Ko će da informiše, obrazuje, medijski opismenjuje, ako ne javni servisi? U većini zemalja polemiše se o tome da mnogo koštaju, ali i da su važni jer igraju drugačiju ulogu od komercijalnih medija.
„Važan je publicitet, ali javni servisi moraju da budu precizni. Na severu se gledaju kao najveće institucije kulture i zato su pod pokroviteljstvom resornog ministarstva. U poslednje dve, tri godine ljudi se bude. Imamo fenomen lažnih vesti. Možemo li da ostanemo bez javnih servisa kojima ljudi jedino veruju, i posećuju njihove sajtove da provere informaciju?“, pita Elfa Gilfadotir iz irske Komisije za medije.
Na Novom Zelandu su ukinuli javni servis, a građani ubrzo ništa iz te zemlje nisu mogli da vide na malim ekranima, te su ga ponovo uveli. A kakva su iskustva sa pretplatom?
„Dugo smo se zalagali za pretplatu. U nekim zemljama gde je nije bilo, poput Španije, uvedena je, pa nije uspela. Neke zemlje ubrzale su proces ukidanja pretplate i vratile javni servis na budžet“, rekao je Mišel Vagner iz Evropske unije emitera.
Izdvajanje dela poreza za rad javnih servisa pominje se kao mogući model finansiranja. A da pobeda na Evroviziji ne donosi svima u Holandiji samo radost, zna tamošnji javni emiter kome je to istovremeno i obaveza da iznađe novac za pripremu tog velikog evropskog muzičkog spektakla.
Video prilog RTS-a pogledajte OVDE.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.