Grad ćuti o tome kako novac Kragujevčana troši na RTK

Grad Kragujevac je odlukom Skupštine grada 28. juna 2017. godine ponovo preuzeo osnivačka prava nad Radio-televizijom Kragujevac (RTK). Vraćanjem ove televizije pod okrilje Grada, gradonačelnik Radomir Nikolić je na leđa poreskih obveznika Kragujevca svalio i sva dugovanja ove medijske kuće, budući da je ugovorom predviđeno da Grad dobije televiziju na šest meseci, ali i sva njena dugovanja.

Od tog trenutka poslovanje RTK bilo je – slučajno ili namerno – skriveno od očiju javnosti. Od građana Kragujevca skriveni su i finansijski podaci u vezi sa dugovanjima ove televizije, kao i način i dinamika njihove otplate, iako je novac kojim su dugovi eventualno pokriveni zapravo novac poreskih obveznika Kragujevca.

[povezaneprice]

Cenzolovka je pokušala da dobije podatke o načinu finansiranja RTK, ali niko iz ove kuće više ne daje izjave za medije od kada su pod okriljem Grada. Izuzetak je bilo obraćanje v.d. direktorke Jelene Vuković na sednici Skupštine grada.

Iz Gradske uprave niko neće javno da govori o finansiranju RTK. Kada smo poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i postavili pitanja o dugovima ove televizije i isplati zaostalih zarada, dobili smo odgovor samo na pitanje koliko je novca iz gradskog budžeta uplaćeno na račun ove medijske kuće posle preuzimanja.

Izdvajamo neke od najznačajnijih nepoznanica vezanih za funkcionisanje Radio-televizije Kragujevac.

1. DUGOVI – U trenutku ponovnog preuzimanja od strane Grada dugovi RTK, koje je napravio bivši vlasnik, kruševački biznismen i medijski tajkun Radoica Milosavljević, iznosili su 70 miliona dinara. To je, ujedno, i poslednja jasna činjenica vezana za nastavak rada ove televizije.

U gradskoj kasi ostalo je još 18 miliona namenjenih medijima. Još uvek se ne zna hoće li taj novac biti raspodeljen svim medijima po konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja ili će, kao i prethodnih godina, završiti na računu Radio-televizije Kragujevac

Naime, od tada više niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da li su i na koji način isplaćeni dugovi ove televizije, ali ni da odgovori na pitanje odakle Gradu novac za isplatu potraživanja, budući da nije bio predviđen gradskim budžetom za 2017. godinu.

I dok odbornici opozicije tvrde kako je Grad pokrio ne samo 70 miliona duga već i da je ovoj televiziji prosledio dodatnih 10 miliona za tekuće troškove, iz Gradske uprave su nam dostavili podatak da je do druge polovine septembra na račun ove medijske kuće uplaćeno samo dva miliona dinara.

Taj novac je uplaćen 25. avgusta i raspoređen je na sledeći način: nešto više od 1,7 miliona za zarade zaposlenih za jul, 137.000 dinara za isplatu honorara na osnovu ugovora o delu, 34.000 za poresku prijavu za invalidno lice, gotovo 44.000 za isplatu prevoza radnicima za jun, nešto preko 20.000 dinara firmi Adriahost d.o.o. za održavanje sajta ove televizije i 5.000 dinara za gorivo.

Mada u Gradskoj upravi tvrde da je to jedini novac koji je uplaćen na račun RTK, ne treba zaboraviti činjenicu da je Grad kao osnivač mogao dugovanja ove medijske kuće da namiri tako što je novac direktno uplaćivao na račun poverioca.

Ovoj tvrdnji ide u prilog i izjava gradonačelnika Nikolića, koji je sredinom avgusta istakao da RTK očekuje početak emitovanja programa, ali da se to verovatno neće desiti do kraja avgusta jer još uvek ima neizmirenih obaveza prema Emisionoj tehnici i REM-u.

Koliko je novca građana Kragujevca na indirektan način otišlo za izmirenje dugovanja ove televizije najverovatnije će se znati tek krajem godine kada bude donet završni račun.

2. BROJ ZAPOSLENIH – Kada je Grad preuzeo Radio-televiziju Kragujevac, u njoj je ostalo dvadeset četvoro zaposlenih od pedeset devetoro, koliko ih je bilo u trenutku kada je Grad preuzeo televiziju. Neki su još godinu dana ranije napustili brod koji tone, da bi se posle raskida privatizacije još trideset petoro zaposlenih odlučilo da iz televizije ode uz socijalni program.

Kada je Radio-televizija Kragujevac počela da emituje program, građani su, međutim, mogli da vide i neka nova lica, počevši od prezentera, preko voditelja emisije Mozaik, kao i nova imena potpisana u prilozima.

Posle preuzimanja od strane Grada, u ovoj televiziji nastavljeno je sa zapošljavanjem novih kadrova. To ne bi bio problem da se radi o privatnoj televiziji, ali se njihove plate sada isplaćuju iz gradskog budžeta

Vršilac dužnosti direktora televizije Jelena Vuković potvrdila je na poslednjoj sednici Skupštine grada da je po ugovoru zaposleno nekoliko radnika, što pokazuje da je posle preuzimanja od strane Grada u ovoj televiziji nastavljeno sa zapošljavanjem novih kadrova.

To ne bi bio problem da se radi o privatnoj televiziji, ali se njihove plate sada isplaćuju iz gradskog budžeta. Za isplatu julske plate, kada je na televiziji bilo dvadeset četvoro zaposlenih, Grad je izdvojio 1,7 miliona dinara. S povećavanjem broja zaposlenih povećavaju se i izdvajanja Grada, odnosno građana Kragujevca.

3. ZAOSTALE ZARADE – Bivši vlasnik Radio-televizije Kragujevac Radoica Milosavljević ostao je dužan zaposlenima 12 plata, zajedno sa porezima i doprinosima. Zaposleni na ovoj televiziji tvrde da im je posle preuzimanja od strane Grada taj novac isplaćen, uključujući i zaostale zarade radnicima koji su televiziju napustili uz socijalni program.

Zna se, međutim, da je država obezbedila novac samo za otpremnine, pa je tako Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja prosledilo RTK 22,3 miliona dinara za isplatu otpremnina za trideset petoro zaposlenih, i to od 200 evra po godini staža. Zaostale zarade za godinu dana, uključujući i zarade za osam meseci kada ova televizija, posle raskida privatizacije, nije emitovala program, isplatio je Grad Kragujevac.

Pojedini radnici su nam nezvanično potvrdili da su naplatili novac po privatnim tužbama koje su podneli čim je Grad preuzeo televiziju, ali nisu želeli da govore o kojim se sumama radi.

Na osnovu novca isplaćenog za julsku platu možemo da zaključimo – uz pretpostavku da ona nije povećana ili smanjena – da je prosečna bruto plata na televiziji oko 73.000 dinara. Kada taj broj pomnožimo sa 59 zaposlenih, koliko ih je bilo na televiziji kada je vlasnik bio Milosavljević, a zatim i sa 12 meseci, dolazimo do iznosa od skoro 52 miliona dinara. Ovaj iznos može da varira u zavisnosti od koeficijenata po kojima su zaposlenima određivane plate.

4. DUGOVANJA ET, REM-u i RATEL-u – Dva meseca od početka emitovanja programa RTK-a javnost još uvek ne zna koliko je novca isplaćeno na ime dugovanja prema Emisionoj tehnici, REM-u i RATEL-u.

Ne treba zaboraviti činjenicu da je Grad kao osnivač mogao dugovanja ove medijske kuće da namiri tako što je novac direktno uplaćivao na račun poverioca

Prema novom cenovniku Emisione tehnike, koji je stupio na snagu 1. februara 2017. godine, mesečna naknada za usluge emitovanja TV programa za emitovanje na regionalnim i lokalnim područjima dobija se množenjem osnovne cene za određenu zonu emitovanja, u slučaju RTK to je Rudnik/ Crni vrh, i komercijalnog faktora koji iznosi 0,2 – tako da je mesečna naknada koju ova televizija plaća Emisionoj tehnici gotovo 100.000 dinara.

Budući da je privatizacija raskinuta u januaru, a da bivši gazda nije plaćao svoje obaveze, jasno je da je i ova nagomilana dugovanja morao da plati Grad.

Slično je i sa dugovanjima prema REM-u. Mesečna naknada za regionalnu televiziju, koja se izračunava u odnosu na broj stanovnika, koji je pokriven signalom, za RTK iznosi oko 300.000 dinara. Kada se tome dodaju i dugovanja RATEL-u i SOKOJ-u, jasno je da i ova suma prelazi nekoliko miliona dinara.

5. NOVAC BEZ KONKURSA – Gradsko veće Kragujevca donelo je u avgustu odluku o raspodeli sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu u 2017. godini, po kojoj je medijima u gradu namenjeno 20 miliona dinara.

Samo devet dana kasnije Radio-televiziji Kragujevac je bez konkursa prebačeno dva miliona u vidu subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Od tog novca ispaćena je julska plata zaposlenima.

U gradskoj kasi ostalo je 18 miliona namenjenih medijima. Još uvek se ne zna hoće li taj novac biti raspodeljen svim medijima po konkursu za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja ili će, kao i prethodnih godina, završiti na računu Radio-televizije Kragujevac.

Opozicija u gradu tvrdi da se plate zaposlenima na ovoj televiziji redovno isplaćuju i da će završni račun pokazati da je novac isplaćivan iz tih preostalih 18 miliona dinara.

Prema uredbi Vlade, Radio-televizija Kragujevac može da ostane u okrilju Grada samo šest meseci, kada treba ponovo da se privatizuje.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.