Javni servis i dalje nedovoljno transparentan

Direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović izjavio je da su analizirane procedure i finansiranje RTS u 2015. i 2016. godini i naglasio da je Javni servis napredovao u odnosu na prethodno istraživanje.

Ovog puta moram da pohvalim RTS u odnosu na naše prošlo istraživanje, koje je obeležila nekooperativnost i nedostavljanje informacija, podosetio je Dobrašinović i naglasio da je, u tom smislu, RTS bitno bolji.

On je, međutim, ukazao da je Javni servis ostao netransparentan u delu produkcije serija, ugovora sa nezavisnim produkcijama, kao i u javnim nabavkama.

Formalno gledane, javne nabavke Javnog servisa deluju besprekorno, ali se ispod površine uočavaju neobične stvari, koje ukazuju na rizike od zloupotreba, primetio je Dobrašinović.

Prema njegovim rečima, veliki broj javnih nabavki RTS je sa jednim ili dva ponuđača, kao i onih u pregovaračkom postupku.

Jedan broj njih je sa neobičnim ponuđačima, kao što je Tanjug, rekao je Dobrašinovič i ukazao na čudan status te agencije, jer radi u pravno-političkom vakuumu.

Ali to nije sprečilo RTS da za 2016. pribavi usluge Tanjuga, napomenuo je Dobrašinović, navodeći i primer oglašavanja RTS na bilobordima.

On je ocenio da je u najmanju ruku neobično da je najgledanijem kanalu i najvećoj „oglasnoj tabli“ u zemlji potrebna takva reklamna kampanja.

Bivši predsednik Upravnog odbora RTS Slobodan Marković smatra da su pristupni pregovori Srbije sa Evropskom unijom (EU) ključni za reforme javnih servisa i slobodu medija.

Govoreći o slobodi RTS kao medija, on je ocenio da je Javni servis učinio dosta, mada je preostala „mala niša“, ali veoma bitna – Informativni program.

Drugi dnevnik je ostao ozbiljan, nasleđeni problem, ali velika pohvala i zadovoljstvo zbog toga što nijedna emisija nije nestala iz programske šeme, naglasio je Marković.

Prema njegovim rečima, mnoge nisu po volji vlasti, ali sve su ostale, što je, u poređenju sa drugim televizijama, pohvalno, mada nije dovoljno.

Medijski stručnjak Saša Mirković je naglasio da je RTS, po budžetu, na 27.mestu među 46 zemalja nekadašnje Evrovizije.

To je, kako je ocenio, dobra pozicija, bolja nego pozicija ekonomije Srbije u odnosu na evropske zemlje.

Govorimo o sumi od oko 70 miliona evra, dok javni servis Hrvatske raspolaže sa 183 miliona evra, slovenački sa 127 miliona evra, u Crnoj Gori je 13 miliona evra i to sve iz budžeta, precizirao je on, navodeći da dualni model finansiranja, iz budžeta i takse, postoji jedino u Srbiji.

Debati organizovanoj uz podršku Fondacije za otvoreno društvo prisustvovao je i glavni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić, koji se usprotivio naslovu publikacije o tajnosti RTS, ali i zahvalio na podsticajnim nalazima istraživanja.

Javni servis RTS, rekao bih, uz sve primedbe, obavlja svoju ulogu kvalitetno, koliko je moguće u datim uslovima i ni najmanje ne ugrožava javni interes, naglasio je Bradić.