu na konkus, u koju je UNS imao uvid, produkcija „RayDream production“ dostavila je dopis RTV-a kao potvrdu da će projekat „Tragom vremena“ biti realizovan na ovoj televiziji.

Međutim, u dopisu RTV-a se navodi „da postoji programski interes“ za emitovanje serijala.

Glavni i odgovorni urednik Prvog programa RTV-a Nenad Ćaćić koji je potpisao ovaj dopis rekao je UNS-u  da „dokument koji je poslat agenciji nije obavezujući, već samo nagoveštava mogućnost da će serijal biti emitovan“, kao i da je iznenađen što je agencija „RayDream production“ dostavila taj dokument MKI kao dokaz da će serijal biti emitovan na RTV-u.

Agencija „RayDream production“ je u prijavi na konkurs, pored dopisa RTV-a, kao medij preko kojeg će projekat biti realizovan navela i aplikaciju za mobilne uređaje, Jutjub, Fejsbuk, Vimeo, 2D televizijski sadržaj i VR sadržaj, iako Pravilnik za sufinansiranje medijskih projekata propisuje da, osim medija upisanih u Registar medija, na konkursu može učestvovati isključivo „pravno lice, odnosno preduzetnik, koji se bavi proizvodnjom medijskih sadržaja i koji ima dokaz da će sufinansirani medijski sadržaj biti realizovan putem medija koji je upisan u Registar medija“.

Inače, vlasnik agencije „RayDream production“ koja je konkurisala sa projektom „Tragom vremena“ u prijavi na konkurs čija je kopija UNS-u dostavljena iz MKI, nije potpisao i pečatom overio izjavu da su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću svi podaci u njoj istiniti i tačni.

Produkcije „G.F.C.“ i „Essentis” prijavile su veći broj zaposlenih u prijavama na konkurs od zvanične evidencije u APR-u.

Produkcija „G.F.C.“ u prijavi na konkurs navela je da ima 28, a firma „Essentis“ 15 zaposlenih.

Međutim, na sajtu APR-a „G.F.C.“ je uz finansijski izveštaj prijavio da u 2014. nije imao zaposlenih, u 2015. jednog, a u 2016. godini dva zaposlena. Na sajtu APR-a nema finansijskog izveštaja ovog preduzeća, niti broja zaposlenih za 2017. godinu .

Firma „Essentis“ u 2015. i 2016. godini prema evidenciji APR-a nije imala zaposlenih, a na sajtu APR-a nema podataka za 2017. godinu.

Obe firme su u prijavama na konkurs potpisale izjavu, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da su svi podaci istiniti i tačni.

Na pitanje kako objašnjavaju razliku u broju zaposlenih u prijavama na konkurs u odnosu na stanje u APR-u direktorke firmi „G.F.C.“ i „Essentis“ Danka Milošević i Tatjana Lukić danas UNS-u nisu odgovorile.