Istraživanje Demostata: Čak 39 odsto građana ne veruje RTS-u

Otkriveno je da manje od trećine gledalaca veruje da tim putem dobija informacije u interesu za javnost u koje se mogu pouzdati. To istraživanje, podsetimo, sprovedeno je u poslednjoj sedmici jula 2021. godine telefonskom anketom, na uzorku od 1.200 građana. Navedeni uzorak je reprezentativan za nivo Srbije.

Javni servis je osnovan da bi bio u službi građana, kako bi pružio blagovremeno i nepristrasno informisanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, ali istovremeno i afirmisao kulturne vrednosti, podsticao razvoj obrazovanja I medijsku pismenost. Međutim, gledaoci uglavnom imaju utisak da je njihov „službenik“ više u funkciji promocije i zaštite vladajućih struktura, a ne njihovih interesa.

– Rezultati istraživanja o poverenju u javni servis su poražavajući po RTS ali ne i neočekivani. Oni su posledica uređivačke politike koja je jednostrana, sterilna i pre svega neinformativna. Prosečan gradjanin je sve više svestan da mu javni servis ne nudi neophodne informacije za razumevanje svih važnih društvenih procesa i otud toliko nepoverenje,  kaže za Demostat novinar Vukašin Obradović.

Slobodan protok informacija se smatra u demokratskom svetu osnovnim ljudskim pravom iz kojeg proizilazi mogućnost ostvarivanja čitavog spektra prava i potreba. Građani su svesni da se o osetljivim temama, sumnjivim transakcijama i aferama ne govori i da se takve priče ne istražuju dovoljno. Suočeni su sa tim da se informisanje zasniva na izjavama i saopštenjima političara i partija, bez sumnji I kritičkog osvrta, što se ogleda u dobijenim procentima ankete. Preporuke Saveta Evrope naglašavaju da se raznovrsnost odnosi na sve vrste programa, odnosno na one iz oblasti kulture, umetnosti, obrazovanja, sporta I zabave, ali se akcenat posebno ostavlja na objektivnost i pravičnost informativnog programa. Sudeći po stavovima iz istraživanja, upravo ovaj cilj RTS nedovoljno dobro realizuje, što se manifestuje odsustvom poverenja.

Na to načelo akcenat stavlja i Judita Popović, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

– Nedostatak poverenja u tako visokom procentu ukazuje na ozbiljnu sumnju građana u istinito, blagovremeno i objektivno informisanje od strane RTS-a. Time se kompromituje sam pojam javnog servisa. Najblaže rečeno, sofisticirana politička pripadnost i zanemarivanje ključne obaveze da doprinosi obrazovnom i kulturnom nivou građana, na kraju dolazi na naplatu, makar i u vidu rezultata ovih istraživanja, kaže Popović za Demostat.

Činjenica da je RTS najgledanija televizija u Srbiji, odnosno da u ukupnom broju od šest miliona osoba koje se informišu putem televizije, 20 odsto je gledalaca Javnog servisa, što pored zakonskih nosi i moralnu odgovornost menadženta i zaposlenih u ovoj kući

– Za shvatanje pozicije RTS, međutim, bilo bi jako važno doći do podataka iz kojih se izvora informišu onih 39 odsto odsto koji prema istraživanju iskazuju potpuno nepoverenje. Valjalo bi utvrditi da li se taj deo populacije (dodatno) informiše iz provladinih ili slobodnih medija. Siguran sam da se značajan deo tih gledalaca okreće TV Pinku ili TV Hepiju  jer im je RTS previše „mlak“ za njihov ukus i političke stavove. Ovaj aspekt se često zaboravlja, a veoma je važan jer su  RTS, ali i RTV, u sadejstvu sa medijskom politikom vlasti, umnogome doprineli da je za veliki deo građana Srbije javni servis, zapravo, TV Pink jer na ovoj televiziji, osim gole propagande, to ne smemo zaboraviti, prve pristižu vesti koje su važne vlastima, a i predsednik Vučić je veoma čest gost. Sa druge strane, sasvim je razumljivo da se pristalice opozicionih stranaka okreću drugim izvorima koji im nude i kritičke sadržaje,  ističe Obradović.

Preporuke Saveta Evrope naglašavaju da komunikacija sa javnošću treba da bude svakodnevna, dinamična i otvorena.“Misija javnog servisa je da obezbedi pluralizam sadržaja, javnu artikulaciju raznovrsnih mišljenja, da osvetli sva važna društvena pitanja, dogadjaje, pojave procese -uravnoteženo, bez diskriminacije” kao i da “bude forum za javnu debate u kojoj se može izraziti najširi mogući spektar gledišta i mišljenja. Kvalitet se ne sme podrediti zahtevima tržišta” (Praška rezolucija 1994).

Raskorak između propisa i stvarnosti

U Srbiji postoje kritike i nezadovoljstvo radom javnih medijskih servisa bez obzira na preporuke Saveta Evrope, ispravnost normativne postavke, odnosno našeg Zakona o javnim medijskim servisima, jer je veliki raskorak između onoga što je propisano i onoga što je u stvarnosti.

Analizirajući podatke iz istraživanja Vukašin Obradović zaključuje: “Ono što je, čini mi se, najznačajnije a to potvrđuje i ovo istraživanje, zahvaljujući uređivačkoj politici, RTS, ne samo da je izgubio poverenje gledalaca, već je obesmislio pojam javnog servisa što je možda važnije od trenutne brojke kojima se iskazuje nepoverenje građana”