Istraživanje: Jug Srbije nevidljiv za RTS

U RTS kroz pretplatu svakog meseca sa juga Srbije uđe više od 82.500.000 dinara, a ovaj region je zastupljen u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa Dnevnik sa samo 5,4 odsto informacija.

Od 735 analiziranih priloga emitovanih u Dnevniku RTS, samo 5,4 odsto informacija , odnosno 40 priloga bilo je s juga Srbije, dok se 45,5 odsto odnosilo na Beograd.

Najveći broj sagovornika bio je iz Beograda 39,9 dok je s juga govorilo njih 86, što predstavlja 6,4 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da su građani juga Srbije veoma nezadovoljni što su skoro nevidljivi u emisijama RTS, osim kada je reč o političkim posetama i događajima, svečanim otvaranjima ili kriminalu i skandalima.

Na tribini u Nišu, na Filozofskom fakultetu , govorilo se i o tome da li javni servis zaista ispunjava ili je floskula “ Vaše pravo da znate sve“ izgubila smisao.

“ Rezultati publikacije su očekivani. Ispitano je hiljadu građana s juga Srbije, iz Vranja, Pirota, Leskovca i Niša. Rezultati nas neće zadiviti, ali važno je da otvaraju vrata za dijalog . Rezultati pokazuju da su građani pre svega nezadovoljni što su teme koje su od životne važnosti i značaja za njih veoma malo zastupljene i često su teme koje su eksponiraju političke, ili teme o izgradnji, ili o skandalima kriminalu i slično“, rekao je dZoran Jovanović, auor publikacije “ Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS“.

Građani juga Srbije ne dobijaju dovoljno informacija za novac kolju ulažu u javni servis smatra i programski direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić.

„Nekada smo imali Radio Beograd i televiziju Beograd koji su pokrivali više tema i događanja širom Srbije nego što sada radi Radio televizija Srbije. Građani Niša i juga Srbije pitaju se zašto daju mesečno 82,5 miliona dinara za pretplatu. Imaju osećaj da ne dobijaju dovoljan broj informacija koji bi odgovarao tom uloženom novcu“, rekao je Dašić. Po njegovim rečima, jednostavna analiza pokazuje da je samo oko pet procenata informativnih i ostalih emisija na RTS pokriva teme od značaja za građane juga Srbije.

„To pokrivanje je uglavnom vezano za posete zvaničnika , nekih događaja koji u na nivou tragedije ili karakterističnih dešavanja, što nije svakodnevni žovot u ovom regionu“, dodao je on.

Dašić smatra da “ ljudi treba da budu svesni da izdvajaju novac , da je to javni servis , da je potrebno da se javni servis bavi svim temama“.

„.Svi smo pomalo zaboravili i vremenom izgubili osećaj da je jednog dana pre sedam, osam godina pokrenuta ‘Kragujevačka inicijativa’ gde je sama Vlada stala iza toga da postoje regionalni servisi jer postoje tehničke mogućnosti u okviru nove digitalizacije i da mogu svi regioni da imaju svoj serviskoji bi se bavio temama od značaja za stanovnike tih regiona“, rekao je Dašić.

Predlozi su da se više ljudi sa juga Srbije uključi ne samo u rad RTS nego u organe koji su vezani za medijski servis , za medije i informacije.

Zakoni su dobri, smatra docentkinja Jelena Vučković, ali je „problem u nesrazmernosti propisa i prakse, i činjenice da se sam RTS percepira kao državna televizija“.

Rešenje u vezi sa javnim medijskim servisom mora da bude sistemsko rekla je dopisnica dnevnog lista Danas iz Niša Zorica Miladinović, i dodala da centralizacija nije vidljiva samo na RTS, već u svim nacionalnim medijima.

Asistent na Departmanu za Komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Velibor Petković smatra da RTS ne izveštava čak ni u interesu građana i građanki Beograda, već da samo prenosi ono što političari na vlasti poručuju.

Upravnica Centra za medijska istraživanja profesorka doktorka Marija Vujović rekla je da je generalni zaključak monitoringa i ankete da građani juga Srbije smatraju da RTS ne prepoznaje javni interes ovog dela zemlje i da ne ostvaruje interes građana i građanki koji ovde žive.

Ovakve tribine , razgovori sa građankama i građanima, kao i predstavljanje publikacije održaće se i u Pirotu, Leskovcu i Vranju a potom će se preporuke predočiti Upravnom odboru i Programskom savetu.

Projekat je realizovao Media i reform centar Niš u saradnji sa Departmanom za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalom koalicijom za decentralizaciju, a podržala ga podržala Fondacija za otvoreno društvo.