I izveštaj RTS-a se ne poklapa sa REM-ovim

Bujošević je istakao da postoje „velike razlike“ između ova dva izveštaja, te da je potrebno da usaglase metodologiju. Predstavnici REM-a rekli su da su „otvoreni za saradnju“, ali da imaju odgovornost prema tom izveštaju.

„U našem izveštaju udeo dečijeg programa je 1,7 odsto, a u vašem 0,3 odsto. To je bitna razlika. Muzički program je kod vas zastupljeniji, sa 2,2 odsto, dok je kod nas 1,1 odsto. To je isto velika razlika“, rekao je Bujošević, govoreći o podacima iz izveštaja REM-a za Prvi program RTS-a.

Kada je reč o Drugom programu RTS-a Bujošević je na sednici REM-a rekao da i tu postoje razlike u izveštajima, te da je u izveštaju RTS udeo informativnog programa 16 odsto, a u REM-ovom 14,8 odsto.

„Kulturno-umetnički program je kod nas 5,1 odsto, a kod vas 3,2 odsto. Dečiji program je u našem izveštaju 11, 3 odsto, a u vašem 9,3 odsto. Kod vas je muzički program deset odsto, a kod nas je 6,5“, rekao je Bujošević o programu RTS2.

Inače, prema izveštaju REM-a na Prvom programu RTS-a najzastupljeniji je bio informativni program sa 35,63 odsto, dok se na Drugom programu izdvajaju informativni (14,83 odsto), i filmski (14, 25) program, kao i sportski prenosi (13,28 odsto).

Nezavisne produkcije

U izveštaju REM-a RTS nije ispunio svoju zakonski obavezu jer je na Prvom programu prošle godine udeo prikazanih sadržaja nezavisnih produkcija bio 8,72 odsto, iako je zakonom propisano da evropska audio-vizuelna dela nezavisnih producenata učestvuju sa najmanje deset odsto u ukupnom godišnje objavljenom programu.

Bujošević je na sednici REM-a rekao da se konkursi za te produkcije raspisuju jednom godišnje, ali da u toj ponudi ne dobijaju „ništa spektakularno i grandiozno“. „Nezavisne produkcije nemaju kapaciteta, ljude i tehniku. To je ključni problem“, kazao je on.

Istakao je da bi „više voleo“ da imaju u programu tih sadržaja, kako bi mogli u većoj meri da proizvode sopstveni program.

Saradnja sa „Mrežom“

Govoreći o manjku programa na RTS-u na jezicima nacionalnih manjina, što se ističe u izveštaju REM-a, Bujošević je rekao da su napravili emisiju pod nazivom „Da nam nije“ sa produkcijom „Mreža“. „Mi smo im tražili emisiju posvećenu nacionalnim manjinama i dobili je“, rekao je on.

Podsetimo da je produkcijska grupa „Mreža“ u oktobru 2019. godine saopštila je da je RTS, bez obrazloženja, posle 19 godina „brzopleto i politički“, odlučio da ne emituje magazin TV Mreža na svojim kanalima. Novinarka Olja Bećković, koja je sa Lilom Radonjić osnovala „Mrežu“, tada je izjavila da misli da je odluka između ostalog donesena zbog njenog povratka na TV Nova S.

RTS je saopštio da je ugovor sa „Mrežom“ istekao, da javni servis ima emisiju sličnog formata, te da je pokrenuta saradnja za emisiju o nacionalnim manjina, zato što im takvi sadržaji nedostaju.

U planu programi na jezicima manjina

U izveštaju REM-a za prošlu godinu navodi se da je suprotno obavezi, program na jezicima nacionalnih manjina u programu RTS1 zastupljen u „veoma malim procentima“. „Udeo programa na manjinskim jezicima na RTS1 i u 2019. godini treba posmatrati uslovno – najveće udele čine filmovi na makedonskom i hrvatskom jeziku, dokumentarna ostvarenja na bugarskom, hrvatskom, mađarskom i rumunskom jeziku“, piše u izveštaju.

Izjašnjavajući se o ovom delu izveštaja Bujošević je rekao da RTS planira da napravi emisije vesti dva puta dnevno na albanskom, romskom, bugarskom i vlaškom ili rumunskom jeziku.

„Raspisali smo tendere za prevodioce, a trebaće nam i za spikere. To je procedura koja traje. RTS mora minimalno da ima dva spikera na svakom od ovih jezika, dva urednika za redakcije vesti, organizatore, kamermane, rasvetu… To je stvar koja se rešava“, rekao je on.

Istakao je u izveštaju REM-a ne postoji da se RTS nacionalnim manjinama bavi u okviru emisija koje nisu obeležene, poput Jutarnjeg programa i emisija „Ovo je Srbija“, „Oko magazin“, ali i dokumentarnih koje prate manjinsku kulturu, običaje i prava u Srbiji.

Zaključak Službe REM-a

Služba za nadzor i analizu programa REM-a u izveštaju je zaključila da je RTS „konceptualno drugačiji od komercijalnih televizija“ i da „kredibilitet gaji na programskoj raznovrsnosti“.

REM, ipak, navodi da to RTS ne čini „u dovoljnoj meri i u skladu sa sintagmom da je osnovna uloga televizije da informiše, edukuje i zabavi“.

„Izveštaji su pokazali odsustvo edukativnih sadržaja, odnosno slabu zastupljenost dokumentarnih, naučno-obrazovnih, kulturno-umetničkih i dečijih sadržaja, uz istovremeno, dominantnu prevagu informativnog programa i veću zastupljenost zabavnih sadržaja. Taj trend je prisutan iz godine u godinu“, objašnjava se u izveštaju službe.