Insajder desetogodišnju tužbu protiv Vlade Srbije šalje u Strazbur

Ne. Mi smo ovakvu ocenu dobili jer uporno već 10 godina na sve zakonski rapoložive načine tražimo od Vlade Srbije da skine oznaku tajnosti s radnih dokumenta Koraćeve komisije. Pokušavamo da dobijemo pristup dokumentaciji i zapisima sa svedočenja pripadnika bezbenosnih službi koji su objašnjavali šta se u institucijama sistema dešavalo, pa je bilo moguće da Zoran Đinđić, tadašnji predsednik Vlade, bude ubijen.

Ko je kriv zbog propusta u obezbeđenju ubijenog premijera Đinđića, šta u sistemu nije funkcionisalo, gde su bile slabe tačke i ko je mogao da ih zlopotrebi i omogući Zvezdanu Jovanoviću da 12.marta 2003 puca u predsednika Vlade. Ovo su samo neka od pitanja na koje odgovore mogu da daju dokumenta na osnovu kojih je radila Koraćeva komisija.

Još pre 10 godina ekipa emisije Insajder tražila je od Vlade Srbije po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pristup dokumentima Koraćeve komisije, već posle prvostepene sudske odluke u postupku za ubistvo premijera jer tada ugrožavanje istrage više nije moglo da bude razlog da dokumenti ostanu tajni.

Tri postupka pred upravnim sudom Insajder je vodio i vodi protiv dve Vlade – Vlade Mirka Cvetkovića i Vlade Aleksandra Vučića.

Vlada koju je vodila Demokratska stranka, stranka čiji je Đinđić bio predsednik, ignorisla je zahtev da se ova dokumentacija otvori. Da paradoks ne bude manji ta Vlada Insajderu 2008. piše “dokumenti komisije su državna tajna i samo Vlada ima nadležnost da skinu tu oznaku” i tako završavaju komunikaciju.

Prekoret se dešava 2013. kada se za trenutak činilo da pravo javnosti da zna može pobediti u Srbiji.  Naime, na osnovu naše tužbe Ustavni sud je dao mišljenje objavljeno u Službenom glasniku i ukazao Vladi da to što je neki dokument formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv nije dovoljan razlog da se odbije pristup javnosti, već da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi.

Međutim, ispostavilo se da ni ova ocena nije mnogo značila predstavnicima tada nove vlade Aleksandra Vučića.

U poslednjem odgovoru na naš zahtev 2016, nakon ocene da su novinari “znatiželjni”, vlada Aleksandra Vučića je obrazložila čemu i dalje tajnost, ali praktično prepisavši obrazloženje koje je bilo aktuelno davne 2003 – cilj je zaštita onih koji su svedočili pred Komisijom. Ovakvo obrazloženje je možda i bilo opravdano u avgustu 2003, ali ostaje nejasno kako je opravdano i danas, kada su osuđeni za ubistvo premijera u zatvoru i pravnosnažno osuđeni.

U začaranom krugu srpskog pravosudnog sistema, procesi, evo, mogu da traju i punu deceniju, čak i kada jedna novinska redakcija u interesu javnosti ne može da se izbori za pravo na podatke koji bi mogli baciti više svetla na događaje iz 2003. godine.

Od početka sudskog spora Insajdera sa Vladom, izvršioci atentata su pravnosnažno osuđeni, ali nijedan korak ka otkrivanju inspiratora i nalogodavaca nije učinjen.

U Beogradu u proleće 2018. dešava da još nepoznati počinioci prekreče mural sa likom Zorana Đinđića na platou ispred Filozofskog fakulteta, a Uroš Šuvaković, perjanica Miloševićevog DB-a u čijem su sastavu bili odredi smrti, ulazi na velika vrata na Univerzitet da predaje studentima.

Oznaka tajnosti na dokumentima Koraćeve komisije je barijera zbog koje stvar ne može da se pomeri sa mrtve tačke. Redakcija Insajdera pokrenuće pred Evropskim sudom za ljudska prava postupak protiv Vlade Srbije jer deset godina ignoriše interes javnosti, a ujedno koči put ka potpunoj istini.