Hrabri momci iz zakržljalog tabloida

I da im sve što rade bude, onako, samo na pola, prikriveno, podmuklo, te da svi odmah vide kako nemaju ono što Španci, u slengu, zovu “kohones”. Baš kao i Danas, danas, u ovoj nesrećnoj paškvili koja je trebalo da bude – saopštenje REM-a.

Ali nije, kao ni inače, nego je saopštenje podeljeno na više delova, a između su redakcijski i tvoji komentari. Niste mogli da sačekate ni jedan dan, nego odmah?! I to kako? Malo nepreciznih podataka iz moje biografije, malo etiketa – “dobrovoljac SNS-a”, malo doušničkog denunciranja (eno je u Amsterdamu!), i, na sve to i ovlaš provučeno, kroz kobojagi šalu, tek da može da se demantuje, da sam, otprilike, kurva.

Naravno, ako se pobunim, požalim, skočiće čitav Savet za štampu da dokaže da nisi to mislio, baš kao što ni Lekić ništa nije mislio (u to verujem), kada je napisao da sam Ćićolina.

Hrabri ste vi momci, nema šta. I ni najmanje niste isti kao tabloidi. Pošto su tabloidi, u odnosu na vas, poštene novine. Tamo bar otvoreno napišu – kurva, peder, lopov, ološ – i stanu iza toga, ne kriju se iza glupih pošalica. Prema tome, ti si, ipak, samo tabloid u pokušaju. Tabloid – kukavica. Neuspeli tabloid. Zakržljali tabloid, pa, samim tim i tabloid bez tiraža. Nesreća jedna i za sebe i, još više, za čitaoce. Koje lažeš da se zalažeš za pristojnu, demokratsku, slobodnu Srbiju i isto takvo novinarstvo. Ma jok. Kada se podvuče crta, ti bi samo da možeš nekome da dobaciš – kurvo! – a da ne odgovaraš. Da sve bude još gore, u svemu tome ne umeš čak ni da primetiš da učestvuješ u hajci protiv nekoga ko brani, u krajnjoj liniji, i to tvoje nesrećno postojanje u novinama. A ako ti nije jasno o čemu pričam, a verujem da nije, evo, pojasniću ti, i to kao u onim priručnicima: Letovanje…telefoniranje…štrikanje… i REM… za idiote.

Dakle, kada kažemo da nećemo da zabranjujemo, unapred, ni jedan program, niti da ćemo, unapred, da proterujemo bilo koji sadržaj u kasne noćne termine, mi, suštinski, štitimo jedan od najvažnijih ustavnih principa – presumpciju nevinosti.

Ne sudimo nikome pre nego što počini delo, ako ponovo nisi razumeo! I da to ne radimo, mogao bi neko sutra da, unapred, zabrani tvoju kolumnu, jer, s pravom, pretpostavlja da će biti na nivou Zadruge. Dalje, kada odbijamo da postupamo po bilo čijim željama, od ministra kulture, do onih nesrećnika koji su se okupili ispred REM-a, pa pobegli kada sam izašla, mi, suštinski, štitimo pravni poredak, jer ne odlučujemo po željama, nego po zakonu (onom koji ni ti, ni ove pobegulje niste pročitali). Da ne radimo to, mogao bi, sutra, neko drugi da poželi da ukine, na primer Kesića, pa bi mu bilo dovoljno da ili nađe ministra koji će to da izgovori, ili da okupi par hiljada ljudi ispred REM-a, i te emisije više ne bi bilo. A kada ne reagujemo na Mladića, mi, opet, branimo i princip i zakon. I možda si čuo, ali, u anglosaksonskom pravu, postoji onaj aksiom – bolje da se hiljadu krivaca izvuče, nego da jedan nevini strada.

I slobodno to primeni na ovaj slučaj, i razmisli, da li je bolje da i gomila Mladića bude u programu, nego da jedan, ispravan, nesumnjiv, i ni za šta optužen, ne bude. Takođe, razmisli, ako si u stanju, da li je naš posao, i u tom slučaju, da radimo po zakonu, ili po nečijim željama? A mi jesmo poštovali zakon i zato smo i reagovali na izjavu Gordane Suše, jer je izigravala eksperta i pomenula član zakona koji nije pošteno ni pročitala.

Pošto nisi ni ti, evo, u njemu piše da je REM “vezan za pravosnažnu presudu kojom je neko oglašen krivim”. I? Da li postoji pravosnažna presuda u slučaju Mladić, ili postupak nije još završen? I da li postoji bilo koja sudska odluka kojom mu se brani uključivanje u program? I da li bi mi sve to trebalo da ignorišemo, samo zato što se Mladić nekome ne sviđa i ne želi da ga gleda?

I, da ponovim, šta ćemo da radimo, kada, bez sudske odluke, dovoljan broj njih ne bude želeo da gleda neke druge? Da napravimo crnu listu – ko sme, a ko ne sme u program, daje objavimo na sajtu, pa ko dobije najviše glasova – zabranjen. I kako bi ti u tome prošao, šta misliš?

I da završim. Sumnjam i da si išta shvatio, i da te uistinu zanima. Nastavićeš ti svoje, ali bar probaj da ne budeš kukavica i da ono – kurva – kažeš otvoreno, na srpskom, i bez ograda. A pošto kod kuće imaš ćerku, slobodno joj reci da, ako joj se ikada desi da neki kompleksaši istovremeno balave na njenu sliku i pričaju da je kurva, ne treba ništa da brine, jer postoji jedna gospođa koja će biti tu, da je brani. Pošto tata neće na to imati ni prava, ni “kohones”, zbog sopstvene biografije.

Pozdrav iz Barselone,

Tu sam na konferenciji Mediteranske mreže evropskih regulatornih tela, da ne moraš da me prijavljuješ.