Foto: N1
Od Nove godine račun za struju zasigurno bi mogao da bude veći. Jer su predstavnici države predložili da taksa za javni servis od 1. januara poskupi za nešto više od 40 dinara.
A šta kažu građani:
„Ne treba ništa da raste, ali kako nam ide izgleda da će sve da raste, zašto druge televizije nemaju pretplatu“
„Ne gladamo toliko RTS, nismo zainteresovani, ima i drugih medija, tako da ne bi trebalo“
„Mislim da nije skupo, samo RTS i gledam“
„Mislim da javni servis u pogledu cene, kao i svi ostali, treba da zarađuje na osnovu reklama“.
Poslednjih godina pretplata za RTS i RTV rasla je nekoliko puta. Međutim, iako je Srpska napredna stranka, predizbornu kampanju 2012. otpočela obećanjem da će taksa biti ukinuta, to se, po njihovom dolasku na vlast nije dogodilo.
Uprkos tome, isto je nekoliko puta obećavao i predsednik Aleksandar Vučić.
„Televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije, biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“, napisao je Vučić na Tviteru 2013. godine.
Ipak, od obaveze se odustalo. Aktuelna vlast je čak pooštrila kriterijume, pa je 2015. odlučeno da se javni servis plaća preko računa za struju. Ista televizija se godinama finansira i iz republičkog kase, za šta se svake godine izdvaja oko 4 milijarde dinara.
Međutim, nekadašnji profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski ukazuje da bi RTS isključivo trebalo da se finansira preko pretplate, kako bi radio u službi građana, a ne iz budžeta.
„Zato što se zna da država na taj način i vlast, može da utiče na uređivačku koncepciju javnog servisa i kao što vidimo to se dešava sve ove godine, dakle jedna je stvar da li je pretplata ovolika kolika je dovoljna za sve funkcije javnog servisa, ja tvrdim da nije, ali s druge strane isto tako tvrdim da RTS još uvek nije javni servis, da se još uvek ponaša kao državna radio televizija, da i dalje radi po nalogu i konceptu koji odgovara vlasti“, kaže Veljanovski.
Zakon o javnim medijskim servisima omogućava da cena pretplate varira i da ne sme da pređe 500 dinara, kaže komunikolog Miroljub Radojković. Ukazuje i da zakonske odredbe izričito zabranjuju da država zbog subvencija na bilo koji način utiče na uređivačku politiku RTS-a.
„Kvalitet programa ne može da se diže, a da se pritom ne plaća više, da li su finansijska sredstva dovoljna i za ovaj program koji sada imamo to bi trebalo građani da vide, ali to nažalost ne postoji, kad odete na sajt RTS-a, kao najvažnijeg javnog medijskog servisa, nema strukture rashoda i gde se koliko i kako troši to je stvar koju građani ne znaju“, navodi Radojković.
Ekonomski novinar Miša Brkić ocenjuje da umesto javnog servisa, građani imaju partijski servis, koji je zbog toga, kaže, besmisleno plaćati.
„Ja mislim da je rešenje posle svega da ono što se zove javni servis postane komercijalna televizija, pa ko hoće da je gleda neka gleda, ko hoće da plaća reklame na toj televiziji neka plaća reklame, ali dalje insistiranje i dalja priča o tome kako je to javni servis je beskorisno“, naglašava Brkić.
Dugovanja pojedinih građana zbog neplaćene pretplate i dalje postoje. Večernje novosti pišu da ukupna potraživanja javnog servisa na sudu iznose oko 448 miliona evra.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.