Gutijerez: Srbija ne ispunjava minimum standarda u medijskim slobodama, bez toga neće ući u EU

Već godinu dana, koliko traje pandemija koronavirusa, novinari su izloženi velikom pritisku, povećanoj odgovornosti, ali i mogućnosti zaraze, sve u cilju serviranja tačnih i proverenih informacija o najvećoj zdravstvenoj krizi od Drugog svetskog rata.

Mnogim novinarima u regionu pandemija je donela duže radno vreme, niže plate, neizvesniju budućnost, napade i hapšenja, ograničenje protoka informacija i kršenje radnih prava.

„Ovo je licemerje: srpska vlada potpisuje velike međunarodne izjave u korist slobode štampe, ali ne čini ništa da poboljša uslove rada novinara. Naprotiv (Rikardo Gutijerez)

Zbog toga su pojedine vlade odlučile da kategorizuju novinare kao ključne radnike, zajedno sa radnicima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prehrambenoj industriji ili nastavnicima. Ovaj status „neophodnog radnika“, kako objašnjavaju u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), omogućava kolegama slobodu kretanja, plaćeno bolovanje, zaštitnu opremu, novčane naknade ili pristup brizi o deci.

Prema podacima NUNS-a, trenutno u 26 američkih država novinari i medijski radnici svrstani su u kategoriju neophodnih radnika kada je u pitanju proces imunizacije.

U evropskim zemljama je drugačije, što je bio jedan od razloga da Evropska federacija novinara (EFJ), u partnerstvu sa svojim podružnicama u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, u Srbiji (partner je NUNS) i u Turskoj, pokrene kampanju na društvenim mrežama radi podizanja svesti o potrebi da se novinari smatraju neophodnim radnicima.

Licemerje srpske vlade

Generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez (Ricardo Gutiérrez) u izjavi za Cenzolovku napominje da bi novinari trebalo da automatski budu označeni kao ključni radnici tokom pandemije, jer je njihova uloga važnija i neophodnija nego ikad u borbi protiv dezinformacija i kao kontrateža onima koji donose odluke i zdravstvenim radnicima koji moraju da im odgovaraju na pitanja.

Kako da novinari dobiju status „neophodnih radnika“?

Gutijerez odgovara da im mora biti garantovan potpuni pristup informacijama – donosioci odluka i zdravstveni stručnjaci moraju da odgovaraju na njihova pitanja, ohrabre ih da istražuju i, iznad svega, da ih zaštite u misiji služenja javnom interesu.

Novinarima je pandemija donela duže radno vreme, niže plate, neizvesniju budućnost, napade i hapšenja, kršenje radnih prava… Pojedine vlade su zato odlučile da im daju status „neophodnog radnika“, kao radnicima u zdravstvu ili nastavnicima

Zaključuje, međutim, da mnoge vlade koriste pandemiju da rade suprotno. Stoga, Gutijerez nije siguran da li je moguće sprovesti ovakve zamisli u Srbiji.

On napominje da je Vlada Srbije potpisala Preporuku Saveta Evrope za zaštitu novinarstva iz 2016. godine, ali naša zemlja, kao i mnoge druge, u poslednjih pet godina praktično nije učinila ništa da ovaj tekst sprovede u delo i primeni ga.

„Ovo je licemerje: srpska vlada potpisuje velike međunarodne izjave u korist slobode štampe, ali ne čini ništa da poboljša uslove rada novinara. Naprotiv“, ocenjuje Gutijerez.

On dodaje da u Srbiji ima više problema kada je medijska scena u pitanju – prljava kampanja protiv novinara, izuzetno polarizovano i veoma zavisno medijsko okruženje, i visok stepen nasilja nad novinarima.

„U porastu je broj napada na medije, uključujući i pretnje smrću, kao i zapaljiva retorika koja često dolazi od zvaničnih predstavnika vlasti“, zaključuje naš sagovornik.

Novinarima posao otežavaju institucije

U mnogim evropskim zemljama medijski radnici su prepoznati kao prioritetna grupa kada je vakcinacija u pitanju, a među njima je i Srbija. U tom smislu, Gutijerez kaže da Srbija radi pravu stvar. Ipak, kako navodi, situacija u vezi sa slobodom medija u Srbiji se ne poboljšava uprkos redovnim izveštajima o užasnom stanju na terenu.

„Vlada preduzima simbolične mere, kao što je osnivanje Radne grupe za bezbednost novinara, ali ništa nije urađeno. Ne treba nam nova radna grupa. Situacija je dobro poznata novinarskim udruženjima i organizacijama. Kako sada stvari stoje, moramo se suočiti sa sledećim činjenicama: Srbija ima još mnogo da radi da bi dostigla evropske standarde. Ako Srbije ne primeni sveobuhvatan plan da zaštiti novinare i slobodu medija u bliskoj saradnji sa novinarskim udruženjima i asocijacijama, nema šanse da jednog dana postane članica EU. Mi se redovno konsultujemo sa Evropskom komisijom i naš stav je jasan: Srbija ne ispunjava minimum standarda. Nastavićemo da govorimo ovo dokle god srpska vlada nastavlja da odbija očigledne stvari“, izričit je Gutijerez.