Javni servis ostaje u zagrljaju vlasti

Bujošević je na prekjučerašnjoj sednici UO izabran u drugi petogodišnji mandat ubedljivom većinom glasova, sa sedam od devet članova, i to u prvom krugu odlučivanja.

Ono što, međutim, ni kandidatima nije jasno, zašto se sa takvom odlukom čekao treći konkurs, dok su prethodna dva propala jer navodno niko sa spiska zainteresovanih za tu funkciju nije ispunjavao potrebne kriterijume.

– Razočaran sam. Da se razumemo, nisam gajio nadu da ću biti izabran, znam da se o tome odlučuje na nekom drugom mestu, ali sam razočaran činjenicom da je posle dva propala izbora, sada ubedljivom većinom dat mandat čoveku koji ni po njihovim kriterijumima to nije zaslužio dva puta pre toga. Prema rečima članova UO, Bujošević nije imao dobar program i viziju, a sada ih odjednom ima, kaže za Danas novinar Miodrag Popov, jedan od kandidata.

Popov je pred Upravnim odborom, ali i u javnosti, izneo niz optužbi na račun lošeg upravljanja javnim servisom i ukazao na, kako kaže, „kriminalizaciju“ u RTS-u, štetne i nelegitimne javne nabavke i poslovne odluke aktuelnog rukovodstva ali i sve niži kvalitet programa koji se na toj televiziji emituje. Tokom prošle godine raspisan je prvi konkurs za mesto generalnog direktora, od pet pristiglih prijava samo su dve ispunjavale formalne uslove, kandidature direktora fotografije Vaska Vasovića i odgovornog urednika PGP-a Marka Milutinovića. Bujoševićeva prijava nije prihvaćena jer nije potpisana, a ni jedan od dva kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova. Raspisan je novi konkurs, a na čelu te medijske kuće ostao je Bujošević u v.d. statusu. Na naredni konkurs prijavio se veći broj kandidata, ali ni tada nije izabran čelni čovek RTS-a, jer niko nije zadovoljavao kriterijume koje je UO postavio. Članovi su čak tri puta glasali, da bi Bujošević od najpre tri glasa, u trećem krugu dobio pet, ali opet nedovoljno za konačan izbor. Predsednik UO Vladimir Vuletić tada je u TV gostovanju izjavio da se nada da će se prijaviti veći broj kandidata, kako bi to telo moglo da izabere najboljeg. On je rekao da „ne može UO da iznedri novog direktora ukoliko se ne prijavi dovoljan broj kvalitetnih kandidata. Tek tada možete da primenite one kriterijume koji su važni za izbor kvalitetnog čoveka“.

Saša Mirković, jedan od kandidata o kome se najviše spekulisalo kao mogućem novom direktoru i nekome ko ima najveću podršku, istakao je za Danas da odluka da Bujošević posle tri pokušaja ipak bude reizabran, govori sama za sebe, te da ju je „neophodno sagledati u celini zbivanja“.

– Ne bih se upuštao u ovu trku da nisam verovao da je moguće da se na čelu RTS-a desi promena. Plan i program koji sam izložio je pokazao razliku u odnosu na ono kakav je trenutno RTS i Upravni odbor se iz ovog trećeg navrata očito odlučio da podrži kontinuitet rukovođenja javnim servisom, za razliku od onoga što bi nastalo mojim imenovanjem. Ja bih podržao vrednosti koje treba da krase javni servis, a za mene bi „Sveto pismo“ bio Zakon o javnom medijskom servisu, koji vrlo jasno definiše prava i obaveze generalnog direktora, a posebno bih obratio pažnju na javni interes koji javni servis treba da čuva i promoviše. Već to je samo po sebi značajno različito u odnosu na ono kako trenutno izgleda RTS, zaključuje Mirković.

Da se radi o produžavanju kontinuiteta, smatra i Đura Mrđa, koji nije iznenađen ovakvom odukom Upravnog odbora.

– Apsolutno sam očekivao takav izbor, ali je to ipak moglo da se desi u prethodnom konkursu, mislim da nije moralo da se na ovakav način ponavlja. Evidentno je da deo društva nije zadovoljan stanjem u RTS-u i sigurno da su tu potrebne promene, a mislim da je dovoljno da se poštuje ono što je predviđeno Zakonom o javnom servisu i Statutom. Zaista mislim da javni servis treba da bude mesto društvenog dijaloga, navodi Mrđa i dodaje kao uspeh dosadašnjeg rukovodstva to što je „kuća finansijski stabilizovana“.

– Sa većom pretplatom, RTS će stvarno biti samostalan od državnih dotacija, a to je potrebno da bi obezbedio nezavisnost u radu. Ali mora puno tu da se radi, da se tehnološki razvija, da se prati brzina promena tehnologija gledanja i odabira, jer je to svakako medij 21 veka. Tu javni servis ima svoje mesto i ulogu, mora da informiše i edukuje. Treba da bude slika bolje Srbije, za to sam se zalagao, objašnjava Mrđa i dodaje da bi upravni odbor u budućnosti trebalo da bude sastavljen drugačije, odnosno da se tu nalaze i predstavnici zaposlenih i esnafa, televizijskih, umetničkih i filmskih saradnika, eminentni umetnici, ljudi iz kulture i novinarska udruženja.

Bez odgovora iz Upravnog odbora

Pokušali smo da iz Upravnog odbora dobijemo odgovore na pitanja zašto je bilo potrebno poništiti dva konkursa da bi Dragan Bujošević bio izabran u trećem, koji su to kriterijumi sada prevagnuli, i šta je on kao kandidat ponudio u programu za buduće upravljanje RTS-om, ali odgovore nismo dobili, kao ni od „novog“ direktora RTS-a.

Tabloidi prepisali Danasov tekst o izboru Bujoševića na čelo RTS-a

List Danas podneo je juče žalbu Savetu za štampu protiv listova Alo, Kurir, Blic i Informer jer su doslovno prepisali Danasovu vest o izboru Dragana Bujoševića na mesto generalnog direktora RTS-a. Istovremeno, ne samo što su je preuzeli od slova do slova i što nisu potpisali odakle su izvorno preuzeli vest, nego su je i potpisali kao svoj autorski rad. Zato je i upućena žalba Savetu za štampu sa napomenom da je na taj način prekršen Kodeks novinara Srbije u kojem se navodi da „mediji i novinari poštuju i primenjuju važeće zakonodavstvo o zaštiti autorskih prava“ i da „kada se dobije dopuštenje za reprodukciju iz drugog izvora, to se čini uz uvažavanje autora i uz navođenje izvora“. A. R.