Javni interes ili politička poslušnost – šta je odlučujuće pri raspodeli novca po medijskim konkursima

Kroz javne konkurse, država Srbija je tokom prošle godine podelila 6,8 milijardi dinara, od čega je oko 1,8 milijardi potrošeno na konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Od 3,7 milijardi dinara, koliko su lokalne samouprave u Srbiji tokom 2022. godine dodelile za sufinansiranje više od 34 hiljade projekata na javnim konkursima u svim društvenim oblastima, oko trećine novca potrošeno je za sufinansiranje medijskih sadržaja, pokazalo je istraživanje „Javno o javnim konkursima“ koje su sproveli BIRN i Građanske inicijative. Iako se iz godine u godinu beleže veća izdvajanja iz budžeta za javne konkurse, ostaje i dalje upitno da li su javni interes i kvalitet ključni kriterijumi u izboru projekata koji će biti podržani.

Rekla bih da je to jedna od najproblematičnijih tačaka. Osim što smo gledali koliko se novca troši mi smo prikupljali podatke i o korisnicima i ispostavlja se da se iz godine u godinu ponavlja isti trend i model potrošnje novc. Nesrazmerno su veliki budžeti regionalnih TV stanica, naročito onih koji su bliski vladajućoj stranci bilo na lokalnom ili nacionalnom nivou. Kad vidite nazive tih projekata, vidite da tu ima mnogo stvari koje su deo redovnog izveštavanja – „Informisanje građana…“, „Popodne u ovom ili onom gradu“, „Aktuelnosti“… U principu govorimo o jednom mehanizmu koji je ustvari pomoć i podrška za redovan rad – istakla je projekt koordinatorka BIRN-a Tanja Maksić.

Projektno finansiranje medija od strane lokalnih samouprava počelo je 2015. godine. Učesnici debate saglasni su u tome da se od početne ideje mehanizma podrške pretvorilo u finasiranje medija kako bi se održali na siromašnoj medijskoj sceni

Bojim se da je projektno sufinansiranje medija od jedne u osnovi solidne ideje koja je trebalo da bude potpora medijskoj sceni, prešlo u nešto sasvim suprotno, nešto što je dobilo brojne političke konotacije i postalo izvor brojnih problema. Jer, činjenice pokazuju da mediji koji su kritički nastrojeni prema vlasti teško dolaze do  novca, a mediji koji su uz postojeću vlast relativno lako stiču novčana sredstva. I još važnije, javni interes u oblasti informisanja nije ostvaren na način koji bi trebalo – smatra  potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić.

Od početka procesa projektnog sufinasiranja upitan je izbor članova i članica konkursnih komisija, kao i fenomen osnivanja sve više medijskih udruženja iz čijih redova se biraju članovi komisija.

To su udruženja koja su osnovana da se staraju o medijskoj sceni, a ne o statusu novinara u društvu ili svih ostalih medijskih radnika i zaposlenih u medijima, nego su nastali da bi na konkursima davali predloge svojih članova za tu nazovi komisiju koju bi trebalo da sačinjavaju medijski stručnjaci. Kada izanaliziramo odakle dolaze ti medijski stručnjaci koji po ovim komisijama, shvatite da najveći broj medijskih stručnjaka dolazi sa juga Srbije. Dakle, to su redakcije od Niša pa još južnije. Kada pogledate koja redakcija ima najveći broj stručnjaka u raznim komisijama shavtite da je to TV „Vranje“ zaključuje vlasnik „Ozon pres-a“ iz Čačka Stojan Marković.

Učesnici i učesnice debate Konkursno sufinasiranje projekata od javnog interesa – mehanizam održivosti ili zavisnosti medija, kao dodatne probleme istakli su i nedostatak praćenja i analize efekata realizovanih projekata, kao i to što  mediji koji redovno krše novinarski kodeks dobijaju značajna sredstva na konkursima.

Autor: Ljubinka Ljujić Tomašević