„Gluvi telefoni“ o Medijskoj strategiji, udruženja smatraju da su izigrana

Predsednica vlade pozvala ih je da dostave te primedbe jer, kako je rekla, ne razume u čemu je problem.

Gluvi telefoni – opis je saradnje države i nezavisnih strukovnih tela, kada je u pitanju medijska strategija. Nakon što je radna grupa, sastavljena od devet predstavnika države i devet predstavnika medija, pripremila njen nacrt i održana javna rasprava, taj tekst je trebalo da krene put Brisela.

Međutim, na put je pre dva meseca otišao prerađen tekst, sa kojim se predstavnici medija uglavnom ne slažu. Premijerka kaže da joj nije jasno o čemu se radi, pa ih je pozvala da ostave primedbe.

„Ideja je da sa svojim timom u potpunosti razumem koje su vaše najveće zamerke kako bi ubrzali dalji rad nakon dobijenog mišljenja Evropske komisije“, kazala je Ana Brnabić.

Predstavnici novinarskih udruženja smatraju da su izigrani i ponavljaju: svi smo se dogovorili oko popravljanja tri ključne stvari i od toga nećemo odustati. Radi se o tri, po novinarima ključna tela i institucije koje je potrebno lišiti uticaja interesnih grupa:

– jačanje uloge Saveta za štampu, sa idejom da onemogući da oni koji krše kodekse dobiju držani novac za projekte

– depolitizacija Regulatornog tela za elektronske medije, sa ciljem da ga ne bira skupština i da se u njega uključi predstavnik civilnog društva

– reforma upravnih odbora javnih servisa i smanjenje uticaja na njihovu uređivačku politiku, kroz učešće novinarskih i medijskih udruženja, stručne javnosti i zaposlenih u procese odlučivanja.

Suština primedbi može se shvatiti na primeru Saveta za štampu. On je kao takav potpuno izbačen iz strategije, ali se vlast brani time da je predvidjeno „neko“ regulatorno telo.

„Mislimo da nešto što smo stvorili, što čak i država ne finansira i što funkcioniše, ne treba menjati, Savet za štampu da ostane u strategiji, na kraju krajeva, savet je i pravilnikom o projektnom sufinansiranju predvidjen kao telo koje izveštava one koji raspisuju konkurse da li je neki medij kršio kodekse ili ne“, kaže Nino Brajović iz UNS-a.

Možda je u tome i najveći izazov. Jer Savet za štampu je već upozoravao da pojedini tabloidi svakodnevno krše novinarske kodekse, a da istovremeno dobijaju najviše državnog novca na konkursima. To bi značilo da, recimo Informer, ne bi mnogao da dobije ni dinara iz budžeta.

„Primećujemo da nova udruženja koja su naprasno osnovana i dobijaju veliku pažnju od strane vladajuće partije žele da sruše ono što smo stvorili sa Savetom za štampu za 10 godina i ne žele da odluke saveta budu merodavne kada se dele pare preko konkursa. Jer mislimo da svako ko krši Kodeks, nema pravo da dobija novac iz državnog budžeta“, naglašava Željko Bodrožić iz NUNS-a.

Premijerka je pozvala predstavike radne grupe da ponovo dostave svoje primedbe, kako bi ih bolje razumela. U udruženjima kažu – dostavićemo. Ali i dalje nisu uvereni da će, ako njihovi zahtevi budu ispoštovani, strategija biti inkorporirana u neke buduće medijske zakone.

„Ja sam umereni optimista“, kaže Brajović.

„Mi ne želimo nikada da zatvaramo vrata za razgovor“, rekao je Bodrožić.

Nastaviće se…