Gligorijević: Ova vlast neguje tabloide

Konkurs grada Beograda raspisan je sa idejom da podrži javno informisanje i doprinese “istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potupnom informisanju građana Beograda”, a uprkos tome komisija je dodelila po pet miliona dinara za tri tabloida – “Informer”, “Alo” i “Srpski telegraf”- kod kojih je u proteklih nekoliko godina registrovano višestruko kršenje profesionalnih novinarskih standarda.

Jovana Gligorijević za N1 objašnjava da članovi komisija za opredeljivanje sredstava dobijaju pravlnik koji su dužni da ozbiljno nauče i poštuju, i u kojem se svaki put navodi da oni koji apliciraju za sredstva oraju da dostave potvrdu da nisu kršili odredbe etičkog kodeksa.

Međutim i tu, kako objašnjava, postoje proceduralni problemi. Jedan je to da je Savet za štampu koji se bavi razmatranjem kršenja Kodeksa novinara, samoregulatorno telo, u koje mediji ulaze dobrovoljno, objašnjava Gligorijević i navodi primer Informera koji ne samo da nije član Saveta za štampu, već se i glavni i odgovorni urednik tog tabloida javno odrekao Kodeksa novinara.

Zatim, kako kaže, to što neko krši odredbe Kodeksa ne znači i da neće dobiti sredstva na Konkursu, već će samo dobiti manje bodova po tom osnovu.

“Ova vlast neguje tabloide. To se znalo i bez ovoga. To se vidi i po sastavu komisija u lokalnim samoupravama koje su konkurse raspisale, a imate one koji i ne raspisuju konkurse, poput Kragujevca. Imate paradržavna udruženja novinara osvnovana u protekle tri godine, i samim tim oni mogu da budu članovi komisija, a ne ona udruženja koja smo navikli da vidimo i kojima je stalo do kodeksa jer su osnivači Saveta za štapu”, navodi ona.

Novinarka “Vremena” ističe da je projektno finansiranje zamišljenjo kao nešto dobro, ali da je pervertirano fingiranjem medijskih eksperata i udruženja, što je, kako kaže, zabrinjavajuće i ostavlja osećaj nemoći.

Nije poenta u jednoj koloni

Govoreći o najavi Saše Jankovića i Vuka Jeremića da će uputiti poziv Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sa zahtevom da nadgleda izbore u Beogradu, Gligorijevič je rekla da svi prethodni izbori nisu dali osnova da građani veruju da su oni sto odsto fer i pošteni.

Stoga je zahtev opozicije prema OEBS-u legitiman, smatra Gligorijević i dodaje da ne veruje da će odgovor OEBS-a na taj poziv biti negativan. Ukoliko ipak do toga dođe, to će, prema njenoj oceni, pokazati da je OEBS još jedna u nizu organizacija kojoj Srbija nije baš u fokusu.

Gošća Novog dana ne veruje ni da će iza poziva OEBS-u stati cela opozicija, jer je broj tema o kojoj imaju saglasnost mali, iako bi zahtev za fer i poštenim izborima trebalo da bude nešto oko čega imaju saglasnost.

“Nisam zagovornica teorije o neophodnosti jedne kolone, nismo je imali ni 24. septembra 2000. Niste imali SPO koja je bila jaka stranka i koja je na predsedničke izbore izašla sa svojim kandidatom. Nije poenta u jednoj koloni, nego jednoj koja ostavlja utisak da je dovoljno snažna da može da iznese promenu koju želi”, rekla je ona, precizirajući da na opozicionoj sceni trenutno ne vidi takvu kolonu.

Vanredni izbori zavise od istraživanja javnog mnjenja

Gligorijević smatra da odluka o tome da li će se uz beogradske, ići i na vanredne parlamentarne izbore, zavisi od rezultata istraživanja javnog mnjenja koje na sto dobija Aleksandar Vučić.

“Od njegovog dolaska na vlast, parlamentarne izbore imamo na svake dve godine, što bi moglo da znači da je 2018. vreme za skoro pa redovne izbore”, ukazuje ona.

Dodaje i da naprednjaci možda procene da im mandat do 2020. nije dovoljan da sprovedu reforme o kojima govore, te da će tražiti vreme do 2022. čime se priključuju i najave iz Brisela da bi Srbija do 2025. mogla da postane članica EU.

Smatra i da je takvo pravljenje predikcija o ulasku u EU neozbiljno, jer Srbija ima 35 pregovaračkih poglavlja od kojih veliki broj nije ni otvoren, a sva moraju da budu zatvorena pre članstva u Uniji.

Istovremeno ocenjuje da su građani Srbije indiferenti prema članstvu u EU, i da ih pre svega interesuje kada će živeti bolje, dok u samoj Uniji proširenje nije u fokusu.

“Trenutno najbitnija tema u EU je suočavanje sa izazovima migrantske krize. Proširenje nije tema broj jedan osim za nekolicinu službenika koji su zaduženi da se time bave. I ako ne gledamo stvar samo iz sopstvene perspektive, migrantska kriza jeste važnija tema”, ocenila je ona.

Vršnjačko nasilje postalo brutalnije

Govoreći o učestalim slučajevima vršnjačkog nasilja o kojima se govori u medijima, Gligorijević je rekla da ima dilemu da li je vršnjačko nasilje u porastu ili je reč o tome da konačno znamo kako to da nazovemo i više o tome pričamo.

Ipak ocenjuje da vršnjačko nasilje definitivno jeste brutalnije, i podseća da podaci policije pokazuju da je broj krivičnih dela među maloletnicima smanjen u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, ali da je istraživanje “Vremena” pokazalo da iako je krivičnih dela manje, ona su teža po onome kako se definišu u Krivičnom zakoniku.

“Mislim da je povećana brutalnost. Znači da su ta deca zbog nečega ljuta, besna i frustrirana”, ocenila je ona i dodala da je reč o dubljem društvenom problemu kojim treba da se bave državni organi.

Kaže i da su neke odredbe koje sadrži predlog tzv. Aleksinog zakona ušle u izmene Zakona o obrazovanju i vaspitanju što je, prema njenoj oceni, dobra stvar.

Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.