Gosti N1: Naišli smo za „zid“, napuštanje Radne grupe je zajednički stav (VIDEO)

„Od početka opasnog napada na novinare, oni se blate, stavljeni su u kriminalni rat, mi smo pokušali da iznudimo reakciju grupe na taj slučaj, smatrali smo da neophodnim oglašavanje grupe na tom nivou i da se pošalje podrška novinarima KRIK-a, ali smo naišli na zid ćutanja, nijedan odgovor nismo dobili više od 24 sata, nakon čega je Veran Matić ponovo pokušao, ali i taj mejl je ostao bez ikakvog odgovora, lakše bi nam bilo da su rekli da neće da reaguju. Ako ne možemo na ovako važno pitanje da razgovaramo, onda nema svrhe da tu sedimo“, kaže Stevanović.

Veljko Milić da njihovo izlaženje iz Radne grupe nije samo solidarnost, već i zajednički stav svih udruženja koja su izašla iz grupe.

„Tražili smo reakciju povodom pritisaka na redakciju KRIK-a, ali i ne samo na njih. Mi smo prethodno usvojili jedan radni plan o pritiscima na medije, a onda nam se desio jedan klasični primer pritiska na novinare, umesto da se bavimo ovim slučajem kao primerom, da pokažemo da je takvo ponašanje neprihvatljivo i da se to spreči, dođemo do toga da niko od predstavnika iz Radne grupe ništa ne odgovori. Jedino je zaštitnik građana odgovorio i predložio sastanak za narednu nedelju“, kazao je Milić i dodao da radnu grupu čine i predstavnci Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva kultura, predstavnci kabineta Ane Brbabić, sudije i tužioci, novinarska udruženja…

Slobodan Radičević iz UNS-a kaže da Udrženje novinara Srbije još nije donelo odluku o napuštanju Radne grupe.

„Od ukupno devet predstavnika njih pet je izašlo. UNS nije još doneo nikakvu odluku, nismo to još razmatrali, a možda ćemo odluku doneti naredne nedelje. Ne isključujemo mogućnost da izađemo, za sada smo se konsultovali. Treba hitno reagovalti i mi se na svoj način izjasnili, predsednik UNS-a dao je intervju i rekao da KRIK ima svu podršku“, kaže Radičević i dodaje da je ovo prvi veći kamen spoticanja.

„Radna grupa je formirana 12. decembra, održano je 7 sastanaka, koji su dugo trajali. Na 3 od tih 7 sastanaka je bila prisutna i premijerka Ana Brnabić i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković“, rekao je Radičević.

Ministarstvo je pozvalo udurženja da preispitaju odluku napuštanja radne grupe, međutim Ivana Stevanović smatra da taj potez nije dovoljno iskren.

„Pozvali su nas putem medija, mogli su prvo nama to da upute. Zatim, posredno su pozvali na uzdržanost od izlaska nakon sto je fondacija Slavko Ćuruvija obavestila da izlazi iz grupe, moglo je to da bude predloženo i ranije. Sve mi ne deluje kao volja da se stvari rešavaju. Najmanje što smo mogli je da osudimo kapmanju i podržimo novinare KRIK-a, a posle da vidimo kako možemo i da ih zaštitimo. To se nije desilo. KRIK je samo kap koja je prelila čašu. Napadi i blaćenja novinara nisu prekinuti, a dolazi sa vrha vlasti. Čemu Radna grupa ako je situacija sve gora? Jeste bilo konstruktivno, ali ne vidim efekat, mi pričamo ali u realnosti se dešava nešto poražavajuće – 21 napad na novinare od početka godine. Ništa se nije promenilo“, kazala je Stevanović.

Radičević kaže da je bilo malo je vremena da bi se videli neki efekti, ali da je ipak nešto urađeno.

„Na predlog ANEM-a pokrenut je SOS telefon. To nije poziv državi u pomoć, to je nešto što će da doprinese osnaživanju novinara da prijavlju. Na poslednjem sastanku je rođena ideja da se napravi jedan fond, a iz tog fonda da bi se finansiralo kada dođe do oštećenja imovine novinara, a onda ako dobije to na sudu onda da se refundiralo fondu, a sve to zbog Milana Jovanovića. Ako je država prihvatila da formira Radnu grupu, onda je za očekivati da se i oni uključe, ali smo na sastancima na suprotnim stranama, mi predstavljamo novinare, a oni interese države.“

Milić kaže da je čuo za navode da država želi da stavi „šapu“ na bezbednost novinara, ali da država to i treba da uradi.

„Država to treba da radi sama od sebe, a ne zbog Evropske unije. Premijerka Brnabić i ministarka Maja Gojković su objaasnile da države tim pitanjem želi ozbiljno da se bavi i mi smo takav poziv prihvatili“.

Govoreći o SOS telefonu, Milić dodaje da telefon zvoni dosta, da se novinari javljaju da pohvale, prijave…Taj telefon se aktivira tek kada se nešto desi. Potrebno je preventivno delovati, mi smo izašli iz radne grupe upravo zbog toga. Mi nastupamo iz različitih pozicija, razgovorima i viđanjima svi učimo šta druga strana može da nam pomogne. Nijedna vlast na svetu neće blagonaklono gledati na novinare koji kritički izveštavaju o vlasti“, objašnjava Milić.

Ivana Stevanović kaže da su osude napada na novinare KRIK-a stigle i iz inostranstva.

„Ovaj napada je stavljen u bazu Saveta Evrope, reagovale su broje ambasade, ujedinili su se mnogi da podrže napadnute novinare i zato je još bolnije ovo ćutanje radne grupe“ i podsetila na slučaj Milana Jovanovića da nije bilo nikakve pomoći države.

Ona dodaje da je na sastancima radne grupe dogovoreno o stvarima koje nisu bolne za ovu vlast, a to je sos telefon, ali osuda napada na KRIK im jeste bolna tema.