Grad Beograd nastavlja da (su)finansira prorežimske medije

Studio B dobio je najviše novca, ukupno 12 miliona dinara za tri projekta. Insajder tim, izdavač Informera, zajedno sa svojom ćerkom firmom Info it media dobio je 9 miliona, dok treće mesto dele Alo sa ćerkom firmom „Bizmedia“ i Medijska mreža (Srpski telegraf) koji su dobili po 7 miliona dinara.

Firma „Internet group“, izdavač portala Telegraf.rs, dobila je 5,5 miliona dinara, a po 5 miliona okruglo dobili su Novosti, Srbija danas i Tačno doo. Agencija „News media team“ ove godine mora da se zadovolji sa 3 miliona dinara, agencija EGZA sa 2.5 miliona, a Media infoplanet i Digital universe sa po 2 miliona dinara.

Dnevnik poljoprivrednik je dobio 1,8 miliona dinara, udruženje „Amicus“ 1,1, dok su po milion dinara dobili Udruženje sportskih novinara Beograda, Udruženje novinara Srbije, Humani tim, SOS kanal i agencija „Purity media“.

Merlinka festival je za dva projekta dobio ukupno 500.000 dinara, Bum Bum doo je dobio 400.000, a najmanje novca na beogradskom konkursu dobili su Sindikat novinara Srbije (SINOS) i udruženje „Savez Srba iz regiona“, svega 200.000 dinara.

Novi Pravilnik o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja predviđa odredbu prema kojoj članovi komisije treba da uzmu u obzir da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda.

Prema podacima Saveta za štampu Alo je prekršio Kodeks novinra Srbije 12 puta u poslednjih godinu dana, Informer pet puta, Srpski telegraf i Novosti po četiri puta, a portal Telegraf.rs jednom.

Veljanovski: Projektno sufinansiranje je obesmišljeno, vratili smo državno finansiranje medija

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, ekspert za medije Rade Veljanovski kaže da nije iznenađen ovakvom raspodelom sredstava i da se to dešava godinama unazad.

„Kada smo prošle godine donosili nove medijske zakone, pošto Zakon o javnom informisanju i medijima reguliše proceduru projektnog sufinansiranja, ja sam tada rekao da bi bilo bolje da toga u zakonu uopšte više nema, jer to se potpuno otelo kontroli“, kaže profesor Veljanovski za NUNS.

On smatra da je čitav koncept projektnog sufinansiranja obesmišljen.

„Prvobitna ideja je bila da se pomogne malim lokalnim medijima koji ne mogu da budu samoodrživi i ne mogu da opstanu na tržištu posle vlasničke transformacije; da onda kada imaju sadržaje od javnog interesa, dakle sadržije iz obrazovanja, kulture, namenje deci, za informisanje loklane zajednice itd,  a koji nisu profitabilni, da se za njih odvoji neki novac. Međutim, to se sad potpuno otelo kontroli i već godinama taj novac dobijaju mediji koji postoje na regionalnom, pokrajinskom, nacionalnom nivou, svejedno je da li su elektronski ili su štampani. Znači da su to veliki mediji koji imaju novac i potpuno je van pameti da tim medijima iz tog javnog novca neko daje jedan jedini dinar“, objašnjava Rade Veljanovski.

„A još važnije je što se taj novac daje onima koji ne zastupaju javni interes i ne proizvode sadržaje koji su u javnom interesu, nego direktno krše i negiraju javni interes i rade protiv njega. Dakle, ništa me ne iznenađuje, to je tako već godinama“, dodaje on.

Veljanovski primećuje i da postoje mediji koji se potpuno finansiraju iz javnih sredstava.

„To više nije sufinansiranje, nego finansiranje. I to je sada toliko široko, da potpuno nema smisla. Znači, mi smo krenuvši u medijsku tranziciju, trebalo je da državu potpuno isključimo, da državni novac potpuno isključimo iz finansiranja, međutim, mi smo na mala vrata takvim odredbama vratili državno finansiranje, a onda je još Zakonom o javnim nabavkama omogućeno da mediji mogu da dobijaju novac iz državnih sredstava i to sa osnovnom idejom više nema nikakve veze“, navodi Veljanovski.

Član komisije izabran žrebom: Stručnost ili pogodnost pri odlučivanju o medijskim projektima?

Tročlanu komisiju koja je donela odluku koji projekti će biti podržani činili su Jasmina Mijailović, na predlog udruženja Comnet, Petar Kočić, na predlog udruženja Društvo novinara Vojvodine i Biljana Ratković Njegovan kao nezavisni stručnjak za medije.

Budući da je bilo četiri kandidata sa maksimalnim brojem bodova u konkurenciji među nezavinim stručnjacima, žrebom je odlučeno da Biljana Ratković Njegovan bude izabrana, stoji u obrazloženju Rešenja o imenovanju članova komisije.

Pored Ratković Njegovan, maksimalan broj bodova imali su Branislav Sančanin, Saša Mirković i Rade Veljanovski.

„Žreb je žerb, on je jednak valjda prema svima. Tako je kako je, ali ni to ne bi bio prvi put da se nađe način da se eskiviraju oni koji su najstručniji i najkompetentniji i da se to da u ruke onima preko kojih se može uticati na raspodelu sredstava“, kratko je prokomentarisao profesor Veljanovski Rešenje o imenovanju članova komisije.

Sukob interesa na pokrajinskom konkursu

Biljana Ratković Njegovan učestvovala je u radu komisije Ministarstva informisanja za medijske sadržaje na jezicima nacionalnih manjina. Bila je jedna od osam kandidata koji su se prijavili na sve konkurse koje je Ministarstvo raspisalo.

Takođe, učestvovala je u radu komisije Pokrajinskog sekretarijata i to na predlog Društva novinara Vojvodine. U biografiji koju je dostavila Ministarstvu informisanja stoji da je članica ovog udruženja, tako da se može reći da su u radu komisije na beogradskom konkursu učestvovala dva predstavnika DNV-a.

UNS je ranije pisao da se Ratković Njegovan našla u sukobu interesa prilikom rada u komisiji na medijskom konkursu koji je raspisala AP Vojvodina.

Prema pisanju UNS-a na ovom konkursu Zadruga medijskih i kulturnih stvaralaca Medijakult Novi Sad, za projekat „Video podkast: Novosadski razgovori“, dobila je 4.950.000 dinara, a medij koji je naveden u Rešenju kao medij preko kojeg će biti emitovan sadržaj je „Vojvođanski novinar“.

Izdavač „Vojvođanskog novinara“ je Društvo novinara Vojvodine (DNV), registrovano na istoj adresi kao i Zadruga koja je nosilac projekta, a u komisiji koja je odlučivala o dodeli novca bila je i Biljana Ratković Njegovan, izabrana na predlog tog istog Društva novinara Vojvodine.

Kako je UNS naveo, u trenutku odlučivanja u komisiji Ratković Njegovan bila je opertivni urednik portala „Vojvođanski novinar“, a nakon informacija u medijima da je u sukobu interesa, ona je izbrisana iz impresuma.