Hadžiomerović: Niko ne istražuje kako informacije iz istraga “cure” u medije (VIDEO)

Komentarišući slučaj Hrkalović i njegovo medijsko prisustvo, Hadžiomerović je ocenio da slučaj izaziva pažnju isključivo zbog aktera: „Taj slučaj pravno nije nešto posebno. Interesantna je ličnost koja je to delo izvršila i interesantno je okruženje, okolnosti šta je ta ličnost bila. Takvih i drugih dela ima jako puno, ali ono što izaziva interesovanje javnosti nije samo delo koje je izvršeno, nego ko ga je izvršio, pod kojim okolnostima i zato je izazvalo veliku medijsku pažnju i to je normalno za javnost. Ako postoji sumnja da je državni sekretar u Ministarstvu policije radio to za šta je ona osumnjičena – onda zaista jeste potpuno opravdan interes javnosti.

Naglasio je da je značajno i koji mediji plasiraju tu informaciju i kako se u njima protokom vremena i novim dešavanjima menjao i stav tih medija, od optužbi Dijane Hrkalović, preko pravdanja, što njemu govori da ti mediji nisu nezavisni.

Još jedan slučaj pun kontroverzi jeste slučaj Darka Šarića, a pitanje za Hadžiomerovića bilo je kako vidi obrt u kome se ispostavlja da je Šarić u kućnom pritoru izvršio isto krivično delo zbog koga je osuđen, zbog šverca droge. „Deluje mi ko i svakom čoveku, da je to zaista apsolutno nenormalno i teško prihvatljivo. Dakle, kad je neko u pritvoru, u zatvorenom prostoru, zatvorskim prostorijama, kad postoji kontrola komunikacije koja je po zakonu predviđena, dakle on nema slobodu komunikacije iz zatvora  mimo sudske kontrole. dakle, postavlja se pitanje zaista kako je to moguće. Očigledno da neko nije radio svoj posao ili da je neko zloupotrebljavao ono što je mogao da radi da se to desi. Normalno da se radi o propustu ili o nekoj velikoj zloupotrebi. To ne znamo”, rekao je Hadžiomerović.

U emisiji Intervju Hadžiomerović je komentarisao i suđenje u slučaju Jovanjica, ali i kontroverze u vezi sa čovekom koji je istovremeno  branilac, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine,član VSS, istaknuti član stranke, i autor emisije. Sve to je Vladimir Đukanović, a Hadžiomerović je rekao da o tom potencijalnom sukobu interesa mogu da se izjasne razne institucije: „ Meni bi bilo interesantno da čuje i šta bi rekao recimo etički odbro novinara, ako vam deluje kao novinar, da li je to sa stanovišta etike novinara u redu, da li je to u redu sa stanovišta etike advokata? U krajnjoj liniji, da li je to sa stanovišta etike člana VSS iako on nigde tu sebe ne ističe kao člana Visokog saveta sudstva. To može da bude pitanje, ja sam inače u Odboru za etička pitanja VSS i sada se priprema izmena pravilnika pa će taj Odbor profunkcionisati”.

Kako na sudove utiču političari, a kako mediji?

Sudija u penziji objasnio je da još uvek postoji uticaj politike na sudsku vlast i da se on odvija na dva nivoa – na jednom nivou tako što zakonodavna i izvršna vlast preuzimaju ingerencije sudske vlasti, a na drugom odlučuju o stvarima iz sudijinog profesionalnog i ličnog života, pri čemu je Hadžiomerović podvukao napredovanje, razrešenje, visinu plate imunitet. Govorio je i o tome da novi amandmani koji su usvojeni referendumom pružaju veće gancije sudijama, međutim ukazao je i na značaj postojanja društvene kontrole, koju vrše građani ali i mediji.

Govoreći o uticajima na sud i tužilaštvo, Hadžiomerović je osim uticaja političara govorio i o uticaju medija na donošenje presuda. Primećuje se da neki slučajevi imaju ogromno prisustvo u medijima, kao što je suđenje grupi Veljka Belivuka, pa je zbog toga Hadžiomeroviću upućeno pitanje koliko upravo  to proizvodi pritisak na sudije?

„Čini mi se da neki mediji zapravo time žele da povećaju tiraž, iznoseći neke podatke i proverene i neproverene, a posebno je problem curenje informacija – to predstavlja i krivično delo, odavanje neke službene tajne. To niko ne istražuje. Ja ne znam da je iko odgovarao zato što je procurela neka informacija. Drugo je pitanje da li su mediji pod uticajem ove ili one političke strukture, a pogotovo ako su pod uticajem vlasti verovatno žele da proizvedu neki efekat koji ti koji ih instruiraju da tako rade žele da ostvare. To sve nanosi ogromnu štetu sudstvu. Ja ću vam reći pre svega u smislu poverenja javnosti prema sudstvu”, rekao je Hadžiomerović.

Kad se ne sudi po očekivanju – sudija ispadne korumpiran i neznalica 

“Građani, javnost, svoja očekivanja od sudskog postupka grade prema informacijama koje mogu da dobiju iz medija i većina građana ima unapred svoju projekciju kakva treba da bude ta odluka. Ako ta odluka nije po njihovoj volji, oni će reći ili da su korumpirani ili neznalice. Tako isto rade i političari”, dodao je gost Intervjua.

Na pitanje kako cure informacije iz istrage Hadžiomerović odgovara da informacije može da da onaj koji ih ima ili onaj koji ih je primio – policija, tužioci, dakle oni koji imaju tu informaciju: „ Sad je pitanje da li oni prosleđuju direktno medijima ili je prosleđuju nekom drugom pa taj prosleđuje medijima jer je njima neko rekao prosledite medijima, to je neka druga stvar”. Naglasio je da sud inače može da sudi nekome ko je odao službenu tajnu
Hadžiomerović je ukazao na opasnost od autocenzure koja se razvija kod sudija: „Sudije mora da se oslobode tog straha, ali nije to pitanje samo karaktera. Život te nauči da se ponašaš na određeni način i zato je važan ovaj Visoki savet sudstva, da reaguje u svim tim slučajevima. Neće VSS dovesti do toga da se promeni neki političar sa pozicije na kojoj se nalazi, ali će poslati jasnu poruku sudiji. Ja pozdravljam to što je VSS izmenio svoj poslovnik o radu i predvideo posebnu proceduru da sudije mogu da prijavljuju neprimereni uticaj na njih, dakle da oni analiziraju, pa mogu da se obrate tom političaru, ako je to političar ili tom mediju, da daju konferenciju za štampu, da daju javna saopštenja, dakle da ohrabre sudije, da promene njihovu svest, da ne mora da se plaše ako rade dobro svoj posao“.

„Treba puno vremena da prođe da bi ljudi shvatili da pravosuđe ne treba kritikovati neopravdano, neosnovano, da kritike moraju biti ozbiljne i biti upravljene na to da pravosuđe bude bolje a ne da pravosuđe bude lošije, dakle da radi pod većim uticajem bilo koga“, zaključio je Hadžiomerović.

Sva tužilaštva treba da rade kako treba, a ne da imamo specijalnog tužioca

Sudija u penziji objasnio je detaljno i svoj poznati stav kojim se protivi instituciji specijalnog tužioca koji ne odgovara ni državnom, ni republičkom ni vrhovnom tužiocu, već nekom drugom organu. „Ja sam lično protiv bilo čega što je „specijalno”. Ja sam za to da sva tužilaštva rade kako treba da rade“. Rekao je da potreba za specijalnim tužiocem ne može da postoji stalno, već po potrebi: „Moguće je da bude u nekom periodu, da kažete – u ovom trenutku nam treba, zbog neke vanredne situacije ali to ne može da postane praksa. Mi ne možemo stalno kada smo nezadovoljni funkcionisanjem jedne institucije da pravimo nadinstituciju, pa ako ne budemo zadovoljni sa specijalnom, napravićemo naročito specijalnog tužioca koji će imati neki uticaj… Mi moramo da obezbedimo tužioce, i da tužiocima damo status, da imamo instrumente da ih nateramo da rade svoj posao u svakoj situaciji i u svakom delu. U tom smislu sam ja protiv specijalnih tužilaca i protiv toga da pravimo nadtela”.