Grad Kragujevac: Nemamo odgovore na pitanja o sudbini Radio-televizije Kragujevac

Na pitanje Cenzolovke da li će i kada Radio-televizija Kragujevac ponovo biti privatizovana, odnosno koliko će dugo protivzakonito biti u vlasništvu Grada, u lokalnoj upravi u Kragujevcu kažu, citiramo: Nemamo odgovor!

Nema odgovora ni iz Ministarstva privrede, koje je nadležno za sprovođenje procesa privatizacije.

Nema odgovora na pitanja Cenzolovke ni iz Ministarstva finansija, koje je pravni naslednik Agencije za privatizaciju.

Kršenje zakona u vezi sa medijima od strane republičkih i lokalnih vlasti nije neobično u Srbiji, ali slučaj RTK – još drastičnije od misterije zvane Tanjug – pokazuje bahatost onih koji su sebe postavili iznad zakona ove države, kao i nezainteresovanost organa te države da to spreče.

Stručnjaci zbunjeni: Nepoznat pravni osnov postojanja RTK

Radio-televizija Kragujevac nezakonito postoji i finansira se iz budžeta Kragujevca već godinu i sedam meseci. Ova televizija vraćena je u okrilje Grada posle neuspele privatizacije u julu 2017. godine. To je sprovedeno na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, kojom je predviđeno da lokalne samouprave mogu da preuzmu osnivačka prava nad medijima na šest meseci. Taj rok je opštinama i gradovima ostavljen kako bi medije u svom vlasništvu pripremili za novu privatizaciju.

Šestomesečni period u slučaju Radio-televizije Kragujevac istekao je 6. januara 2018. godine. To, očigledno, nije bila prepreka da ova televizija do danas ostane u vlasništvu Grada i finansira se novcem svih Kragujevčana.

Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije (Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka RTK)

Mada su sredstva za te namene postojala u budžetu od početka projektnog sufinansiranja medija i uprkos obećanju gradonačelnika Radomira Nikolića, Grad Kragujevac se nije držao zakona „kao pijan plota“ i  nikada nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako je sav novac koji je trebalo da bude namenjen kragujevačkim medijima – odlazio na račun RTK.

Cenzolovka je u razgovoru sa nekoliko pravnih stručnjaka pokušala da otkrije da li je zakonit način na koji se finansira ova televizija, kao i da li postoji bilo kakav zakonski osnov za to što je RTK još uvek u vlasništvu Grada.

Odgovore nismo mogli da dobijemo jer naši sagovornici ističu da je sve u vezi sa RTK zbunjujuće. Oni su složni u oceni da je, prema informacijama koje su dostupne javnosti, samo postojanje Radio-televizije Kragujevac i njeno finansiranje iz budžeta Grada potpuno nezakonito. Istovremeno, objašnjavaju da je moguće da se u okviru nadležnih institucija odvijaju određeni procesi o kojima javnost nije obaveštena i da bismo potpunu sliku mogli da dobijemo samo uz obrazloženje iz Grada Kragujevca, Ministarstva privrede i Ministarstva finansija.

Cenzolovka je o slučaju Radio-televizije Kragujevac pisala u nekoliko navrata, ali je jedini odgovor koji smo dobili iz gradske uprave bio da – nemaju odgovor. Iz dva nadležna ministarstva nisu nas udostojili ni takvog odgovora.

Jedina informacija o Radio-televiziji Kragujevac mogla je da se pronađe na sajtu Ministarstva privrede, koje je u oktobru 2018. godine objavilo spisak svih preduzeća koja bi trebalo da budu privatizovana.

Od tada je prošlo godinu dana, a u statusu Radio-televizije Kragujevac se ništa nije promenilo.

U Agenciji za privredne registre stoji da 100 odsto udela u kapitalu ove televizije još uvek ima Skupština grada Kragujevca.

Matić: Drastičan primer medijske politike SNS

Za razliku od pravnih stručnjaka, za medijske analitičare status Radio-televizije Kragujevac je jasan i predstavlja političku poruku.

„Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja. On je rezultat odsustva delovanja mnogih institucija čiji je zadatak sprovođenje zakona, počevši od Ministarstva kulture i informisanja i REM-a, do Skupštine, koja bi trebalo da kontroliše njihov rad. Zarobljavanje ovih institucija da rade u korist jednog parcijalnog političkog, a ne javnog interesa, suštinska je karakteristika današnjeg režima. Zato ne treba očekivati da će se medijska situacija promeniti dok se režim ne promeni“, objašnjava istraživač medija dr Jovanka Matić iz Instituta za društvene nauke.

Promenu ne očekuju ni udruženja, niti novinari u Kragujevcu, koji su, kako kažu, godinama suočeni sa bezakonjem. Bojana Vlajović Savić, nekadašnja novinarka Radio-televizije Kragujevac, a sada aktivistkinja Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res publica, ističe da nam nezakonitim postojanjem i finansiranjem RTK grad i država poručuju da je ovo zemlja u kojoj je sve moguće.

„Slično je kao sa Tanjugom, koji postoji nekako fantomski. Tako postoji i RTK. Nažalost, reč je o mediju koji je nekada bio veoma cenjen i uticajan i van Kragujevca. Danas je to amaterski medij, koji se novinarskom profesijom bavi na veoma niskom nivou. Iskreno, oni, za razliku od drugih medija koji su pod uticajem vlasti, ne rade negativne kampanje, ne napadaju političke protivnike, ne bave se ogoljenom propagandom. Zadržali su tu dozu pristojnosti, ali vi danas na toj televiziji imate malo šta da vidite. Nemamo relevantna istraživanja koja bi potvrdila gledanost, ali zahvaljujući raznim analitikama koje prate posećenost sajtova, društvenih mreža, Jutjub kanala, vidimo da je sve to na niskom nivou“, objašnjava Bojana Vlajović Savić.

Ona dodaje da je to žalosno, ne samo zbog ugleda koji je imala ta televizija već i zbog novca koji je, kako kaže, uludo potrošen na RTK.

„Govorimo o više od 300 miliona i, što je najgore, od nadležnih ne možemo da dobijemo odgovor na osnovu kojih odluka se finansira ova televizija. Ne znamo zbog čega se toliki novac izdvaja za televiziju koja ima 25 zaposlenih, kada se toliko izdvajalo za nju kada je bila javno preduzeće i imala 116 zaposlenih. Sve je obavijeno velom misterije, pre svega zbog ljudi iz gradske uprave, koji su i inače potpuno nedostupni za komentare i izjave. Ne samo medijska već ukupna društvena situacija u Kragujevcu potpuno je netransparentna“, ističe sagovornica Cenzolovke.

Nezakonit položaj i finansiranje Radio-televizije Kragujevac drastični su primeri medijske politike vlasti SNS, koja je efikasno sprovodi od 2014. godine, a čiji je cilj pretvaranje medija u stratešku polugu vladanja (dr Jovanka Matić, Institut za društvene nauke)

Njen stav oslikavaju i rezultati istraživanja organizacije Transparentnost Srbija, koji pokazuju da je Kragujevac nazadovao za 18 mesta u odnosu na prvo istraživanje sprovedeno 2015. godine. Od ukupno 100 poena, Kragujevac je ove godine dobio 42, šest manje nego 2015.

Zlatko Minić, koordinator projekta, objašnjava da je to malo iznad proseka, što nije dobar rezultat za grad veličine Kragujevca. Najniže ocene grad je dobio u oblasti javnih rasprava i konkursa, kao i trošenja novca iz budžeta.

„Možemo da kažemo da Kragujevac zadovoljava neki osnovni minimum, što znači da su budžet i završni račun objavljeni na sajtu, da postoje šestomesečni i devetomesečni izveštaji, da se navodi kako će indirektni korisnici koristiti novac (ne samo predškolske ustanove, na primer, već svaka pojedinačno). Sa druge strane, budžet je potpuno nepretraživ, nema vodiča za građane, nije ni održana javna rasprava, kao ni izveštaj“, objašnjava Minić.

„Primer netransparentnosti je i to što se gradonačelnik građanima obraća sa Radio-televizije Kragujevac, dok sve druge medije ignoriše“, objašnjava Bojana Vlajović Savić. Ona ističe da nigde u Srbiji nemamo situaciju kao u Kragujevcu, gde se jedan medij finansira tako obilnim finansijskim sredstvima, a da svim drugim medijima bude onemogućeno da čak i konkurišu za njih.

Niko, smatra Bojana Vlajović Savić, u Kragujevcu ne traži da dobije pare iz budžeta, već da mu se pruži šansa da konkuriše za novac koji je zakonom predviđen za informisanje građana. Takva šansa ne postoji, što je protivzakonito.

„Nažalost, zakon za to ne predviđa nikakve sankcije. To je gradonačelnik do sada utvrdio i ne planira da promeni svoj pristup prema medijima. Time su, naravno, pogođeni svi ostali mediji u gradu. Sva istraživanja pokazuju da su u aktuelnim privrednim okolnostima za lokalne medije budžeti opština i gradova osnovni izvor finansiranja. Kada zatvorite taj izvor, jednostavno dovodite u pitanje opstanak tih medija. Zna to i gradonačelnik, znaju i zaposleni u medijima, jer više nema reklama ni za nepodobne medije na nacionalnom nivou, a kamoli za lokalne koji žele ozbiljno da se bave novinarstvom. Svi se plaše poreskih, finansijskih kontrola i niko neće da ugrozi svoje poslovanje zbog reklame na nekom lokalnom portalu“, zaključuje Vlajović Savić.

Ona nije previše optimistična u pogledu opstanka profesionalnih medija u Kragujevcu. Kaže da bi sledeća godina, budući da je izborna, mogla biti presudna. Ukoliko Radomir Nikolić ne bude više gradonačelnik, moguće je da će onaj ko dođe na to mesto konačno raspisati konkurs za medijske projekte.

U protivnom, smatra Bojana Vlajović Savić, poruka koju Grad šalje novinarima, ali i mladim ljudima koji žele da se bave tim poslom, jeste da je njihov rad – bezvredan.