Intervju Jovanka Nikolić: Mediji opstaju na entuzijazmu novinara (VIDEO)

Pre avanture privatne inicijative bila je neko vreme bez posla, a bez njega je ostala političkom voljom, pošto je zajedno sa više koleginica i kolega tokom jedne od višekratnih već urnebesnih privatizacija Radio-televizije Kragujevac otišla iz kuće u kojoj je bila decenijama, jedno vreme kao direktorka. Uprkos svemu, nema profesionalnog mira, mada se kao i većina novinara s lokala morala latiti i dodatnog posla da preživi.

*Kragujevac važi za informativnu crnu rupu u Srbiji, mada je tu konkurencija ozbiljna. U kojoj meri je taj sud tačan?

Kragujevac je sačuvao dobre novinare i ima sjajnu dopisničku mrežu. A ja mogu sada da se pohvalim da ima i dobar portal. Poslednjih godina Grad je ostao bez lokalnih medija baš zato što je bio centar lokalnog informisanja. Radio-televizija Kragujevac je bila veoma gledana i slušana, sem nje postojale su još dve privatne televizije, nedeljnik Kragujevačke, nekoliko portala, nekoliko radio-stanica. Na kraju ili početku, 1905. godine, prema Skerliću, ovde je 12 novina izlazilo.

Dogodilo se to da je Srpska napredna stranka, odnosno bivši gradonačelnik Radomir Nikolić, na perfidan način državnim parama “privatizovao” RTK i ona postoji mimo svih zakona, finansira se kroz subvencije i nelojalna je konkurencija svim medijima. Sa druge strane, svi vredni novinari, a tu mislim zaista vredni u svakom pogledu, koji nikada nisu bili članovi političkih partija, sposobni i školovani, otpušteni su i dovedeni partijski kadrovi.

Grad Kragujevac je jedina lokalna samouprava – bilo je još dve, ako se ne varam, a Babušnica više nije – koja petu godinu zaredom ne sprovodi zakon i ne raspisuje konkurs za sufinansiranje javnog interesa u medijima. Sve je dovelo do toga da je novinarstvo u Kragujevcu do ove godine opstajalo na entuzijazmu novinara i dopisničke mreže.

*Samo da razjasnimo status RTK – oni su u vlasništvu Akcijskog fonda posle više poništenih privatizacija?

Nije više ni Akcijski fond, to je nešto što ne postoji u Srbiji, privredno društvo kojem skupštinu postavlja Grad Kragujevac i Grad ga finansira kroz subvencije. Sve i da su uradili sve po zakonu, a nisu, Kragujevac je bio prepoznatljiv – i ja sam bila direktorka koju je postavljala gradska vlast! – po otvorenim medijima, RTK po otvorenim debatama, sećate se, sučeljavala su se mišljenja, istraživali smo teme koje nisu bile po volji tadašnje vladajuće garniture. Sada nema debate, nema razgovora, nema dijaloga u Kragujevcu.

Bivši gradonačelnik je davao izjave za RTK, Pink i RTS, imam utisak da novi nešto menja, ali videćemo; od 15. marta direktori Kliničkog centra izjave daju isključivo za RTK, Pink i RTS, a mi ostali moramo da se snalazimo…

*Kad smo kod aktuelne teme, koliko znam, sa Institutom za javno zdravlje nije tako…

Ne samo sa Institutom nego i drugim zdravstvenim ustanovama, stvarno moram da pomenem Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Dom zdravlja… Kragujevački novinari nemaju problema sa ostalim ustanovama i lekarima koji nisu u rukovodećem sistemu, samo sa Kliničkim centrom, koji nam u poslednje vreme daje informacije samo o broju preminulih.

U Gradskoj upravi i komunalnim preduzećima ne možemo da dobijemo sagovornika, ulazimo u šestu godinu da živog čoveka ne možemo da dobijemo. Ako se pozovemo na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, a znate sami da to novinari ne vole – dobijemo šture informacije i odgovore opšteg tipa.

*Moram da vas pitam za portal Glas Šumadije, koji ste osnovali pre nekoliko godina i vodite ga, i čini se imate sjajne rezultate.

Ponosni smo, imamo preko 400.000 pojedinačnih otvaranja stranica.

Poslednjih nekoliko meseci opstajemo zahvaljujući konkursu Evropskog fonda za demokratiju na kojem smo prošli, i to nam je ogromna podrška, prvi put isplaćujemo redovne honorare novinarima i saradnicima. Dosad smo sve sami izdržavali, lično plaćali, sad možemo i prostor da platimo, ali sad imamo i prostor u drugom smislu – da se bavimo i istraživačkim pričama, da relaksiranije ulazimo u probleme s kojima kao novinari možemo da se sretnemo i na terenu.

*Ali da se vratimo na to kako se prosečan Kragujevčanin/ka informišu, sem RTK i Pinka?

Ja čak mislim da se tako najmanje informišu. Ako gledamo kroz nedavne izbore, u Kragujevcu je bojkot uspeo, na lokalnim izborima je bilo 46 odsto izašlih, a obično izlazi više od 59 odsto. Za republičke izbore nismo dobili informaciju, ali iz RIK do nas stiže vest da nije bilo više od 35 odsto, tako da ne bih rekla da se prosečan građanin informiše preko RTK i Pinka. Mi imamo razvijenu SBB mrežu, mnogo se gledaju N1 i Nova S, na nacionalnom nivou. Kad je reč o lokalnom informisanju, pored Glasa Šumadije postoje još dva portala sa informacijama lokalnog karaktera. Ko želi, može da se informiše.

Sa druge strane, dobar deo ljudi nije na internetu, ne mogu da kažem da portali mogu da nadomeste televiziju, ljudi kažu “znam te s televizije”, ako je neko nekog video na televiziji, značajno je…

*Kako biste medijski uporedili Kragujevac i ostatak Srbije? Znam da ste upućeni.

Volela bih da govorim o malim gradovima, ne o Beogradu, mada ni građani Beograda ne mogu da vide šta se dešava u lokalnim sredinama. Ali poslednjih nekoliko godina na inicijativu Nezavisnog društva novinara Vojvodine razvio se jedan broj malih lokalnih portala koji su deo nezavisne mreže Medija civilnog sektora, kako ime kaže, medija lokalne zajednice. Gotovo u svakoj sredini postoji lokalni medij koji se trudi da informišu građane, evo, čujem, i u Trsteniku je nastao jedan. Problem je kako da opstanu i kako da novinari bukvalno prežive.

J. J