Istina o RTS-u

Predstavnici vlasti izrazili su svoje nezadovoljstvo radom i izveštavanjem RTS-a direktno u našem Jutarnjem programu porukom da Javni servis neobjektivno obavlja svoj posao, bez jasnog obrazloženja šta je to bilo „neobjektivno“. Nešto konkretniji bio je jedan tabloid koji je na svom sajtu (pod oznakom skandalozno) objavio kako će „žuta banda sa RTS-a Vučiću doći glave“ jer je čak 9,5 minuta posvetila opozicionoj šetnji po beogradskim ulicama.

Istovremeno, neki predstavnici opozicije i organizatori građanskog protesta „Jedan od pet miliona“, prema pisanju medija koji unapred znaju svaki njihov korak, nameravali su da prošle subote uveče svoje nezadovoljstvo saopšte direktno direktoru RTS-a i glavnom uredniku informativnog programa.

List koji se pozivao na izvore bliske organizatorima građanskih protesta u Beogradu, tvrdio je, da ukoliko se čelni ljudi RTS-a ne pojave na mestu i u vreme kada im je rečeno, sledi „bacanje farbe ili jaja na Javni servis koji ignoriše proteste“. Radikalnije mere koje podrazumevaju i upad u RTS (što je pre nekoliko godina pokušao lider Dveri Boško Obradović), ostavljene su valjda za kasnije. Istine radi, bilo je i onih koji su se odmah ogradili od ovakve ideje jedne od glavnih organizatorki protesta.

Ista novina saopštila je i razlog ovonedeljnom nezadovoljstvu RTS-om – „manje od jednog minuta koliko je RTS u sredu posvetio građanskoj šetnji povodom godišnjice ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, ne može se pokriti šest sati programa posvećenog Vučićevom mitingu“. To jednostavno nije tačno.

Prošle srede, šetnji građana povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića u Dnevniku 2 RTS-a bilo je posvećeno ne „manje od jednog minuta“, nego 1,45 minuta. Naravno uz napomenu, da je u istoj emisiji sećanju na Olivera Ivanovića bilo posvećeno ukupno 6,37 minuta kroz svedočenja njegovih članova porodice, prijatelja i partijskih saboraca, kao i činjenici da se ni godinu dana posle ubistva ne zna ko ga je ubio.

Pre Dnevnika, reporter Beogradske hronike dva puta se uključivao sa ulica i informisao da je upravo počela protestna šetnja za Olivera. Istoj temi – sećanju na Olivera Ivanovića – bilo je te večeri posvećeno i 20 minuta informativne emisije „Oko“. RTS skromno smatra da obeležavanje godišnjice smrti Ivanovića ne podrazumeva samo praćenje protestne šetnje, već da u tom danu o Oliveru mogu ponešto da kažu i neki drugi. Na primer, njegovi najbliži.

Čak i da sa jaja i farbe, pređemo i na nešto čvršće, teško ćemo se i pod bilo kakvim pretnjama složiti da je RTS pokazao svoje podaništvo i neprofesionalnost „šestočasovnim praćenjem Vučićevog mitinga“, kako se u delu javnosti opisuje prošlonedeljna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. RTS je uradio ono što bi radila svaka ozbiljna TV kuća u sličnoj situaciji kada jedan od najmoćnijih svetskih lidera poseti njihovu zemlju – izveštavali o događaju koji je inače pratilo oko 500 domaćih i stranih novinara.

Prigovor te vrste liči, na žalost, na logiku nekih od onih koji bi da gađaju RTS – kada se političar za koga navijaju nađe negde blizu Angele Merkel i s njom jedva rukuje, tvrde da je to svetska vest. Kada Aleksandar Vučić razgovara sa nemačkom kancelarkom nekoliko sati (i to nekoliko puta godišnje), od Javnog servisa se traži da tako nešto gotovo i ne zabeleži jer će predsednik Srbije iz toga „izvući političku korist“.

Upravo tako nešto zahtevano je od RTS-a prošle godine kada je Merkelova primila Aleksandra Vučića u vreme kada su ovde već bili raspisani izbori. Da ne bude zabune, kad god bili sledeći izbori, u aprilu ćemo svakako pomenuti da je srpskog predsednika u Kinu pozvao Si Đin Ping, lider trenutno druge ekonomije sveta. Na isti način, pre nekoliko godina, RTS je izveštavao kada je gost Beograda bio Džozef Bajden, nekadašnji američki potpredsednik.

Na poslednjem protestnom skupu sa koga je RTS izveštavao kao i sa prethodnih sedam (upkos tvrdnjama nekih učesnika da se o tome na Javnom servisu nije čula ni jedna jedina reč), lideri protesta tražili su od opozicionih političara da što pre ponude konkretan plan o tome šta će učiniti kada dođu na vlast. Možda je to dobra prilika da se oni koji sada jurišaju na vlast podsete i nekadašnjeg odnosa prema Javnom servisu i utvrde pravila koja će važiti i sutra, ali i prekosutra ako ponovo odu u opoziciju. Jer slobodni mediji važni su za budućnost Srbije koliko i pametna i savesna opozicija. I jedno i drugo ne postiže se pukim verovanjem da će opozicija biti značajnija, a podrška brojnija, samo ako bi ih RTS na ekranu optički povećavao i umnožovao.

Sadašnja predizborna pravila napravljena su u vreme kada su stranke koje sada stoje iza protesta bile na vlasti i kada im nije smetalo što otvaraju vrtiće u predizbornoj kampanji. Kao što im tada nisu smetali ni sponzorisanje tabloida, zahtevi da se ukine emisija „Upitnik“, ili prekine serija „Moj rođak sa sela“. A svega toga je bilo i među onima koji tvrde da RTS danas nije više javni servis evropske nego naprednjačke Srbije. Kada danas broje svako Vučićevo pojavljivanje u Dnevniku neka se prisete i svojih i sve to upišu u pravila ponašanja koja žele da obećaju budućim biračima.

Naše istine nisu baš tako jednostavne, pre bi se reklo da su prilično teške.

Ne potcenjujući mišljenje nezadovoljnih građana koji ga iskazuju svake subote uveče, moramo još jednom da se vratimo i na onu istinu podataka koja kaže da je RTS jedan od najuspešnijih servisa u Evropi, da nema krize gledanosti i manjka poverenja građana. I da je po prvi put, zahvaljujući stabilnom izvoru finansiranja, postao i ekonomski stabilan.

I svako ko se sprema da ruši ovu kuću sa bilo koje strane političke scene, trebalo bi da se podseti onoga što je već mnogo puta pomenuto kada je reč o RTS-u – nema javnog servisa na svetu čiji je program po volji vladajućih ili opozicionih stranaka. Po jednima, jasan je manjak poslušnosti. Po drugima, jasan je višak poslušnosti. Kriterijum onda uspostavlja, kao i u slučaju političkih izbora, broj građana koji veruje određenom programu.

Na takvom svakodnevnom građanskom testu, program RTS-a svakog dana dobija poverenje miliona građana i ostaje brana primitivizmu kao i stub pristojnosti i normalnosti u srpskom društvu. Istovremeno, RTS ne može biti odgovoran što u srpskom društvu među političkim akterima nema dovoljno poštovanja, uvažavanja i dijaloga i što ta činjenica ponekad postaje bolno vidljiva i u pojedinim našim emisijama.

PR služba RTS-a