Izveštavanje o bojkotu bi ugrozilo javni interes

Olivera Zekić, članica Saveta REM-a, u intervjuu koji je dala “Večernjim novostima”, govorila je o obavezama medija pri izveštavanju tokom predizborne kampanje. Na pitanje novinara da li mediji sa nacionalnom frekvencijom imaju obavezu da daju prostor i zastupnicima izbornog bojkota, odgovorila je – ne.

“Naravno da nemaju. Bojkot je odluka dela političkih stranaka, njihovo pravo, baš kao što je pravo nekoga da bude apstinent, ali niko ne može da kaže da izbori nisu javni interes, a bojkot jeste. Samim tim, ne samo da nacionalni pružaoci ne moraju da daju prostor zastupnicima bojkota nego bi, kada bi to uradili, ozbiljno ugrozili javni interes i jedno od osnovnih ljudskih prava – da biraju i budu izabrani”, kazala je Zekić.

Šta je sporno u vezi sa ovom izjavom, gledajući postojeći pravni okvir?

Regulatorno telo za elektronske medije sve vreme je u žiži tokom međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, s obzirom na ulogu nadzora i kontrole koju ima. Obaveze REM-a kao samostalne nezavisne regulatorne organizacije odnose se na javna ovlašćenja, s ciljem “delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja”, kao i “u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu”.

Dakle, već na prvi pogled zbunjuje tvrdnja Olivere Zekić o tome da mediji sa nacionalnom pokrivenošću ne moraju da daju prostor zastupnicima izbornog bojkota. Njen stav kosi se sa obavezama medija da budu objektivni i nepristrasni, a u suprotnosti je i sa više pravnih akata.

Ignorisanje bojkota kao preporuka REM-a?

Pre svega, Zakon o elektronskim medijima je vrlo jasan. Prema članu 47, pružalac medijske usluge je dužan da “obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje”.

Dalje, ta stavka je preuzeta i u novom Pravilniku о načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje. U ovom kontekstu, važno je nekoliko stavova i Zakona o javnom informisanju.

*Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

*Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.

*Radi omogućavanja građanima da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima, obezbeđuje se raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja.

Pritom, sve ove odredbe počivaju na ljudskim pravima garantovanim Ustavom Republike Srbije.

Dakle, svesno izbegavanje i ignorisanje određenih tema u medijima krši – niz pravila.

Crta: “Ovo je poziv na pristrasnost”

Olivera Zekić nije pojasnila, ni u intervjuu, niti je odgovorila Istinomeru, kako bi se to upravo izveštavanjem o izbornom bojkotu kršio javni interes.

Organizacija Crta saopštila je ovim povodom da se tvrdnje Olivere Zekić mogu tumačiti kao “nedopustivo mešanje u uređivačku politiku medija, kao i ugrožavanje interesa javnosti da bude što sveobuhvatnije obaveštena o izbornom procesu”.

“Krajnje je sporan stav Olivere Zekić da bi mediji ugrozili javni interes prenošenjem stavova zagovornika bojkota. Javni interes jeste da građani budu upoznati s argumentima svih političkih aktera, kako o izbornoj ponudi, tako i o (ne)postojanju uslova za slobodne i poštene izbore”, stoji u saopštenju Crte.

“Ipak, u informativnom programu mediji su dužni da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje (čl. 47, stav 1, tačka 1 ZEM i član 4, stav 1 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga). REM bi morao da štiti prava građana da na temelju dobre informisanosti donose odluke o tome za koga će i da li će uopšte glasati. Navedeni stav zvaničnice Regulatornog tela za elektronske medije sugeriše da mediji treba da izveštavaju jednostrano i pristrasno, ignorišući činjenicu da se deo opozicije opredelio za bojkot i da u skladu s tim sprovodi aktivnosti o kojima javnost treba da bude obaveštena”, kažu iz Crte.

Dakle, stavom da se mediji sa nacionalnom pokrivenošću ne moraju baviti određenom temom, u ovom slučaju bojkotom – sporan je, jer kada ga iznese članica Saveta REM-a, može da se protumači i kao poziv na kršenje objektivnosti, neistinito informisanje i uticaj na uređivačku politiku. Od Ustava do pravilnika, građanima je garantovano pravo da budu informisani, što važi i za ceo izborni proces i teme u vezi sa njim. Činjenica jeste da je, po zakonu, vreme u posebno označenom predizbornom programu rezervisano isključivo za proglašene izborne liste i njihove kandidate. Ali to i dalje ne objašnjava zašto bi tema bojkota bila isključena iz izveštavanja medija. Zato, Zekić za izjavu “da nacionalni pružaoci ne moraju da daju prostor zastupnicima bojkota nego bi, kada bi to uradili, ozbiljno ugrozili javni interes”, dobija ocenu – “neistina”.