Istraživanje: Nije bilo dovoljno informacija iz kragujevačke bolnice u pandemiji

Vest o prvom obolelom od korona virusa u Šumadiji objavljena je 13. marta 2020. bez zvanične potvrde nadležnih u Kliničkom centru Kragujevac, gde je zaraženi pacijent bio smešten, a ta zdravstvena ustanova bila je zatvorena za medije.

Informacija je puštena u javnost kao pouzdana, pošto je proverena kod više relevantnih izvora, naveli su novinari lokalnih i nacionalnih medija u istraživanju Res Publike o informisanju u vanrednim situacijama.

Zvanična vest o prvom slučaju korona virusa u Kragujevcu do medija je stigla sutradan, iz gradskog Instituta za javno zdravlje, dok se iz Kliničkog centra nisu oglašavali, svedoče novinarke u istraživanju.

Da je najveći izazov u informisanju bio nedovoljan protok informacija između zdravstvenih ustanova sa lokalne teritorije, za Res Publiku je potvrdio predstavnik Instituta za javno zdravlje Kragujevac.

Kaže da je ta ustanova pokušala da sve validne podatke u vezi sa pandemijom objedini i napravi šablon dnevnog izveštavanja. Ovo zalaganje medijski radnici ističu kao pozitivan primer, a kragujevački Institut glavni je izvor informacija za lokalne medije i dopisnike nacionalnih redakcija.

Saradnju sa novinarima pohvaljuju predstavnici lokalne samouprave, koji smatraju da su bili otvoreni za komunikaciju i omogućavali nesmetan protok informacija ka svim medijima. Pojedini, pak, ocenjuju da se medijski izveštaji uglavnom svode na brojke a da nedostaju pojedinosti, istraživanja i više uglova o efektima pandemije, lečenju drugih bolesti, životu osoba sa invaliditetom ili ugroženih kategorija stanovništva.

Da neke od tih tema nedostaju u sadržaju lokalnih medija, za Res publiku navode i predstavnici civilnog sektora. Kažu da su tokom pandemije dominirale vesti o kojima su već informisali nacionalni mediji, dok teme sa lokala nisu adekvatno zastupljene, a glas graana je zanemaren.

„Ipak, prepoznaju da jedan od glavnih razloga za nedovoljno kvalitetno izveštavanje može biti težak položaj medija u Kragujevcu“, navodi se u istraživanju Res Publike.

Analiza medijskog sadržaja objavljivanog u periodu od uvođenja vanrednog stanja do januara ove godine, u najvažnijim informativnim glasilima u Kragujevcu, pokazuje da dominiraju vesti, odnosno jednostavne novinarske forme, poput priloga sa jednim sagovornikom, sporadično se javljaju reportaže, dok istraživačkih i analitičkih tekstova gotovo i da nema.

„Medijske izveštaje karakteriše jednoličnost, nedostatak pluralizma, kao i učestalo ponavljanje istih sagovornika. Sa druge strane, lokalni mediji uspeli su da pokriju sve značajne teme o korona virusu, zaštiti, prevenciji, lečenju“, navodi se u rezultatima istraživanja.

Više od polovine ispitanika u anketi Res Publike označilo je da su im najpotrebnije ili najkorisnije bile informacije o načinu prenošenja, simptomima i lečenju bolesti Covid-19. Svega 7,5 odsto anketiranih su potpuno zadovoljni kvalitetom izveštavanja o korona virusu.