Igre predloga: Zašto u Radnoj grupi za izradu novog zakona o javnom informisanju Medijska strategija nije za sve obavezujući dokument?

Nekoliko sati pošto su medijska i novinarska udruženja ocenila da značajan broj predloga koji se razmatraju u okviru izrade izmena Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) odstupa od Medijske strategije i uopšte prava na slobodu izražavanja, usledile su reakcije premijerke Ane Brnabić i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.

„Oko ovakvih stvari ne može biti rasprave – predlog novog zakona o javnom informisanju i medijima mora biti u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom. Oko ovoga nema kompromisa“, istakla je premijerka.

„Razgovaraću sa timom iz resornog ministarstva i, ukoliko bude potrebno, uključiću se lično u rad Radne grupe.“

Ministarka Gojković navela je da je odmah zakazala sastanak s predstavnicima novinarskih udruženja za utorak, 14. septembar.

Prethodno su Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, Transparentnost Srbija i Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštili kako polako postaju svedoci da se u radnu verziju „kao alternativna, a ponekad čak i kao jedina rešenja, unesu i izmene koje ne bi bile usmerene u pravcu ostvarivanja ciljeva definisanih Strategijom“.

Matić: Problem prave GONGO udruženja

Unutar Radne grupe koja priprema novi zakon, dakle, pojavljuju se nove ideje, suprotne proklamovanim ciljevima. Odakle ta dihotomija? S koje pozicije dolaze problematična rešenja ako se zna da u tom telu sede i predstavnici vlasti koja je (doduše, sa zakašnjenjem) pristala na ovakav tekst Medijske strategije?

Očito je da ozbiljni signali koje smo na vreme davali nisu prepoznati na pravi način tamo gde treba, tako da nam je jedino preostalo da ih sistematizujemo i učinimo javnim (Veran Matić, predsednik ANEM-a)

„Mislim da dihotomija delom potiče iz činjenice da je usvojena verzija aktuelne Medijske strategije pisana unutar Radne grupe pri kabinetu premijerke (Ane) Brnabić, dok je njeno praktično sprovođenje prepušteno Ministarstvu kulture i informisanja u mandatu ministarke (Maje) Gojković“, ocenjuje za Cenzolovku predsednik ANEM-a Veran Matić.

„Drugi razlog pronalazim u tome da, za razliku od Radne grupe koja je pisala Medijsku strategiju, u Radnoj grupi za izmene i dopune ZJIM-a u značajnom broju učestvuju predstavnici GONGO („government-organized non-governmental organization“ – „vladine nevladine organizacije“) udruženja i asocijacija koji svojim predlozima i tolerancijom ministarstva dovode u pitanje ključne postulate Vladine Medijske strategije.“

Po Matićevim rečima, „primetno je da ne postoji dovoljno podrazumevajuće saradnje kabineta premijerke i potpredsednice Vlade u pogledu crvenih linija koje se ne smeju prelaziti“.

„Kao da nije naučena lekcija iz mandata ministra Vladana Vukosavljevića kada je izrada Medijske strategije preko noći izmeštena u kabinet premijerke nakon posete tadašnjeg predstavnika OEBS-a za slobodu medija Arlema Dezira i njegovog razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem“, smatra Matić.

Šta je sve sporno?

Šta je zapravo sporno u „alternativnim“ predlozima koji se javljaju tokom pisanja izmena zakona?

Novinarska i medijska udruženja i asocijacije objavili su sedam ključnih tačaka koje po njima nisu u skladu sa Strategijom, međunarodnim standardima i pravom na slobodu izražavanja:

1. Nejasna „prethodna zabrane širenja lažnih vesti“, suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava;
2. Državna pomoć izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom, čime se akcenat sa proizvodnje kvalitetnog sadržaja premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija;
3. Protivljenje uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima prilikom medijskih konkursa, iako Strategija predviđa takvu obavezu;
4. Pokušaj izbegavanja nadležnosti Saveta za štampu, kao uslova za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i onlajn medije (i moguće kreiranje novog regulatornog tela?);
5. Relativizacija zabrane da izdavači medija budu u javnoj svojini;
6. Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinara, „umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu“;
7. Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala.

Ove zamerke pobrojane su i pre poslednjeg sastanka Radne grupe na kojem su, kako stoje stvari, pojedine stavke dodatno problematizovane.

„Valja istaći da su na poslednja dva sastanka Radne grupe javno izneseni naši zajednički stavovi koji su bili uvod u ovo saopštenje i koji su i tada vrlo jasno ukazivali na naše nezadovoljstvo zbog benevolentnog stava ministarstva. Očito je da ozbiljni signali koje smo na vreme davali nisu prepoznati na pravi način tamo gde treba, tako da nam je jedino preostalo da ih sistematizujemo i učinimo javnim“, kaže Matić.

Primetno je da ne postoji dovoljno podrazumevajuće saradnje kabineta premijerke i potpredsednice Vlade u pogledu crvenih linija koje se ne smeju prelaziti (Veran Matić, predsednik ANEM-a)

Prema njegovim rečima, „nesporno pohvalan prvobitni dogovor o konsenzusu odlučivanja unutar Radne grupe ozbiljno je doveden u pitanje postojanjem instituta takozvanih alternativnih predloga koji se u slučaju nepostojanja konsenzusa prezentuju kao legitimna alternativa“ izmeni postojećeg zakonskog teksta.

Matić je u autorskom tekstu nazvao „linijom manjeg otpora“ to što se navodni konsenzus postiže alternativnim rešenjima „koja postaju sebi svrha, unazađujući postojeći pravni okvir i vraćajući nas davno ispričanim pričama i temama za koje smo mislili da su iza nas“.

„Više puta smo dobronamerno upozorili da bi stavljanje potpisa naših predstavnika ispod takvih predloga izmena zakona legitimizovalo nezakonito postupanje i dovelo u zabludu učesnike buduće javne rasprave“, ističe sagovornik Cenzolovke.

„Uravnotežen“ sastav Radne grupe

Podsećamo, Akcioni plan za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja od 2020. do 2025. godine usvojen je prošlog decembra i predviđa izmene 13 zakona. Najviše izmena predviđeno je upravo u Zakonu o javnom informisanju i medijima – čak 36.

Cenzolovka je već pisala da je rok za izmene četvrti kvartal ove godine, ali se sa prvim aktivnostima počelo tek na leto.

Od 35 članova Radne grupe, 14 su državni službenici, a tu je i bar osam predstavnika takozvanih GONGO organizacija, posebno aktivnih u medijskim komisijama za raspodelu budžetskog novca. Na listu je naknadno dodata i Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a.

Zbog kašnjenja akcionog plana izgubljena je prva godina u sprovođenju nove medijske strategije.

Najveći gaf u dugom procesu donošenja Medijske strategije napravila je sama Vlada Srbije kada je u Brisel poslala predlog koji se bitno razlikovao od onog oko kojeg su se usaglasili predstavnici medija i vlasti.

Premijerka je tada izjavila da je „slučajno prosleđena pogrešna verzija teksta“, ali nije imala objašnjenje kako se to dogodilo.