Javni servisi u Srbiji najsiromašniji u okruženju

Trifunović je na konferenciji o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja i budžetskim davanjima medijima, pod nazivom „Državna pomoć medijima“, kazala da je primena Zakona o javnom informisanju i medijima stvorila odmah probleme u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija.

Podsetila je da je Zakon o javnom informisanju i medijima donet u avgustu 2014. godine, te da je počeo sa primenom 2015. godine, kada je završen i proces privatizacije medija, odnosno kada je država izašla iz vlasništva u medijima.

„Primena ovog zakona je na neki način stvorila odmah probleme i to naročito u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija“, kazala je Trifunović i dodala da se stiče utisak da ti mediji nisu bili spremni da sa direktnog finansiranja iz budžeta pređu na projektno sufinansiranje.

Kako je navela, s obzirom da projektno sufinansiranje nije finansiranje medija, taj vid državne pomoći ne može biti zamena za finansiranje.

Tri do četiri godine od kada se zakon primenjuje, u Srbiji je takva situacija da su lokalni i regionalni mediji u nezavidnom položaju, imaju ogromne finansijske probleme, zakon ih ne prepoznaje kao medije od interesa za javno informisanje, a jako su značajniji u ostvarivanju tog interesa, kazala je Trifunović.

Kada su u pitanju javni servisi, oni se finansiraju kombinovano – 150 dinara takse koju plaćaju građani preko računa za električnu energiju i direktno budžetsko finansiranje u iznosu od četiri milijarde dinara za dva javna medijska servisa.

„Ni ovakav način finansiranja nije dovoljan za javne medijske servise, imamo najsiromašnije javne servise u okruženju i imaju konstantan problem sa likvidnošću“, istakla je Trifunović.

Kako je navela, u narednom periodu neophodno je pronaći modele za stabilno i dugoročno finansiranje javnih servisa, kao i lokalnih medija, a sa ciljem njihovog opstanka i daljeg rada i razvoja.

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković navela je da mediji ne mogu da ostvare svoju demokratsku funkciju izveštavanja, praćenja i na neki način kontrole vlasti ako nemaju autonomiju u odnosu na sopstveno okruženje.

Kako je navela, u radu na novoj medijskoj strategiji postoji mnogo toga što treba redefinisati, a prva stvar je izlazak države iz vlasništva medija.

„Privatizacija velikog broja medija je obavljena, ali ostaju nacionalni mediji koji još uvek nisu u određenom statusu koji je predvidela prethodna medijska strategija, kao i medijski zakoni“, kazala je Janković.

Navela je da je otvoreno pitanje agencije Tanjug, Politike, Novosti…, te da je to tema kojom se treba pozabaviti u narednom periodu i čemu će, kaže, doprineti i medijska strategija.

„Neophodno je pronaći modele kako bi i javni servisi bili autonomni“, rekla je Janković.

Predsednik Saveza novinara Srbije i Crne Gore Ivica Milosavljević i predsednik UNS-a Vladimir Radomirović ukazali su na problem slabljenja tradicionalnih medija, do čega dolazi, kako su naveli, zbog jačanja uticaja informisanja preko interneta.

„Posledica je sve više, internet je doneo mnogo toga dobrog, ali ne sme se ignorisati ni to da preko njega sve više lažnih vesti preplavljuje planetu“, kazao je Milosavljević i dodao da bi mera društvene odgovornosti trebalo da se meri time koliko su podržani tradicionalni mediji kao informativni kanali.

Radomirović je naveo da je u interesu onih koji upravljaju budžetima da podrže profesionalne medije, jer samo tako mogu da se izbore sa poplavom neproverenih informacija na internetu.

Kako je naveo, UNS se godinama zalaže i za to da se lokalnim samoupravama u Srbiji uvede obaveza da izdvajaju minimalna budžetska sredstva za lokalne medije – dva odsto, čime bi obezbedili funkcionisanje lokalnih medija, za koje kaže da su kičma svakog demokratskog društva.