Gruhonjić: Sve koji nisu Pink, vlast provlači kroz blato

Vlasnik i glavni urednik nedeljnika „Vranjske“ Vukašin Obradović počeo štrajk glađu u redakciji u utorak, pošto su „Vranjske“ ugašene u ponedeljak, posle 23 godine postojanja. U utorak uveče oko 22.30 hitno je prebačen u bolnicu u Vranju.

Kako se navodi na sajtu Vranjskih, Obradoviću je zdravstveno stanje počelo da se pogoršava u kasnim večernjim satima, a odluku da potraži medicinsku pomoć doneo je posle savetovanja sa prijateljima koji su se okupili u redakciji „Vranjskih“.

Obradović se odlučio na štrajk glađu jer, posle 23 godine, Vranjske više ne postoje, ni u štampanom ni u elektronskom izdanju. Kako je naveo, poreska i druge inspekcije već nedeljama borave u prostorijama lista, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj. Vranjske su u poslednje 23 godine odštampale hiljadu brojeva i spadaju u red najuglednijih lokalnih medija.

Vukašin Obradović je retko častan čovek, odličan novinar i to je jedna tužna, bedna slika ne samo novinarstva Srbije, već Srbije uopšte, rekao je u Novom danu Gruhonjić. „Nakon toliko godina borbe za medijske slobode, mi se nalazimo tu gde smo, gurnuti smo u potpuno blato“, naveo je.

Pitanje je koliko suštinski možemo da uradimo, jer smo i mi, kao alternativni mediji, bukvalno na finansijskim aparatima, ali solidarisaćemo se, borićemo se za Vranjske koje su bile jedne od najboljih lokalnih listova, dodao je Gruhonjić.  Podsetimo, ispred Vlade Srbije je sinoć održan protest solidarnosti sa Obradovićem i „Vranjskim“.

Na pitanje da li ćemo saznati da li je inspekcija bila opravdana, ili je u pitanju uterivanje straha, kaže da će se saznati. „Možemo se praviti ludi pa reći da ne znamo zašto je to. Ovde imate dve paralelne stvarnosti – kao u vreme Slobodana Miloševića – nezvanično se zna ko reketira, ko organizuje mafiju uopšte i navijačku mafiju, ko uzima procente, ko su kumovi po regionima… Mi to u Vojvodini znamo, mi o tome pišemo, ali javnost to ne zna“.

Na pitanje šta radi opozicija, kaže da ona sigurno zna i ćuti, i bavi se efemernim stvarima. „To pokazuje da su politički amateri, što mi je teško da poverujem, jer među njima i dugogodišnjih političara, a ako nije tako, onda moram da budem paranoičan pa reći da rade za Vučića ili da ne žele da preuzmu taj vrući krompir priznavanja Kosova, pacifikacije Dodika… Opozicija čeka da Vučić obavi prljave poslove, i da se oni pojave“, naveo je.

Ponašaju se kukavički, zamajavaju nas time da li će ići u pet ili šest kolona, dodao je. Minimum koji moraju da urade jeste da se ujedine oko kontrole izbora, zbog izborne krađe, a krađe se biti, ako se ne dogovore oko toga, onda je to krajnje sumnjivo, dodao je.

Mediji su u začaranom krugu sofisticirane cenzure, gde s jedne strane imate tajkune i s druge vlast, i marketinške agencije koje posreduju, kaže.

Na lokalu je pomor, ocenjuje Gruhonjić. Svuda na lokalu ili barem u Vojvodini, pojavljuju se alternativni mediji na internetu, ali oni su na klimavim nogama jer se finansiraju projektno, odnosno prinuđeni su da se izdržavaju od donacija EU, pisanjem projekata, kaže. „Država je finansiranje iz lokalnih budžeta pretvorila u jednu lakrdiju, i organizovani kriminalni poduhvat“.

Istakao je da im stižu i tužbe, da ih masovno tuže. „Bilo je i presuda zbog kolumne, ali zahvaljujući našim čitaocima uspeli smo da prikupimo novac“.

Govoreći o napadu na novinarke Pinka tokom održavanja protesta protiv rijalitija ispred te televizije u subotu, Gruhonjić kaže: „Voleo bih da smo kao građani videli snimak tog incidenta i želeo bih da vidim dokaze da li se to desilo, da je bilo tako grozno, brutalno…. Za svaku pohvalu je što je predsednik Vučić posetio novinarke u bolnici“. On je dodao da to novinaru, kao pojedincu, znači i da to zna iz svog iskustva. „Čudno je da ranije nije posetio nijednog novinara koji je bio povređen, a bilo je toga za ovih pet godina njegove svevlade“, dodao je.

To je, nažalost, još jedna poruka svima nama koji nismo Pink i slični „takozvani mediji“, da nas neće nikad uzeti u zaštitu, već će nas provlačiti kroz blato, a da će oni imati privilegije, od neplaćanja poreza do zaštite predsednika, ističe direktor NDNV.

„Najstrašnije zastrašivanje Dojčinovića“

Umesto odgovora KRIK-u na ono što je ova organizacija objavila – da je ministar Vulin stan kupio od novca koji mu je pozmila tetka njegove supruge, usledilo je saopštenje Pokreta socijalista sa nizom uvreda na račun novinara te mreže Stevana Dojčinovića.

Gruhonjić ističe da je tim gore što Pokret socijalista nastupa s pozicije partije koja je dala ministra.

Iskreno ne verujem da je pozajmio novac od tetke iz Kanade, bilo je jednostavnije da ministar Vulin izađe i kaže poreklo novca, dodao je. „Ali oni ne žele ništa da kažu, ne samo Vulin, nego ta cela bulumenta na vlasti“, kaže.

Na svaku kritiku vlasti, ističe, dobija se neko etiketiranje. Kad targetirate nekoga, ne čudi posle da neka samostalna budala, ili organizovana, i pretuče nekoga od nas koji još imamo hrabrosti da kažemo javno ono što mislimo, uprkos svemu, a Stevan Dojčinović spada u te retke ljude, kaže.

Kaže da je to što se desilo pitanje i za Vladu i premijerku, jer je to i pitanje njenog autoriteta. „Javnost za ovog njenog kratkog mandata opravdano sumnja da li je ona premijerka ili marioneta… Ukoliko ne reaguje na ovakve prostakluke i bezočne pretnje i ne pozove Vulina ne samo zbog pretnji, eć i zbog porekla imovine, na odgovornost, onda je potpuno jasno…“

Tužilaštvo je slučaj držalo dve godine u fioci, a nedavno ga je i zatvorilo. Gruhonjić kaže da je tužilaštvo pod direktnim uticajem izvršne vlasti, koja je sve uzurpirala.

Dodaje da je to što je Pokret socijalista uputio Dojčinoviću najstrašnije zastrašivanje, a da im je minimalni cilj da neko kaže – dosta mi je, idem iz Srbije. Ocenjuje da postoji svesna namera da se antagoniziraju građane Srbije između sebe.

Kaže da je zanimljiv fenomen što predstavnici vlasti ne odgovaraju na pitanja novinara, odnosno vešto ih izbegnu ili odgovore nešto drugo. Ističe da je krivica i na novinarima, jer se, sem časnih pojedinaca, ne solidarišu s kolegama, a neki samo što ga ne napadaju kad postavi pitanje. Samim tim se pitamo da li su to novinari, kaže Gruhonjić, dodajući da je solidarnost među kolegama bila veća za vreme Miloševića, kada su antimiloševiki novinari znali da solidarno bojkotuju radikale.

Vlasnik i glavni urednik nedeljnika „Vranjske“ Vukašin Obradović počeo štrajk glađu u redakciji, pošto su „Vranjske“ ugašene u ponedeljak, posle 23 godine postojanja.

„Dačić još samo da je zapevao Miljacku Trampu“

Komentarišući u Prelistavanju štampe, izjavu Vučića „Da ne budemo na Trampovom spisku za pakao“, kako je prenela „Politika“, Gruhonjić kaže da je to lepa populistička izjava koja ne znači ništa, jer Srbija, po njegovom mišljenju, nema jasno definisanu spoljnu politiku. Kaže da ova i prethodne vlasti imaju politiku sedenja na dve ili više stolica.

„Naše vlasti se igraju s tim malo Rusija, malo EU, malo SAD“, naveo je i dodao da ćemo morati te stvari da definišemo ukoliko je naše zalaganje za EU iskreno.

Međutim, mišljenja je da zalaganje srpskih vlasti za EU nije iskreno, i da mu izgleda kao demagogija, a da su važni samo fondovi.

„Prema spolja je vlast servilna, a iznutra urušava institucije iz dana u dan“, dodaje.

Režim u Srbiji može da se, kako su to definisali politikolozi, podvede pod stabilokratiju, mi svim tim zemljama nismo prioritet, Evropskoj uniji je važno samo da ovaj region bude stabilan, naveo je. Dodaje da EU ima svoje probleme. „EU nema ni strategiju za zapadni Balkan, što im se u konačnici, kao devedesetih, može obiti o glavu“, dodaje.

Komentarišući neformalan prilazak šefa srpske diplomatije Ivice Dačića predsedniku SAD Donaldu Trampu, Gruhonjić kaže da je to još jedan populistički potez ministra. „Još samo da je zapevao Miljacku, ali Tramp ne zna Miljacku“, kaže dodajući i da je Tramp takav populista.

Fascinatno mi je kako su tabloidi odmah znali šta mu je rekao, naveo je.

Dačić je izjavio da je predsedniku SAD pokazao kako su mediji u Srbiji dočekali njegovu pobedu, a Blic je, na osnovu procene profesionalnog čitača usana, objavio da je Ivica Dačić tražio autogram od Donalda Trampa.

„Čini mi se da nije baš u diplomatskom maniru da ministar spoljnih poslova traži autogram od bilo koga“, kaže na to Gruhonjić. Ako ste ministar spoljnih poslova, bitno je da se snalazite na drugačiji način, a ne da tražite autogram u UN, to je poniženje, dodaje.

Celo gostovanje pogledajte na sajtu televizije N1.