U novu emisiju Nataše Miljković na N1 „Persona non grata“ kao gost bila je pozvana i ministarka kulture i inofrmisanja Maja Gojković, ali na taj poziv nije odgovorila.
Na pitanje da li se u Srbiji oseća kao „persona non grata“, Radojević odgovara – zavisi za koga. Ocenjuje da mladi novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom sigurno jesu nepoželjni za vlast. „Ali mislim da za društvo apsolutno nismo nepoželjni“, rekla je Radojević i dodala da posle medijskih napada na KRIK nikada veću finansijsku podršku nisu imali od građana. „Što veći pritisak – to veća podrška“, naglasila je.
Simonović je rekao da mu je drago kada čuje Vesnu Radojević „koja ima manje godina nego on staža“ da ima takav optimističan pristup i ocenjuje da novinarstvo u Srbiji ima šansu zbog novinara poput nje i drugih koji rade u KRIK-u i još malom broju medija. „Sako ko se bavi profesionalno novinarstvom u Srbiji je persona non grata, bar kada je u pitanju vlast“, rekao je.
Sa druge strane, za novinare koji su uz vlast kaže da to nikada neće biti novinarstvo i da su ti ljudi zapravo sluškinje vlasti. „Mislim da se treba boriti za profesiju, ma kakav status imali u društvu, ja sa 37 godina staža još imam snagu da se borim za profesiju“, rekao je Simonović.
Manojlo Vukotić kaže da je redakcije isključivo napuštao iz političkih razloga, ali da ga politika u njih nikada nije dovodila. Kaže da je u svaku redakciju ulazio ili postajao glavni urednik – kao profesionalac.
„Nije me nikada dovodila nijedna partija – ili su me dovodili novinari ili u poslednje vreme vlasnici medija – partija nikada“, rekao je Vukotić.
„Pošto sam četiri puta bio glavni urednik četiri različite novine – ‘Borba’, ‘Blic’, ‘Glas javnosti’ i ‘Večernje novosti’, sabirajući profesionalnu putanju, došao sam do zaključka da sam svaki put pao iz političkih razloga“, rekao je Vukotić.
Svim vlastima bio cilj – pokoriti medije
On je istakao i da su se svim vlastima, koje su se menjale na ovim prostorijma, ne samo u Srbiji, već oni koji su preuzeli vlast od „Beograda do Ljubljane“ jedan od prvih ciljeva bio – pokoriti medije, kao i da su posle rata sve vodeće partije u svih šest republika bivše Jugoslavije preuzele vodeće televizije i dnevne novine.
Vesna Radojević imala je i pitanje za Maju Gojović koja je ignorisala poziv za učešće u emisiji – zašto ne reaguje na diskriminaciju medija.
Ocenila je da je 2012.godine krenula diskriminacija medija i ignorisanje svih medijskih kuća koje imaju nešto da pitaju vlast. Prisetila se i da je 2014. godine pravila debate i da su tada u njih dolazili pojedini funkcioneri vlasti, ali da je od tada svim funkcionerima bliskim SNS bilo zabranjeno maltene da razgovaraju „sa medijima koji imaju nešto da ih pitaju“.
„Zakonom je zabranjena diskriminacija medije i državni funkcioneri dužni su da svima odgovaraju na pitanja podjednako“, rekla je Radojević i dodala da se ovde novinarstvo pretvorilo na odlazak na konferencije za novinare premijerke ili predsednika, „gde ćete da dobijete sve samo ne odgovor na pitanje, „već političku manifestaciju da niste patriota, ili da vam je cilj da pobedi korona ili tajkuni…
Simonović je naglasio da vlast ima svoje kanale da oni pričaju samo svojim biračima i „ne interesuje ih šta mi mislimo o bilo čemu. „Mi ih samo nerviramo time što govorimo javno, oni nisu naši ministri naši predsednici, zato što se ponašaju tako a ne zato što nešto lično imam protiv njih“, kaže.
Jedino rešenje – vratiti se izvornim principima novinarstva
Manojlo Vukotić kaže da ga je godinama mučilo pitanje zašto vlast hoće da uzme medije i hoće da vrši pritisak, zabranjuje državnim firmama da daju oglas…Tako je, kaže, bilo u „Borbi“ 1990. i 1991. godine.
„Koja je to ambicija, koja kultura u kojoj ti hoćeš da ubiješ najtiražnije novine, da ih sebi pokoriš i pretvoriš u poslušnike“, rekao je Vukotić i dodao da možda o tome najbolje govore podaci o tiražu koje je jutros dobio.
Prema tim podacima, osam vodećih novina imaju ukupan prodat tiraž od samo 220.000 primeraka, rekao je Vukotić.
Preneo je i podatke da jedan novi tabloid ima tiraž od 3.000 primeraka a štampa se u 35.000 primeraka.
Na pitanje ko stoji iza tog tabloida, Simonović kaže da nema problem da saopšti da je iza njih „ministar Stefanović“. „I nemaju nikakvu ekonomsku računicu, niti komercijalno pravdanje – ali njemu sada dobro dođu“, kaže.
Radojević je ocenila i da je novinarski usud da nikada ne bude poštovan od strane vlasti i da će bilo koja vlast teško proistati da se piše slobodno, naročito u ovako krkhkim društima. „Zamislite da KRIK bude po volji vlasti? Onda mi nešto dobrano dobro ne radimo“, rekla je ona.
Naglasila je međutim, da atmosfera u kojoj danas rade istraživački novinari nikada nije bila gora.
Gosti N1 su ocenili i da ne stoji argument da su novinari sada u boljem položaju jer se više ne dešavaju ubistva novinara, kao za vreme Miloševića, ističući da je sada drugačije vreme, kada je Srbija na putu ka EU i posmatra je međunarodna zajednica.
Vukotić je rekao da je jedino rešenje vratiti se novinarstvu, izvornim principima novinarstva.
„U samim novinarskim krugovima postoje zablude – prvo, nema medija koji je državni, a da valja, nema medija koji valja, a da je partijski, besmislene su i parole opozicione novine“, rekao je on i naglasio da je ključno – praviti novine i biti profesionalac, pošten i objektivan.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.