Ili spali ili gori

Evo, recimo, do neba se podigla dreka zbog toga što je Naše pravo da povazdan gledamo gluposti i proseravanja decidirano odbilo objaviti demanti Đilasa, Dragana, ne Milovana, na insinuacije i uvrede kojima ga je na RTS-u obasuo bivši parteigenosse Vesić.

Pomenuta afera je odlična ilustracija naše jučerašnje teze da se ponekad, da bi se napravilo nešto novo i dobro, staro i natrulo mora spaliti do temelja. Daleko sam od primisli da se pridružim seirećoj polovini Srbije i da ustvrdim da Đilasu „tako treba“, ali ne mogu a da ne kažem da bi RTS – da je petog oktobra nadzemna septička jama u Takovskoj 10 (makar figurativno) bila spaljena – danas pevao drugu pesmu, a da tu pesmu ne peva, niti sme da peva, niti mu to pada na pamet, zato što je JexS-u, Đilasu & Co ovakav drljav i bedan kakav je savršeno odgovarao dok su bili „vlasni“.

Ovim hoću da kažem da za Đidove „vlasnosti“ demanti ne bi bio objavljen Vesiću, što je, naravno, apsurdna pretpostavka jer se Vesić, okretan kakav je, uvek nađe na strani kojoj se demanti objavljuju, a sa koje se demanti stopiraju, nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem, ako jeste – idemo dalje.

Pravo na stvar! Jesu li – pitam ja vas – JexS, krle22, Đido, Dildo i – da – Vesić, imali šansu da RTS „restrukturiraju“ i da profesionalcima dopuste da naprave solidan javni servis. Jesu! Ali je njima onda, kao ovima danas, više odgovarao RTS sveden na funkciju velekasabskog telala i dobošara.

Sada su Đido & Co – po sili minule velike nužde – došli u nezgodnu situaciju da koža na dobošu bude njihova vlastita, kao što će pre ili kasnije (kako stvari stoje, mnogo kasnije) trenutni „vlasnici“ – sa izuzetkom Vesića – doći u situaciju da budu pljuvani, a da im demanti ne budu objavljivani.

Rekoh napred „osim Vesića“ zato što vam garantujem da će se, kad se Đilas dokopa vlasti – a pre ili kasnije hoće – Vesić naći u njegovom timu, čovek je operativac, a Đido je pragmatičar, tačka. Već čujem glasiće koji po Euromahali cijuču „ma to je nemoguće“, a ja vama kažem: da je tako nešto bilo nemoguće, ni OVO sada ne bi bilo moguće, utuvite već jednom u te tintare da je u Srbiji moguće apsolutno sve nečasno, bedno, drljavo, lopovsko i slugeranjsko, a da je zato sve suprotno nemoguće, nepoželjno, ponekad i kažnjivo.

Ovako je i nikako drugačije – utuvite i ovo – moralo biti u zemlji koja do neba kuka zbog 55 ukradenih i zapaljenih zejtina na platnu, a koju – čast retkim izuzecima – savršeno boli dupe za 155.000 zapaljenih kuća i 155.000 nasilnom smrću izgubljenih života. Đilas je, dakle, debelo zaslužio da mu demanti ne bude objavljen, a zauzvrat ni on neće objavljivati demantije kad ponovo bude „vlastan“.