Izgleda da je Radeta Veljanovskog izdalo, što neko reče, i ono malo moći rasuđivanja u trenutku kada se poduhvatio pisanja teksta koji je izvoleo objaviti list Danas, dana 8. 02. 2018.
Gospodina Veljanovskog, člana predsedništva PSG, najljubaznije sam, u svojstvu predsednika UO RTS, dočekao i najljubaznije ispratio sa sastanka na koji se poziva. Štaviše, postignut je visok stepen saglasnosti oko toga da se zakon mora poštovati.
Kao učesnik u pisanju medijskih zakona, koji se nisu suštinski promenili do danas, Veljanovski zna kakva je procedura. Moje je bilo samo da ga na to podsetim. Otišao sam korak dalje i predložio da se formira radna grupa koja bi, ako je potrebno, bila u dnevnom kontaktu sa Programskim savetom. Veljanovski je to, kako je primetio jedan od učesnika skupa, sa indignacijom odbio. Odmah potom usledio je ultimatum da u roku od tri sata podnesem ostavku. Vrlo evropski i u skladu sa kriterijumima Saveta Evrope koji valjda, prema Veljanovskom, podrazumevaju da predstavnici političkih stranaka postavljaju ultimatume organima javnih medijskih servisa.
Gospodin Veljanovski bi, ukoliko smatra da predsednik UO RTS krši zakonska ovlašćenja, trebalo da se obrati nadležnim organima. Ali gospodina Veljanovskog te birokratske zavrzlame ne interesuju. On se na zakon poziva samo kada misli da može da ga iskoristi u dnevnopolitičke svrhe ili da je Zakon na njegovoj strani. Kada to nije slučaj, a obično nije, tada se u njemu probudi antibirokratski duh na čijem je talasu izrastao u javnu ličnost pa u maniru odjeka i reagovanja javno tuži i presuđuje.
Autor je profesor i predsednik UO RTS
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.