Iz budžeta za medije u 2021. godini 14 miliona evra

U Srbiji su 2021. godine 134 lokalne samouprave (gradovi, opštine i gradske opštine) sredstvima građana u iznosu od 1.346.118.860 dinara, finansirale preko 2.000 projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, govore podaci istraživanja koje je uradio Vranje lobi. Za one koji se u računicama bolje snalaze sa valutom EU, to je 11.456.330 evra.

Ako tome dodamo 311.000.000 dinara, kojima je Ministarstvo kulture i informisanja sufinansiralo projekte štampanih i elektronskih medija, dolazimo do podatka da je iz budžeta lokalnih samouprava i Republike Srbije, u godini koju smo ispratili, utrošeno 1.657.118.680 dinara, odnosno 14.103.138 evra.

Malo ili mnogo, zavisi od ugla gledanja i boje posmatrača.

To je ono što se zna, mada nam je poznato da se u ovoj zemlji ništa ne zna. I baš zbog toga za nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom i nekoliko tabloida bliskih Srpskoj naprednoj stranci, 2021. bila je godina finansijske renesanse.

„Kao i mnogim drugim slučajavima u Srbiji, zemlji u kojoj ne postoji ni V od vladavine prava, dobro zakonsko rešenje u praksi se pretvorilo u svoju suprotnost: umesto da finansira zakonom utvrđen javni interes, država je projektno sufinansiranje iskoristila za svojevrsni, kako će reći pojedini medijski analitičari, udruženi zločinački poduhvat“, kaže novinar Nedim Sejdinović, nekadašnji predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Dakle, kako su budžetska sredstva „deljena“, to je neka druga priča, koja skoro da nema kraja. Izvesno je samo da su mediji, čiji su osnivači ili simpatizeri članovi vladajuće nomenklature, od 2015. kada je počeo ovaj sistem finansiranja, istinski vaskrsli.

Gluvi na preporuku

Da podvučemo liniju: u 2021. godini, konkurse su raspisale 134 lokalne samouprave, a čak 17 opština i 20 gradskih opština, oglušile su se o zakonsku obavezu da finansiraju javni interes u medijima.

Inače, finansiranje javnog interesa u medijima reguliše krovni zakon u ovoj oblasti – Zakon o javnom informisanju i medijima, poglavlje III, članovi od 17. do 28 (Sl. glasnik rs, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016) i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz 2016. godine. Tome je prethodio izlazak države iz vlasništva u medijima, medijske reforme i nova Medijska strategija iz 2020.

Čak je i stručna javnost očekivala da će Medijskoj strategiji, koja je posle desetak godina napokon usvojena u januaru 2020. da ispravi ovu i druge nepravde. Sudeći po ukupnoj društvenoj klimi do 2021. godine, u njenoj primeni će izostati podrška ključnih aktera.

Jednostavno, izostala je politička volja ne samo lokalnih aktera, pa nam se zato i dogodio da su, u 2021. godini, u budžetima lokalnih samouprava, mediji uglavnom tretirani kao „trinaesto prase“.

U prilog tome ide podatak da su sve lokalne samouprave izdvojile manje od dva odsto od planiranog budžeta, na čemu od 2015. godine i početka primene ovog modela sufinansiranja, insistiraju novinarska udruženja, pre svih NUNS, UNS, Lokal press, NDNV i ANEM.

Dimitrovgrad za primer

Inače, prvi od 134 prošlogodišnja konkursa raspisao je 11. decembra 2020. grad Pirot, a poslednji 8. oktobra 2021. godine opština Surdulica.

Ako ne računamo Beograd (85 miliona), najviše sredstava za sufinansiranje medija izdvojio je grad Niš, 69 miliona, a najmanje opština Knić – 200.000 dinara. I upravo tu dolazimo do ključnog pitanja: koja se lokalna samouprava, izdvojenim sredstvima za sufinansiranje medija, iole fer ponašala prema potrebi da njeni građani budu objektivno i na vreme informisani.

Dosadašnja razmišljanja čak i struke, da ta mera bude udeo u godišnjem budžetu ne pije vodu, ako ni zbog čega drugog, ono zbog situacije da sve lokalne samouprave po nekoliko puta godišnje, prave rebalanse prihoda i rashoda, često skrivajući podatke od javnosti.

Zato ćemo se mi ovoga puta poslužiti univerzalinim statističkim modelom – izdvajanjem po glavi stanovnika. Dakle, sredstva koja su budžetom i konkursom opredeljena za medije, podelićemo sa brojem stanovnika lokalne samouprave prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Brojka koju dobijamo najbolji je pokazatelj koliko lokalne i centralna vlast misle o svakom svom građaninu.

Uostalom, pogledajmo poslednju kolonu u ovom spisku gradova, opština i gradskih opština. Vidimo da je grad Beograd izdvojio 85 miliona dinara što je samo 50 dinara po glavi stanovnika. Na drugoj strani, pogranična opština Dimitrovgrad izdvojila je 12,5 miliona dinara, što je 1.373 dinara po glavi stanovnika. To su, evidentno je, bitne razlike. Zato treba zabeležiti: Dimitrovgrad je, lokalna samouprava koja najviše misli o kvalitetnom i blagovremenom informisanju svojih građana. Da ne bude zabune: lokalna vlast u Dimitrovgrad ovako nastupa od 2016. godine.

Ne mare za zakon

U 2021. godini, zakonsku obavezu da sufinansiraju javni interes u sredstvima informisanja, nije ispoštovalo 17 opština. To su: Ada, Aranđelovac, Batočina, Bosilegrad, Gadžin Han, Golubac, Despotovac, Žabari, Žitorađa, Kuršumlija, Lapovo, Lučani, Rača, Sečanj, Sjenica, Ćićevac i Crna Trava.

O ovu obavezu su se takođe oglušile uglavnom sve gradske opštine u Beoradu (osim Lazarevca, Mladenovca i Obrenovca) i Nišu (osim Mediane i Crvenog Krsta). Na tom spisku su i gradske opštine Sremski Karlovci i Vranjska Banja.

Ovde treba ukazati na dva veoma zanimljiva podatka. Prvi: rekorderi po nivou nebrige za materijalni položaj medija su rukovodstva Šumadijskog okruga. Tu čak četiri od ukupno sedam lokalnih samouprava 2021. godine nisu raspisale konkurse, nisu dakle izdvojile ni jedan dinar za medijske projeke, a preostale tri nisu se mnogo pretrgle – moćni Kragujevac je izdvojio 10 miliona, Topola 1,4, a Knić samo 200.000 dinara.

Drugi paradoks je da u pograničnoj opštini Bosilegrad (Pčinjski okrug) rukovodstvo ne zna za projektno sufinansiranje. Tamošnji predsednik opštine Vladimir Zaharijev („teče“ mu šesti mandat), uz pomoć činovnika u Ministarstvu kulture i informisanja, našao je „rupu u zakonu“, tako što je osnivačka prava RTV Bosilegrada i novina Novo bratstvo, 2016. godine, prebacio na Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine, a mediji čiji su osnivači Nacionalni saveti, nemaju pravo da se finansiraju na ovakav način. Lepota!

Stranka umesto države

Naprednjaci su u Srbiji apsolutnu vlast osvojili marta 2014. godine. Istog leta Skupština je, posle Medijske strategije, usvojila set od tri medijska zakona. Tim činom su, čak i medijski stručnjaci, očekivali da će se u medijskoj sferi problemi rešiti povlačenjem države iz vlasništva u medijima, privatizacijom medija i sistemom projektnog sufinansiranja sadržaja koji su od javnog interesa.

U obrazloženju zakona nije izostala potvrda da se u medijima zabranjuje govor mržnje, a prelaskom na projektno finansiranje, uspostavlja transparentan i zakonit sistem o ovoj oblasti.

Novinar Danasa i bivši predsednik NUNS-a, Vukašin Obradović, koji je i neposredno uključen u ovu problematiku, kaže da smo posle sedam godina svedoci poražavajućih efekata medijske reforme.

„Ulogu države preuzela je vladajuća stranka, koja je stavila pod kontrolu kako nacionalne, još više lokalne medije. Zato smo, umesto zaštite javnog interesa, dobili ogoljeno partijsko informisanje, koje se, najvećim delom, finansira sredstvima građana“, kaže Obradović.

Posle sedam godina ne vredi nabrajati skandale koje je država do sada proizvela u medijskoj sferi. Umesto svega valja samo konstatovati da je, kupovinom podrške od strane vlasti, lokalna medijska scena u potpunosti razorena. Otuda i pitanje da li je, u sadašnjim uslovima, moguće projektno finansiranje vratiti u prvobitni zamišljeni model.

Istraživanje Centra za održive zajednice: Na lokalu za sedam godina izdvojeno 67 miliona evra za medijske konkurse

Od prve raspodele novca iz budžeta za konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja, 2015. godine, pa do kraja 2021, Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina i lokalne samouprave dodelili su ukupno 85.435.228 evra za 13.967 projekata koje je podnelo 1.669 podnosilaca, podaci su koje je sakupio Centar za održive zajednice iz Novog Sada.

Gledano po nivoima vlasti, najviše novca za medijske konkurse izdvojile su, očekivano, lokalne samouprave – 66,8 miliona evra za blizu 10.000 projekata. Resorno ministarstvo dodelio je oko 15,3 miliona evra za skoro 3.000 projekata, dok je resorni pokrajinski sekretarijat izdvojio oko 3,4 miliona evra za 1.129 projekata.

Novinar Nedim Sejdinović, koji je rukovodio prikupljanjem podataka sa sva tri nivoa vlasti u državi, naveo je da se od 2015. iz godine u godinu uvećavao iznos koji se medijima dodeljuje na konkursima – od 9,7 miliona evra na početku do 14 miliona evra prošle godine, a jedino odstupanje od trenda bilo je 2020. godine kada je podeljeno čak 15 miliona evra.

Najviše su prethodnih godina profitirali RTV Novi Pazar (2,6 miliona evra), RTV Belle Amie iz Niša (1,1 milion), Novosadska televizija (oko 1,1 milion), Sremska televizija iz Šida (974.000), Studio B (oko 907.000) i Televizija Kikinda (680.000 evra).

Gledano po temama podnetih projekata, dominiraju informativni sadržaji. Lokalne samouprave očito preferiraju (jasno i zbog čega) takve sadržaje čim su za sedam godina skoro polovinu novca (30,6 miliona) dodelile projektima (njih 3.276) tog tipa. (Cenzolovka)