Javni konkursi: Podeljene milijarde, transparentnosti nema

Rezultati istraživanja predstavljeni su danas u Prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.

Najveći deo novca dodeljuje se civilnom društvu (preko 3 milijarde u 2022. godini, odnosno 44 odsto ukupno izdvojenog novca). Oko jedne trećine novca ide na sektore medija i kulture (po 1,8 milijardi dinara za svaki sektor), dok sektor omladine ostaje nedovoljno finansiran.

Pojedinačni projekti u sektoru medija, međutim, su najizdašnije finansirani – prosečna vrednost ovih projekata je duplo veća nego u ostalim sektorima.

Raspodela novca ne prati prioritete u javnim politikama, pokazuje izveštaj. Na primer, uprkos proklamovanoj borbi za natalitet i prava žena, istraživanje pokazuje da su se upravo u ovoj oblasti desile neke od najkrupnijih zloupotreba novca.

„Suštinske podrške aktivizmu nema. Odlivanje novca jeste najviše u sektorima koji bi trebalo da budu prioriteti“, rekla je Tanja Maksić, jedna od autorki izveštaja na konferenciji.

Ona je dodala da se beleži rast ukupne potrošnje kroz javne konkurse. U 2021. potrošeno je oko 5,1 milijardu dinara, u 2022. godini ova suma iznosila je 6,8 milijardi.

BIRN je prethodno objavio da je gotovo polovina novca koji je na konkursima 2022. godine dodelilo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju – 1,3 od 3 miliona evra – dodeljena mreži povezanih organizacija, a da rezultata njihovog rada nema.

„Neki su dobili po 30 miliona dinara (tokom 2021. i 2022.), a da ne znaju za šta su dobili pare. Mi smo na tacni stavili sve podatke tužilaštvu i policiji“, rekao je Aleksandar Đorđević, jedan od autora BIRN-ovog istraživanja, rekavši da bi institucije morale da reaguju i istraže malverazije.

Izveštaj BIRN-a pokazuje da postoji velika razlika u raspodeli sredstava između organizacija – oko 10 odsto projekata vredi milion dinara i više, a više od 4 hiljade projekata dobilo je 100 hiljada dinara ili manje.

Ovim izveštajem je obuhvaćeno 8.445 dobitnika konkursa u 2022. godini. Od tog broja,  2.814, odnosno četvrtina se ponavlja sve četiri godine, što govori o korpusu organizacija i medija koji su redovno finansirani. Razlog za redovnu podršku može biti sam kvalitet projekata, ili pak, povezanost sa institucijama.

„Nažalost, naše iskustvo je pokazalo da za bilo koji konkurs da se uhvatimo, pronaći ćemo neke malverzacije.

„U najvećem broju slučajeva, radi se o organizacijama koje zapravo ne postoje“ rekla je Tara Petrović, viša istraživačica u Građanskim inicijativama.

Ćutanje administracije ostaje i dalje veliki problem, jedna četvrtina institucija uopšte nije odgovorila na zahteveda dostave podatke. Problem ostaje i nedostatak evaluacije postignutog, objavljivanje nestadardizovanih i neusaglašenih rešenja o dodeli sredstava, neadekvatan žalbeni mehanizam koji ne može da spreči zloupotrebe i netransparentnost rada konkursnih komisija jer su dokumenta o njihovom imenovanju i radu gotovo nepostojeća.

Najskuplji projekat u 2022. godini dobila je firma Japi com iz Novog Sada, gotovo 48 miliona dinara za projekat digitalizacije arhivske građe u APV. Među top dobitnicima po ukupnoj količini novca u 2022. su i organizacije koje se na ovoj listi nalaze već godinama – OPENS, Exit festival i 4 regionalne TV stanice, po uređivačkoj politici bliske aktuelnoj vlasti (TV Novi Pazar, TV Belle Amie iz Niša, VTV Subotica i TV Zona Niš).

BIRN i Građanske inicijative već četvrtu godinu za redom prate potrošnju državnog novca kroz projektno finansiranje, odnosno konkurse za realizaciju projekata u javnom interesu.

Izveštaj je nastao na osnovu informacija iz baze podataka koja u ovom momentu pruža uvid u preko 22 milijarde dinara potrošenog javnog novca na svim nivoima vlasti u periodu 2019 – 2022. godine, i trenutno je najveća baza otvorenih podataka ovog tipa.

U realizaciji istraživanja je, osim BIRN-a i Građanskih inicijativa učestvovalo i 16 istraživača/ica iz lokalnih organizacija civilnog društva.