Gajović: U ovoj zemlji moramo da imamo definiciju šta je to novinar

Nekadašnji državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović istakao je večeras da zakonskim aktom treba definisati šta je to novinar i ko je novinar u Srbiji.

„Moja najveća zamerka je da ni ova radna grupa, kao ni prethodne radne grupe, pa čak i ona u kojoj sam ja bio 2012. i 2013. godine nije odredila šta je to novinar i ko je novinar u ovoj zemlji. Mi nemamo nigde definiciju šta je novinar, ne možemo svi da budemo novinari i da niko ne bude novinar. Uvek ću biti za to da se to definiše u zakonu“, rekao je Gajović komentarišući nacrte medijskih zakona.

On je u emisiji „Među nama“ na TV Nova rekao i da je protiv toga da se privatizuje „Politika“.

„Privatizacija medija je sprovedena i završena 2016. godine i ostala su samo praktično tri medija van toga, u nekom državnom vlasništvu i to ‘Večernje novosti’, ‘Dnenvik’ iz Novog Sada i kompanija ‘Politika’. U međuvremenu su ‘Novosti’ i ‘Dnenvik’ privatizovani, a ostala je samo ‘Politika’. Ja sam izričito protiv privatizacije ‘Politike’. Ova zemlja je zvanično priznala da je ‘Politika’ brend, a kad je nešto brend ne može biti predmet trgovine“, rekao je Gajović i dodao da se za „Politiku“ mora doneti leks specijalis.

On je istakao kako ni u Evropi nisu svi mediji privatizovani.

„Ja sam bio protiv ukidanja Tanjuga, mislim da država mora da ima i državnu informativnu agenciju“, dodao je on.

Jedan od osnivača Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i nekadašnji pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković istakao je jedan od problema u predloženim nacrtima medijskih zakona formulacija Saveta za štampu.

„Formulaciju koja je predložena u nacrtu tog krovnog zakona je nešto problematično i što odudara od onoga što je bilo izglasano pre toga i dogovoreno na radnoj grupi“, rekao je on.

Mirković je upozorio i da se u poslednjem trenutku pojavio i „predlog koji je došao iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, a koji se tiče mogućnosti povratka države u vlasničku strukturu medija“.

„To su neka dva ključna momenta koji su odredili atmosferu koja zapravo vlada u ovom trenutku na početku javne rasprave“, ocenio je on.

„Ako ovakvo rešenje ostane, to znači da će svi oni tabloidi koji su do sada dobijali sredstva građana, sada moći nesmetano da ih dobiju. Neće postojati čak ni neko mišljenje Saveta za štampu kao nešto što treba članovi komisije da uzmu u obzir prilikom odlučivanja“, dodao je on.