Izveštaj o slobodi medija: Za vlast ciničan, za novinare očekivan

Srbija već dugo beleži pad kad su pitanju izveštaji o medijskim slobodama koje objavljuju Reporteri bez granica. U najnovijem obrazloženju, kao razlog zbog čega je pala na 93. mesto, ističe se da je naša država postala zemlja u kojoj je opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije

“Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove priče su obično dostupne samo na internetu”, navodi se u Izveštaju.

Za potpredsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Zorana Pavića nalazi Reportera bez granica nisu iznenađenje, jer, kako kaže, ovdašnjim novinarima nije potreban izveštaj da saznaju kakva je situacija.

“Bitno je da se vidi da je pogoršanje u pitanju. Ovo vanredno stanje je još više ogolilo neke stvari koje su sve vreme postojale, a tiču se odnosa vlasti prema medijima. U izveštaju se pominju drastični primeri, ali kod nas su stvari mnogo dublje i suštinski naopako postavljene. Znamo ko drži nacionalne frekvencije, kako se sprovode medijski konkursi, ko dobija sredstva od države – mediji koji ne postoje ili oni koji imaju na stotine različitih kršenja medijskih kodeksa”, rekao je Pavić.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović, kaže da nije upoznat sa detaljima na osnovu kojeg su  Reporteri bez granica formirali svoju listu, ali napominje da postoje problemi sa slobodom medija u Srbiji.

“Neki od njih dolaze od predstavnika vlasti, a neki od opozicije. Znamo da je prošle godine opozicija upala u RTS, što je bio najdrastičniji primer nasilja nad novinarama u tom periodu. Mnogi od naših problema dolaze zbog teške ekonomske situacije u našem društvu i nemogućnosti da se na tržištu zaradi dovoljno novca kako bi novinari imali pristojne plate i kako bi mediji bili dovoljno jaki da se odupru svim pritiscima kojih ima i u zemljama koje mnogo bolje stoje na rang listi”, ističe on.

Na pitanje da li očekuje da Vlada Srbije preduzme određene korake kako bi se medijske slobode u Srbiji poboljšale, predsednik UNS navodi da je već usvojena medijska strategija za narednih pet godina i da očekuje da po okončanju vanrednog stanja bude usvojen i akcioni plan za njeno sprovođenje.

“Nakon okončanja izbora, najvažnije će biti da se krene u rad na izmenama zakona koji regulišu medijsku oblast i da se konačno usvoje predlozi na kojima UNS godinama insistira, a koji bi pomogli da novinari mediji budu u mnogo boljem položaju nego što su danas”, rekao je Radomirović.

Gajović: Ciničan izveštaj Reportera bez granica

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Aleksandar Gajović istakao je da ne zna na osnovu čega su Reporteri bez granica registrovali pad Srbije  na lestvici medijskih sloboda.

“Inače sam veliki skeptik kad su u pitanju izveštavanja Reportera bez granica i Fridom hausa. Oni u svom obrazloženju kažu da još nije rešen slučaj iz 2018. kolege Milana Jovanovića u Grockoj. Ako je to obrazloženje da mi padnemo na lestvici sloboda, onda je to stvarno cinično. Ako oni misle da pravosuđe treba samo time da se bavi, onda su u velikoj grešci. Voleo bih da vidim u kojoj se to zemlji brzo rešavaju takvi slučajevi”, rekao je on.

Gajović je upitao gde je to Srbija slabija u medijskim slobodama u odnosu na bilo koju drugu zemlju u Evropu.

“Na osnovu kojeg parametra oni dolaze do rezultata i ko daje izveštaje Reporterima bez granica? Voleo bih da znam koji su to elementi na osnovu kojih oni dolaze do zaključka da su medijske slobode veće, na primer, u Slovačkoj i Češkoj nego u Srbiji? Moram da priznam da to ne razumem uopšte. Ja mislim da su medijske slobode ovde sasvim korektne”, naglašava državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

S druge strane, Pavić ističe da je uveren da su u Slovačkoj i Češkoj daleko bolji uslovi za rad medija, čemu doprinosi i činjenica da su pomenute zemlje deo Evropske unije. On je rekao da se odnos režima prema medijima u Srbiji, pre svega, ogleda kroz ekonomski pritisak i da slika koju su prikazali Reporteri bez granica nije toliko drastična kad se gleda spolja, u odnosu na situaciju unutra i šta sve novinari doživljavaju.

“Država će na ovaj izveštaj reagovati sa nipodaštavanjem i relativizovanjem kompletne priče. Vlast će ići na to da su njihovi medijski zakoni evropski i svetski. Suštinski ovde stvari neće ići na bolje sve dok vladavina zakona ne bude u potpunosti primenjena i dok ne bude sankcionisano svako mešanje vlasti u slobodu informisanja. Ne zbog toga što će Repoteri bez granica ili druge organizacije regovati, već zato što bi Zaštitnik građana i državni sekretar zadužen za medije morali imati svoje učešće u tome”, zaključuje Pavić.